Покренута иницијатива да се сачини Српски Буквар - исти за Србе у свим земљама

НА БУКВАРУ ЋЕ РАДИТИ УГЛЕДНИ ЛИНГВИСТИ, ПЕДАГОЗИ, КЊИЖЕВНИ ТЕОРЕТИЧАРИ И КРИТИЧАРИ

* Момчило ВУКСАНОВИЋ: „Са иницијативом већ су сагласне и подржавају је најзначајније културне и духовне институције српског народа у српским земљама и расејању. Међу њима су Матица српска из Новог Сада, Српска књижевна задруга, као и најутицајније српске националне организације из Румуније, Мађарске, Албаније, Хрватске, Македоније, Словеније, Републике Српске и Црне Горе“

* Писац најстаријег српског буквара је инок Сава из Дечана, сабрат манастира Градишта у Црној Гори. Књига је штампана у Венецији 1597. године. Дакле, готово четири деценије пре првог руског буквара Василија Бурцова, објављеног у Москви 1634. године. Од „Буквара Саве инока” до данас, српска деца су се учила словесности из више од 700 врста буквара

_____________________________________________________________________

         КОНФЕРЕНЦИЈА српских националних организација из земаља региона упутила је молбу председнику Републике Србије Александру Вучићу да буде покровитељ израде и штампања јединственог српског буквара.

         Председнику Србије захтев је упућен након што га је усвојила Осма конференција српских националних организација из земаља региона, којој су присуствовали представници из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе.

         У образложењу за реализацију овог пројекта наведено је да је буквар „први учитељ, од којег зависи цело касније човеково знање, образовање и, што је најважније, осећање трајне припадности свом народу”.

         „У језику наших предака, буки значи слово. Дакле, реч. А како каже Свето јеванђеље по Јовану: ’У почетку беше реч и реч беше у Бога. Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало.’ Буквар је божанска, словесна клица, из које је никао и разгранао се моћни и неуништиви храст српског језика”, пише у обрaзложењу пројекта.

         Председник управног одбора Конференције српских националних организација из земаља региона Момчило Вуксановић рекао је за „Политику” да „постоји потреба за очувањем српског језичког идентитета” и да би „јединствени српски буквар био књига без које се не могу замислити библиотеке српских породица где год живеле”.

         „Тим експерата сачињен од најугледнијих српских лингвиста, књижевних теоретичара, критичара, педагога и графичара учествовао би у остварењу ове књиге”, наводи Вуксановић.

         „С овом иницијативом већ су сагласне и подржавају је најзначајније културне и духовне институције српског народа у српским земљама и расејању. Међу њима су Матица српска из Новог Сада, Српска књижевна задруга, као и најутицајније српске националне организације из Румуније, Мађарске, Албаније, Хрватске, Македоније, Словеније, Републике Српске и Црне Горе”.

         Писац најстаријег српског буквара је инок Сава из Дечана, сабрат манастира Градишта у Црној Гори. Књига је штампана у Венецији 1597. године. Дакле, готово четири деценије пре првог руског буквара Василија Бурцова, објављеног у Москви 1634. године.

         Од „Буквара Саве инока” до данас, српска деца су се учила словесности из више од 700 врста буквара.

         „Буквари су се мењали, сходно језичким и историјским приликама, у којима је живео српски народ. Савремено доба сведочи о дубокој угрожености нашег националног идентитета, чији носећи стубови су српски језик и ћирилица”, пише у образложењу овог пројекта.

         http://www.politika.rs/scc/clanak/427392/Bukvar-za-sve-Srbe-ma-gde-ziveli