Османи и Курти отворено негирају “Отворени Балкан” у којем је и Албанија
Србија у свету
У ТИРАНИ ЈЕ О КиМ НЕШТО РЕКАО САМО ВУЧИЋ У ОДГОВОРУ НА ЈЕДНО ПИТАЊЕ, АЛИ ЈЕ ОНО „КЉУЧ“
* Нико од суседа још се не прикључује тројки из “Отвореног Балкана”, иако се таква пројекција никако не маскира, а посебно се прижељкују Црна Гора и Босна и Херцеговина. Међутим, и једна и друга, отворено су и најкритичкије усмерене према зачетку тог уједњавања
_____________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ПРОЦЕС који су, почетком минуле недеље, у Тирани, отворили тројица лидера - Србије Александар Вучић, Северне Македоније Зоран Заев, и Албаније Еди Рама – по много чему је редак, па и јединствен. Можда и – храбар!
У овим данима, ипак је најважње што иницијативу три земље јасно подржавају, не само наши пријатељи, великани - братска Русија и блиска Кина, већ и Европска Унија, чија улазна врата Себија већ отвара, а коначно и светска суперсила, Америка, која нам је, на размеђу векова, створила највеће проблеме – отела нашу свету земљу, Косово и Метохју и уручила је шиптарским силеџијама, чији прваци, Османи и Курти, негирају иницијативу “Отворени Балкан” …
Ако је све овако и дугорочно оријентисано, то никако не значи да је успех реалан, али и да није могућ – изазов је, можда, једина одржива констатација. Јер, нико не може да тврди да се садашња понашања неће мењати.
Ретко се, наиме, догађа да три, не баш развијене земље, више су у развоју, уједињују своје екоомске капацитете, а да у њима, посебно пољопривреди, није почео модеран развој који би донео већу производњу, али и добросуседску сагласност и сарадњу.
Природни услови постоје и кад се споје простори јужно од српских граница и севера два суседа, биће, можда, оно што се жели. Са тих, сада издељених и неразвијенх терена, њихова радна снага умногоме ради у иностранству, па се и ту очекује развојни напредак…
У такву сцену, окићену речима о лепој будућности, загледало се двоструко више суседа, међу којима је Словенија најразвијенија, па у њој раде и српски радници, као да је Немачка.
Нико од суседа – колико се зна - није јавно помислио да се прикључи тројки из “Отвореног Балкана”, иако се таква пројекција никако не маскира, а посебно се прижељкују Црна Гора и Босна и Херцеговина, али су, и једна и друга, отворено и најкритичкије усмерене према клици и зачетку тог уједњавања.
Оживела је, ових дана, опсесија југословенства која се употребљава у тактичке сврхе – да се не привуку они који истински никад нису били и ни сада нису за ју-уједињење, а да ју-творци већ сада не добију првилегован положај оних који се моле да уђу у нашу Југославију…
Пред нама су, међутим, обична маштарења чији се и аутори скривају, особито они који су утицајни, па би, можда, могли да обрну тренд.
ЈУ и није још отворени пројекат – почео је и развијаће се под утицајем јачања и модернизације привреде, пре свега оне која ће развијати и грађане, у сваком погледу.
Можа би се опет ширила Балканом стара ЈУ идеја, без ограничења, што не би, мисле посматрачи, негативно утицало на кохезју Европске Уније.
Ако то успе, онда ће се отворити могућност и других простора, бројних економских учесника, али и, наше околности, изузетно важне политике.
Сви, наравно, знају – Косово и Метохија је тај изазов, без оклевања и икаквог тактизитрања, иако су отварачи Балкана досад о тој теми углвном - “јавно ћутали”…
Ту тему, у овом контексту, дотакао је једино Вучић, прошле среде, у Тирани, одговарајући на једно једино и последње питање једне новинарке – наше прес-звезде нису светлеле!
Вучић је, тачно и прецизно, одговорио на прилично уопштено питње, па је, практично, тема Космета само додирнута. Тако су Албанци, преко њих и ћутећи део света, остали без, макар неких важних косметских знања о ономе што се тамо не може чути – никада…
Зна се, вероватно, колико су се Америка и НАТО рушилачки понашали у целој Србији, посебно на Космету. Зна се, и на Космету и у Србији целој, наравно и Европи и свету, америчко сејање ракета и бомби, наравно и дводеценијска подршка шиптарским отимачима и прогонитељима Срба са својих огњишта. И, шта сада – хоће ли истом трасом?
Питање може изазвати само жеље – одговори се не виде, иако се – ћутањем све види.
Приштински послушниции, мада и они најчешче ћуте, а кад проговоре, опет су, неким празним речима, одбијали да остваре све што је у Бриселу, и још понегде, договорено и потписано.
И, шта може да се очекује сада кад се отворио Балкан?
Османи и Курти су напали ток и исход тиранског разговора и одлука, од којих охрабрује и одлука о наставку у Скопљу, па опет у Београду.
САД и ЕУ су подржале исход договора, па се уочава разлика са Приштином - није ли и то само краткорочна маска? Крије ли се иза ње – други садржај? Где је истина?
Дај, Боже, да смо је видели у изговореним, а не скривеним речима – истина је само једна.
