Наставак преговора у Бриселу: ЕУ безочно навија у корист Шиптара, а против Срба

Србија и свет

НОВА РУНДА ПРЕГОВОРА „НА ВРХУ“ НАЈАВЉУЈЕ СЕ ЗА ПОЧЕТАК СЕПТЕМБРА

* Рекло би се да је у Бриселу све већ разрађено. А, није, јер још не знамо, али наслућујемо да није било дијалога оног типа – он теби, ти њему, из одбране у напад, један другом обарају аргументе, а кад не можеш да му одговориш - замени те неко из групе, шапне да нико не чује, кажи да ти кажем…

* Србија има и друге крупне задатке: заустављање пројекта “Велике Албаније”, стопирање хрватског хегемонизма и смрдљивог антисрпства, упозорење Црној Гори да се врати себи и не простире црвене тепихе шиптарским злочиначким, антисрпским владарима…

_______________________________________________________________________

       Пише:Раде БРАЈОВИЋ

     ТЕК што је, средином јула, обновљен дијалог Београда и Приштине, прекинут пре више од двадесет месеци, наставак се залауфвао тек у другој рунди тзв. техничких разговора, 30. јула, у Бриселу, где ће се исти тип сусрета продужити крајем августа, а почетком септембра следи друга рунда на врху, у којој ће албански тим водити, премијер Авдулах Хоти, а српски, председник Александар Вучић.

       Рекло би се – све је већ разрађено. А, није, јер још не знамо, али наслућујемо да није било дијалога оног типа – он теби, ти њему, из одбране у напад, један другом обарају аргументе, а кад не можеш да му одговориш - замени те неко из групе, шапне да нико не чује, кажи да ти кажем…

       И, тако тече дијалошки поток речи и реченица…

      У сваком случају, било или не “пуних дијалога”, Вучић је прекјуче, на почетку обраћања јавности, најавио оно што се могло очекивати – Србији предстоје тешки дани о решавању проблема Косова и Метохије, јер Приштина би узела све, а нама дала – ништа!  

       То, не да није дијалог, није ни нормалан разговор, а најмање компромис који је обрнути, у овом случају, значи да они добијају све, а ми – ништа! У животу политике, нуди се практична шема која значи да посредник, ЕУ, у Бриселу нуди свеобухватни правно обавезујући споразум, који значи да од Србије траже признавање лажне државе Косово и њен улазак у УН и друге важне међународне организације.

       То, наравно, све Србија одбија, што природно, у дијалогу, затеже постојеће разлике, старе и нове сукобе и конфронтације, знане и друге разлике свих врста.

       Да је формулација вишезначана и вишестрана, у овом случају била би довољна да  буде двострана, па би се, у овом дијалогу, лако применила и на Приштину и на Београд. 

       Овде се, међутим, не траже ни обична ни универзална, већ решења која блокирају  СРБИЈУ – иако је у праву. 

       Вучић је, тако, једноставно и лако уочио смисао Хотијеве изјаве да је “у Бриселу почео да се пише завршни споразум”, што потврђује једностраност у корист Приштине, али стабилност и апсолутност безочног навијања ЕУ у корист, Шиптара, а против Срба, показује много више од једног документа и једног погледа на регион.

       Закључак је неизбежан – оваквим понашањем Европске уније, не угрожава се само Србија и њена јужна аутономна покрајина Косво и Метохија, толико чак да из овог назива траже да се избаци – Метохија!

        То  је само један од детаља који подстиче немир у региону Балкана (не, наравно, “западног”, како нам издиктира Америка,  већ изворног, српског назива БАЛКАН, са све четири стране света).

       Други су крупнији и тежи – заустављање пројекта “Велике Албаније”, стопирање хрватског хегемонизма и смрдљивог антисрпства, упозорење Црној Гори да се врати себи и не простире црвене тепихе шиптарским злочиначким, антисрпским владарима…

       Битка за праведно решавање косметске кризе, надмашује косметске и балканске просторе – шири су, духом и лепотом, и  од Европе.

       Све велике светске силе, наиме, својим посматрачким сочивима и укупном светском политиком – део су балканског поднебља, а неке су, Америка, уградиле своју оружану моћ у велику војну базу… 

       На Космет се лакше долази, а теже одлази!