Од амбасадорке српске кухиње у Москви – Перке Тешовић – опростио се и амбасадор Терзић

• У ресторан којим је руководила Перка, а његово званично име је „Беотурс-М“, долазили су дипломати, политичари, војни аташеи али и обични људи. У њему су се водили и дипломатски, пословни и други разговори, али су се славили и славе рођендани и јубилеји... И када је у Москви боравио патријарх Иринеј, у подворју СПЦ се на свечаном ручку јела храна коју су припремили у њеном ресторану
• О Перки је прекрасно говорио чувени режисер Карен Шахназаров директор Мосфиљма који је често знао да дође са такође врло познатим режисером Станиславом Говорухином
• Дуда Ивковић, а затим и Зоран Гајић растужили су се кад смо им рекли да је Перка тешко болесна. Обојица су радо долазио са породицом и пријатељима у ресторан „Код Перке“
• Ретко кога су тако наши људи који живе и раде у Москви отпратили на последњи пут као Перку Тешовић. Власници ресторана, персонал као и бројни гости су зато и предложили да се у част угоститељске легенде ресторан и службено назове „Код Перке“

Пише: Бранко ВЛАХОВИЋ

          НЕКАДА бројна српска дијаспора у Русији од минуле недеље сиромашнија је још за једну легендарну личност, Перку Тешовић (68) коју су многи са правом називали амбасадором српске кухиње у Москви.

          На последњи испраћај у амбасади Србије од угоститељске иконе која је највише учинила за промоцију српске хране дошло је много не само Срба већ и оних из бивших југо-република, али и Руса који су први пут пробали наш ајвар и кајмак као и добар српски роштиљ баш у ресторану „Беотурса“ којег су по шефици сви звали „Код Перке“.

          Ретко кога су тако наши људи који живе и раде у Москви отпратили на последњи пут као Перку Тешовић.

          Њена московска биографија је заправо прича о судбинама многих наших људи у Русији - дошли су на кратко а остали до краја живота. Перка је деценијама руководила најпознатијим и најстаријим српским рестораном још из времена СССР-а. Тај култни ресторан је сведок бурне и горке историје кроз коју је пролазила наша земља и њени људи.

          Он се налази у згради где је био Комерцијално-технички биро при нашој амбасади у Москви и бројна представништва некада великих и познатих југословенских фирми. Како се распадала држава нестајале су и фирме и остао је само ресторан да чува успомене и носталгију.

          Опраштајући се од малене и крхке, али врло пословне и енергичне жене амбасадор Србије Славенко Терзић је говорио о Перкином високом професионализму, доброти и љубави према професији. Она је организовала бројне пријеме у нашој амбасади.

          О њеним врхунским угоститељским способностима говорили су и други који су је деценијама знали топлим речима опростили су се и њени комшије који је памте по осмеху којим их је дочекивала.

          Писац ових редове запамтио је по хуманости и доброти. У тешким временима за нас, један број несретника није успео да се адаптира и снађе у братској Русији па је потонуо до дна. И њима је она помагала да се врате у живот и домовину. Нахранила је многе и новчано помагала да добију авионску карту како би се вратили у своју Србију.

          За нас новинаре, које је она посебно симпатизирала, звала нас је „седма сила“ мада то одавно нисмо. Искрено се радовала сваком нашем успеху и туговала кад би нас задесиле невоље.

          Перка је била енциклопедија која је лично знала највише наших људи. Код Перке смо ми новинари славили своје празнике и награде и доводили своје госте.

          У ресторан којим је руководила Перка, а његово званично име је „Беотурс-М“, долазили су дипломати, политичари, војни аташеи али и обични људи. У њему су се водили и дипломатски, пословни и други разговори, али су се славили и славе рођендани и јубилеји...

          Удаљен, пет минута хода од наше амбасаде у Мосфиљмовској улици у близини је амбасада Немачке, Шведске, БиХ, али и многих трговинских представништва. Чести гости у ресторану су били и глумци и редитељи из „Мосфиљма“.

          О Перки нам је прекрасно говорио чувени режисер Карен Шахназаров директор Мосфиљма који је често знао да дође са такође врло познатим режисером Станиславом Говорухином.

          И када је у Москви боравио патријарх Иринеј, у подворју СПЦ се на свечаном ручку јела храна коју су припремили у ресторану „Беотурса“.

          Због свега тога легендарну Перку Тешовић знали су сви Срби у Москви, али и наши највиши политичари,као и руски министри и дипломате и многе друге познате особе.

          Перка је у Москву дошла давне 1994. године, са намером да остане две године, али као и код многих других наших људи у Русији судбина је хтела другачије и она је остала да руководи рестораном до данашњих дана.

          Каријеру је почела у београдском ресторану „Атина“, а онда се полако пела на угоститељским лествицама.

          Волела је спорт па су њени омиљени гости биле спортске и људске легенде. Недавно кад су боравили у Москви.

          Дуда Ивковић, а затим и Зоран Гајић растужили су се кад смо им рекли да је Перка тешко болесна.

          У време док је водио ЦСКА а затим и Динамо, наш прослављени кошаркашки тренер Душан Ивковић радо је долазио са породицом и пријатељима у ресторан „Код Перке“.

          И наш прослављени одбојкашки тренер Зоран Гајић, који је водио руску „зборну команду“ а касније и овдашње водеће клубове, често је био са пријатељима и породицом на ручку или на вечери код Перке. Радо су код ње долазили на пасуљ и палачинке у винској пени и Славољуб Муслин и Дика Стојановић док су водили фудбалски клуб „Локомотиву”.

          Власници ресторана, персонал као и бројни гости су зато и предложили да се у част угоститељске легенде ресторан и службено назове „Код Перке“.

           Она је у петак последњи пут напустила Русију али легенда о доброј Перки ће дуго живети у Москви коју је она волела као и свој Београд.

          http://www.novosti.rs/vesti/planeta.301.html:714745-Odlazak-ambasadorke-...