Преминуо велики српски писац Добрица Ћосић
ТРИ ПУТА БИО НОМИНОВАН ЗА НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: 1983, 1989. И 2011. ГОДИНЕ
- Први је добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауерат 1961. године за трилогију Деобе
- Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трилогију Време зла
- У Москви је маја 2010. постао први добитник награде „Пушкин” за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу” и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић
КЊИЖЕВНИК и бивши председник СР Југославије Добрица Ћосић преминуо је данас у Београду у 93-ој години, потврдила је његова породица.
Добрица Ћосић је рођен 29. децембра 1921. у Великој Дренови, код Трстеника.
Велики српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални трибун и редовни члан САНУ био је први председник Савезне Републике Југославије од 1992. до 1993. године.
Остаће упамћен по романима „Далеко је сунце”, „Корени”, „Деобе”, „Време смрти”, „Време зла” и „Време власти”.
Добрица Ћосић је један од највећих српских писаца и највећих мајстора српског језика.
Био је активан до последњег дана.
Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауерат 1961. године за трилогију Деобе.
Уз Оскара Давича и Живојина Павловића, један је од тројице књижевника који су ову награду добили више пута.
Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду за изузетне заслуге за књижевно стваралаштво.
Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трилогију Време зла.
Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник” и 1996. за роман „Време власти”.
Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута.
Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими.
Поводом 70-ог рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду.
Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”.
Роман „Време власти” вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић”, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор”, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа.
За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997).
Године 1998. Ћосићу је у Крушевчаком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића”.
Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник награде „Пушкин” за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу” и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић.
Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.
Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године”.
Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.
Добрица Ћосић је номинован за Нобелову награду три пута: 1983, 1989. и 2011. године.
