Хоће ли Тадић због Космета морати да охлади према ЕУ?
Рајко ПЕТРОВ НОГО, песник
Не признати Косово ни после Судњег дана!
-----------------------------------
Не осећам се надлежним за Бориса Тадића. За тај
феномен би ваљало питати усмереније зналце
-----------------------------------
1. Брисел већ данима демонстрира Србији и званичном Београду да од његове максиме „И ЕУ и Космет“ неће бити ништа. Колико то слаби позиције владајуће коалиције?
- Коалиција је, то сви знамо, направљена на изборној превари. Али то јој не смета, и то видимо, да интересно буде чврста. Није искључено да ће таква и остати. А могуће је, пошто брзо долази изборна година, да ће се и расклимати. Све зависи од страначких прорачуна.
Косово и Метохија, наша тешка и запуштена рана, не би требало да буде страначко питање, него национално и државно. Актуелна власт је по налогу својих европских ментора систематски урушавала и нацију и државу.
Како год било, а сада је мало шта у нашим рукама, свету би
ваљало обзнанити да Србија неће признати шиптарско Косово до
судњега дана. А ни после њега.
2. Хоће ли европска условљавања натерати Бориса Тадића да бар мало умери свој еврофанатизам?
- Не осећам се надлежним за Бориса Тадића. За тај феномен би ваљало питати усмереније зналце.
3. Да ли ће сам Запад присилити председника Србије озбиљније да схвати паролу "и Европа и Косово"?
- Већ сам одговорио.
Милош ЂОШАН, генерал
За Србију је опасно угађање Бриселу
-----------------------------------
Треба бити чврст и наћи границу од које се не
може толерисати насиље над својим народом на својој
територији.
-----------------------------------
1. Брисел већ данима демонстрира Србији и званичном Београду да од његове максиме „И ЕУ и Космет“ неће бити ништа. Колико то слаби позиције владајуће коалиције?
- Постоје и бољи начини за решавање ситауције на Косову и Метохији. Залагање за мирољубиво решење је добра ствар, али не треба а приорои одбацити друга решења, јер то храбри оне који сматрају да је насиље једина опција, и који то решење виде, и по томе поступају. Примењујући ово решење, и само ово решење, власт се показала као мање способна.
Власт свима показује: да шта год да уради, колико да испуњава налоге међународне заједнице, она јој увек поставља све нове и нове услове. А треба бити чврст и наћи границу од
које се не може толерисати насиље над својим народом на својој територији.
2. Хоће ли европска условљавања натерати Бориса Тадића да бар мало умери свој еврофанатизам?
- Не знам хоће ли га покровитељи натерати да постане евроскептик, али је народу већ јасно показано куда води еврофанатизам. Сумњам да ће се у Тадићевом понашању ишта променити, али у понашању већине поштеног народа се мења и тек ће да се мења. У оној мери у којој ЕУ буде и даље радила на нашу штету.
3. Да ли ће сам Запад присилити председника Србије озбиљније да схвати паролу "и Европа и Косово"?
- Ту паролу неискрено и тактички трпи ЕУ, а за нас је она - неприхватљива. Није могуће да уђемо у ЕУ и да Косово буде члан ЕУ, јер би то значило да признајемо Косово. Није само Косово услов. И после њега ће бити још услова. Не можемо тако брзо стићи да испуњавамо њихове услове, колико брзо они могу да их за Србију измишљају. За нас је опасно да их испуњавамо. Што пре престанемо да их испуњавамо, пре ће они престати да нам испостављају нове.
Душан ПРОРОКОВИЋ, бивши председник, Координационог центра за КиМ
Тадић се самозакопава политиком - само Европа нема алтернативу
-----------------------------------
Трагично је што је много људи, који заузимају кључне позиције у нашем друштву, заробљено у периоду од пре две деценије. Они су таоци историје и заговорници једне анахроне политике
-----------------------------------
1. Брисел већ данима демонстрира Србији и званичном Београду да од његове максиме „И ЕУ и Космет“ неће бити ништа. Колико то слаби позиције владајуће коалиције?
- Политичка позиција никада није резултат једне одлуке или кризе. Позицију владајуће коалиције слаби низ ствари које се дешавају великом брзином од септембра 2010. до данас. Али, то је њихов проблем, који, на крају, мене претерано ни не интересује. Интересује ме позиција државе у косовској кризи. Ако министар спољних послова остане испред сале у УН у којој се говорило о косовској кризи, ако при томе три сталне чланице СБ УН прете како ће уложити вето уколико се српски министар дохвати кваке на вратима и покуша да уђе, ако КФОР не допушта легитимним представницима Владе Србије да пређу административну линију и уђу на Косово, то показује у колико очајном положају се налазимо. Ово је резултат политике утврђене 2008. која се може сабити у једну паролу - Европа нема алтернативу-и њеним наставком још више ћемо се самозакопавати.
2. Хоће ли европска условљавања натерати Бориса Тадића да бар мало умери свој еврофанатизам?
- Није добро да се политика заснива нити на фанатизму, нити на скептицизму. Српској политици недостаје више реалног сагледавања света и свега што се око нас дешава. ЕУ данас није више ЕУ из 2008. године, а неупоредива је са ЕУ из 2004. А наша евроентузијастична политичка класа остала је заробљена у 1992. Трагично је што је много људи, који заузимају кључне позиције у нашем друштву, заробљено у периоду од пре две деценије. Они су таоци историје и заговорници једне анахроне политике која земљи онемогућава бржи и значајнији развој и бољу међународну позицију.
3. Да ли ће сам Запад присилити председника Србије озбиљније да схвати паролу "и Европа и Косово"?
- Председник земљу заступа и представља, а политику утврђује Влада. За следеће потезе који ће се вући, таман колика одговорност лежи на председнику Тадићу, лежи и на сваком министру, и чак шта више, на сваком посланику владајуће већине појединачно. Влада има танку, мршаву већину у Народној скупштини и довољно је да се 2 или 3 посланика успротиве појединој одлуци. Није ово време 1990-их када је бивши председник Милошевић имао суверену већину у парламенту и плус контролисао пола опозиције, и када, чак и људи из СПС који су се лично противили многим његовим одлукама, нису практично могли да ураде ништа унутар институционалног апарата. Данас је ситуација другачија и могуће је да свега неколико посланика у Народној скупштини спречи доношење одлука које би могле угрозити територијални интегритет и суверенитет. Према томе, питање решавања косовске кризе и пута којим ће кренути наша држава је питање за сваког од 250 посланика појединачно, а не за председника државе.
Милош ЈОВАНОВИЋ
Власт је Космет пустила низ воду
-----------------------------------
Дубоко је ова власт заглибљена у тој испразној еврофанатичној реторици да би могла било шта да мења. Борис
Тадић је поверовао да има мисију да уведе Србију у ЕУ и да Србе европеизује
-----------------------------------
1. Брисел већ данима демонстрира Србији и званичном Београду да од његове максиме „И ЕУ и Космет“ неће бити ништа. Колико то слаби позиције владајуће коалиције?
- Наравно да слаби јер је сама криза последица погрешне и погубне косовске политике која се води од 2008. године. Актуелна власт је просто КиМ пустила низ воду подредивши одбрану државе учлањењу у ЕУ. Борис Тадић и Вук Јеремић су зарад европских интеграција одустали од најбољег прваног средства – од тужби пред Међународним судом правде, прихватили су ЕУЛЕКС чији је мандат да помогне у изградњи правне државе на Косову, па су расправу о Косову изместили из Савета безбедности у Генералну скупштину УН и иницирали усвајање једне невероватно бледе резолуције под притиском ЕУ. Коначно, започели су преговоре са сецесионистичким приштинским „властима” без посредовања УН и без помена резолуције 1244. Сада жању како су сејали. Жале се да ЕУЛЕКС у овој кризи није статусно неутралан, па наравно да није јер његова улога никада и није била статусно неутрална. Жале се како се излази из мандата резолуције 1244 а сами је нису поменули последње две године. Жале се на НАТО а убеђивали су нас да су нам све те западне земље заправо пријатељи и „стратешки партнери”. Једном речју, актуелна власт жање плодове сопствене инфантилности. Проблем је само што њихова неспособност и њихов дилетантизам пуно коштају Србију. На срећу, долазе избори и - на срећу - постоји алтератива овој њиховој неизмерној глупости.
2. Хоће ли европска условљавања натерати Бориса Тадића да бар мало умери свој еврофанатизам?
- Неће. Дубоко је ова власт заглибљена у тој испразној еврофанатичној реторици да би могла било шта да мења. Борис Тадић је поверовао да има мисију да уведе Србију у ЕУ и да Србе европеизује. То је очигледно спреман да уради не питајући за цену. Али понављам, ускоро ће бити одржани и председнички избори па ми се чини да је време да Бориса Тадића вратимо у средњошколске клупе да ради оно што је радио пре политике, даподучава децу од 14 до 18 година јер очигледно је да боље од тога не уме и не може.
3. Да ли ће сам Запад присилити председника Србије озбиљније да схвати паролу "и Европа и Косово"?
- Парола „и Европа и Косово” је од самог почетка представљала најобичнију превару. Од тренутка када је највећи број држава ЕУ, међу којима су и најмоћније земље попут Немачке, Велике Британије, Француске и Италије, признао сецесију јужне српске покрајине, више није постојала могућност да се истовремено воде процеси европске интеграције Србије и одбране територијалне целовитости државе. Ако жели да постане чланица ЕУ, Србија ће морати и сама да призна сецесију дела сопствене територије. Уосталом то је више пута назначено од стране највиших званичника земаља ЕУ. Наравно, тако нешто је апсолутно неприхватљиво и због тога је потребна коренита промена у српској политици. Мислим да је крајње време да се отарасимо комплекса ниже вредности и да однос према ЕУ поставимо на здравије и рационалније основе. Само Србија нема алтернативу.
Марко ЈАКШИЋ, председник Заједнице српских насеља и градова КиМ
Суноврат целе националне политике
-----------------------------------
Ово што се догађа са Косовом сигурно ће ослабити владајућу коалицију
-----------------------------------
1. Брисел већ данима демонстрира Србији и званичном Београду да од његове максиме „И ЕУ и Космет“ неће бити ништа. Колико то слаби позиције владајуће коалиције?
- Оно што је ова власт спремала, ту чорбу, сада морамо да поједемо. Прелива се по леђама малих људи који грешке власти треба да исправе. Цела прича о ЕУ је пала на делу, нарочито после пресуде Међународног суда правде у Хагу, када је власт, да ли намерно, или зато што није довољно способна, изашла пред тај суд, знајући да већину судија чине они који долазе из земаља које су признале независно Косово. Ово је плод лоше политике пристајања на преговоре под кишобраном главних промотера независности. Морало је да нам се разбије о главу. Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се разбијају. Ово што се догађа са Косовом ће сигурно ослабити владајућу коалицију. Показује да смо имали на власти режим који је био неискрен, који је живео на маркетингу, пи-ар-у. Који није довео само до економске пропасти, већ и до суноврата целокупне националне политике према Косову.
2. Хоће ли бриселска условљавања натерати Бориса Тадића да бар мало умери свој еврофанатизам?
Тадића да бар мало умери свој еврофанатизам? - Нажалост, не. Последња седница Народне скупштине је показала да је он прешао границу и да не може да се врати назад. Он има обавезе према људима са Запада који су га довели на власт. Он од њих зависи и мора да настави пут којим је кренуо.
3. Да ли ће сам Запад присилити председника Србије озбиљније да схвати паролу "и Европа и Косово"?
- Код Тадића за Косово нема места, има само за Европу. То се види на Косову и Метохији. Сам начин вођења преговора. Када сте признали албанске дипломе, личне карте, таблице, како можете да кажете да не признајете Косово. Највећи проблем Бориса Тадића је како ће издају да спере у очима народа Србије. По принципу „да се Власи не сете“.
Обрад КЕСИЋ, аналитичар из САД
За Тадића само ЕУ нема алтернативу
-----------------------------------
Кад страна са којом је једна држава у спору, покушава да путем насиља мења реалност на терену, није паметно да та иста држава унапред искључи могућност да на то насиље одговори силом, ако буде потребно.
-----------------------------------
1. Брисел већ данима демонстрира Србији и званичном Београду да од његове максиме „И ЕУ и Космет“ неће бити ништа. Колико то слаби позиције владајуће коалиције?
- Није тајна да сам критичан према последњим потезима актуелне власти, јер се потпуно погрешно позиционира и повлачи потезе који нити дуготрочно, нити краткорочно не гарантују да неће бити више насиља. Њени потези, са оваквом политиком, отварају простор који даје веће шансе за насиље. Због чега? Кад страна са којом је једна држава у спору, покушава да путем насиља мења реалност на терену, није паметно да та иста држава унапред искључи могућност да на то насиље одговори силом, ако буде потребно. Албанска страна и међународна зеједница, првенствено САД и део ЕУ, мере сваки потез на основу процене ризика. Ако се унапред зна да Србија, не само што неће да се понаша као свакака друга држава којој прети опасност од насиља, него гарантује да после насиља друге стране није спремна ни да замрзне преговоре са њом, онда даје до знања и Албанцима у Приштини, а и међународној заједници, да је ризик коришћења насиља са њихове стране минималан и прихватљив. То је, у суштини, нека врста зеленог светла.
2. Хоће ли европска условљавања натерати Бориса Тадића да бар мало умери свој еврофанатизам?
- За сада не видим сигнале да су Тадић и власт у Србији спремни за неку алтернативу садашњој политици, која се већ дуже време дефинише слоганом да ЕУ нема алтернативу. Чак бих рекао да Тадић није оставио ни мало сумње: да ни будуће насиље Албанаца не би довело у питање садашњу политику. Али, његови партнери у власти - попут Ивице Дачића, па чак и Палме и представника ПУПС-а - у парламенту су пре неки дан ипак говорили да су, у суштини, врло критично и према САД и ЕУ. Они показују да не деле нека Тадићева уверења до краја. Мислим да је то корисно јер се тиме ствара бар мало неизвесности и несигурности у међународниј заједници и отвара много већи простор, не само за Србију, него и за Србе на северу Космета. А то је много корисније од званичне српске политике.
3. Да ли ће сам Запад присилити председника Србије озбиљније да схвати паролу "и Европа и Косово"?
- Власт у Београду је потпуно одступила од пароле на којој је добила последње изборе. Та парола је већ дуже времена, од одлуке Међународног суда правде у Хагу и од одустајања од резолуције у Генералној скупштини УН, сведена на „ЕУ нема алтернативу“. Тако да сада постоји незванична политика и државни интерес да је Србија већ одступила од својих ставова везаних за суверенитет и интегритет као државе и да сада тражи поделу Космета, на бази чињеница ко контролише територију у тој регији. Али ова политика, која се спроводи од стране власти, не може да постигне ни тај много скромнији резултат.
Милован ДРЕЦУН, војни аналитичар
Тачи посеже за мобилизацијом
-----------------------------------
Тадић свим силама испуњава паролу „И Европа и Косово“, само што је у тој пароли Косово независна држава и ту се ништа неће променити
-----------------------------------
1. Брисел већ данима демонстрира Србији и званичном Београду да од његове максиме „И ЕУ и Космет“ неће бити ништа. Колико то слаби позиције владајуће коалиције?
- Понашање режима Бориса Тадића у актуелној кризи поводом севера Косова знатно је ослабило позиције српског народа и увело га у стање бесперспективности, а са друге стране охрабрило криминалца и терористу Тачија да настави са реализацијом војнополицијске акције за окупацију севера и да степен претње према српском народу подигне на још виши ниво мобилизацијом и подизањем степена борбене готовости специјалаца. Таквом политиком не може да буде задовољан онај део бирача који искрено жели да Косово остане у саставу Србије и који искрено подржава Србе на северу да се супротставе амбицијама Приштине. То би морало да доведе до пада поверења у актуелни и режим, што се несумњиво и дешава код поменутог дела грађана. Ово је само довршетак политике коју Борис Тадић води према Косову, а која ће се, ако он остане не власти, завршити признањем сецесије Космета. Не смемео заборавити да је кључни корак у том правцу настао прихватањем Еулекса, када је у документу из 2008. дефинисанио да ће царине на Космету бити јединствене. Тог тренутка је Борис Тадић дозволио успостављање царина на северу и ставио их у оквире албанске парадржаве. Ово је само довршетак такве погубне политике.
2. Хоће ли европска условљавања натерати Бориса Тадића да бар мало умери свој еврофанатизам?
- Он то не сме да уради, јер нема способност вођења иоле самосталне политике и зато што би изгубио подршку оног дела бирачког тела које је закопано, пре свега интересно- шићарџијски, у магловитој причи о члансту у ЕУ. Док у самој ЕУ има све више евроскептицизма и промена постојећих граница чланица ЕУ, док је све евидентније да је изузетно тежак удар на еврозону и све јача подела на центар и периферују Уније и док прети колапс групи ПИКС, дотле Тадић у јавности ствара идеализовану слику ЕУ, везујући свој опстанак на власти за чланство Србије у тој организацији, без икаквог критичког сагледавања дестабилизирајућих процеса у самој ЕУ На тај начин Тадић склања пажњу јавности са актуелних проблема и успављује грађане нудећи им виртуелну стварност, односно нудећи им спасоносно решење за изузетно неквалитетан живот, једног лепог дана, можда за пар векова, када Србија уђе у ЕУ, ако она до тада буде постојала. То је порука јавности да нема начина да се изађе из кризе, сем да се сачека чланство за једно 7-8 година, па ће онда потећи мед и млеко. А да би се достигао тај циљ, морамо сви ничице да панемо под ноге цара Бориса и да његовом режиму дамо да влада још бар десет година, да би нас из ове мрачне садашњости увео у светлу будућност.
3. Да ли ће сам Запад присилити председника Србије озбиљније да схвати паролу "и Европа и Косово"?
- Он испуњава паролу „И Европа и Косово“ свим силама, само што је у тој пароли Косово независна држава и ту се ништа неће променити. Све што говори јавно грађанима Србије, поништава тајним деловањем и решењима која прихвата по питању Космета. Он једно говори, а друго ради.
Слободан ЕРИЋ, главни уредник “Геополитике“
Дачић већ има резерве према ЕУ
-----------------------------------
Актуелна власт је у све тежој позицији, смањује
јој се маневарски простор. Изостале су политичке
дивиденде од испоручивања Караџића и Младића.
Осим некомпетентности и корупције, код наше
власти има и нечег што бих назвао инфантилним
-----------------------------------
1. Брисел већ данима демонстрира Србији и званичном Београду да од његове максиме „И ЕУ и Космет“ неће бити ништа. Колико то слаби позиције владајуће коалиције?
- Генерално гледано, све што се догађало, а нарочито последњих недељу дана, руши концепцију актуелне власти која је базирана на идеји да треба да сарађујемо са светом јер је он добронамеран према нама. Није се први пут показало да Запад има интересе на Балкану. То је за њих (Запад) примарна чињеница. А то ко у Србији влада, са становишта Запада, потпуно је секундарно. Актуелна власт је у све тежој позицији, смањује јој се маневарски простор. Изостале су политичке дивиденде од испоручивања Караџића и Младића. Иако власт то не признаје, постоји једна врста разочарања у владајућим круговима због односа ЕУ према Србији. Наравно, Унија ће пред изборе учинити нешто уступака нашој власти, да би покушала да опет победи. Али, нова победа актуелне гарнитуре биће прилично тежак затак.
2. Хоће ли европска условљавања натерати Бориса Тадића да бар мало умери свој еврофанатизам?
- Да. Не треба искључити могућност да ће политика власти бити донекле коригована. Вероватно ће посебну улогу у тој корекцији добити нека друга партија из коалиције, мислим на СПС. Ивица Дачић је у интервјуу „Новостима“, пре десетак дана, поменуо разлаз са Европом као могућност.
3. Да ли ће сам Запад присилити председника Србије озбиљније да схвати паролу "и Европа и Косово"?
- Наравно да смо били сведоци краха читаве државне стратегије која је почивала на принципу да Србија истовремено жели да уђе у ЕУ и да сачува Косово. То се показало немогућим, на шта су многи упозоравали, укључујући и „Геополитику“. Не очекујем значајнију корекцију политике Бориса Тадића, јер у њој има нечег, и уопште у политици Србије, политици ДОС- а после 2000, има нечег што се не зове само некомпетентност и корупција (то су болести земаља у транзицији), већ има и нечег што бих назвао инфантилним. Има нечег што бих назвао наивним у смислу односа према Европи, а почива на уверењу да вам је пријатељ неко ко 1991. призна авнојевске границе и ваш народ остави да живи у четири различите државе, па вас 1999. бомбардује, па 2007. окупирани део ваше земље призна као посебну државу. Када вас тај неко све време уверава да вам је пријатељ, а ви поверујете, онда за то нису одговорне само земље које то раде - него и ви.
Категорије:
