КУСТУРИЦА: Сумњам у опстанак ЕУ, неће један Немац да храни сто Румуна

ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ СРПСКОГ РЕЖИСЕРА „РОСИЈСКОЈ ГАЗЕТИ“ (2)

• Клинтон је отворено исмејавао и Русију и њеног председника. Нико вас није узимао за озбиљно. А у овом свету треба бити јак, иначе ће те прегазити
• Мислите да се после Наполеона и Хитлера нешто променило? Увек ће се наћи они који желе да понове њихове „подвиге“. Али, ко сад сме да исмејава Русију и њеног председника? То је најважније
• Опозиција потребна свакој власти. Али, она не може да постоји на рачун страног новца. Она не сме да енергију масе трансформише у погроме, у хаос, у нову октобарску револуцију
• Нисам на Фејсбуку зато што то није пријатељство него илузија пријатељства. Ускоро ће и секс бити на Интернету, без контакта. Ја више волим на старомодан начин - и да се дружим и да волим. Сем тога, тај Фејсбук је мрежа помоћу које је лако контролисати и појединце и читаве заједнице. Где се налазиш, о чему размишљаш, с ким контактираш
• Од кога је почео Први светски рат? Од метка који је у Сарајеву испалио Гаврило Принцип. Сећате ли се? И тако, у његовом имену постоје два значења. Архангел Гаврило. И морални Принцип. Ја настојим да чувам и своју веру у Бога и високе моралне принципе. Мене је Бог видео. Помагао ми је

        ФАКТИ објављују други део интервјуа српског режисера Емира Кустурице московском листу “Росијска газета”.

        Каквом видите судбину Европске уније? Има ли она будућност или ће се распасти због озбиљних противречности између различитих земаља? Узгред, мени се допада идеја заједничког дома. Одсуство граница чини свет богатијим и сигурнијим - зар није тако? И ви сте такође говорили новинарима да сте космополита...

        - Вама се допада та идеја? Добро је путовати без граница, је ли? Онда ми одговорите где почиње и где се завршава Европа? Шта је Турска - Европа или није?

        Да, до Босфора, а иза мореуза већ је Азија.

        - А Русија?

        До Урала Европа, даље Азија.

        - Односно, ако Русија пожели да уђе у ЕУ, онда ће само половина њеног становништва моћи да се сматра грађанима Европске уније, је ли тако?

        То је формалан приступ. Ја питам за идеју заједничког дома, шта мислите о њој? Да ли је одржива?

        - А зар је лоша била идеја да се у јединствену државу окупе балкански народи? Идеја Југославије? А шта се десило? Оне које су некад окупљали - касније су ти исти и срушили. Сада такав савез не одговара њиховим интересима. Што се тиче вашег питања о будућности Европске уније, можда и тај глобални пројекат изгледа леп и привлачан, али ја веома сумњам у његову одрживост. Кад један Немац треба да храни сто Румуна - то се неће добро завршити.

        После периода релативног мира у свету опет се страсти распламсавају, при том са непредвидивим последицама. Погледајте: револуције „арапског пролећа“  збрисале су читав низ диктатора, али њих смењују радикални исламисти, а то мирише на притезање шрафова само у супротну страну. Какво је ваше мишљење о тим револуцијама?

        - Слажем се, радикални исламисти уопште нису оно што је способно да свет промени на боље. Зато треба поставити питање: ко стоји иза тих револуција, које силе?

        Ако алудирате на светску закулису, на Американце, шта ће им таква главобоља? Јер, бумеранг ће њих и ударити. 

        - Један од одговора је да је војној индустрији увек потребно постојање непријатеља - иначе, коме продати све те гомиле наоружања?

        По мени је то поједностављено објашњење...

        - Искрено, ја не знам тачан одговор. Слажем се да је резултат тих револуција и за народе арапских земаља и за читав свет пре негативан. Кад сам био у Мароку, срео сам се са човеком веома блиским краљу. Рекао сам му: „Арапско пролеће - то је добро“. Он ме погледао са сажаљењем: „Ма, какво је то пролеће? Зима!“ Како сам разумео, ви нисте волели Гадафија... 

        А ко га је волео? Диктатор...

        - Али, реците ми, зар брутално насиље над њим, учињено уз учешће француских специјалних служби, није злочин? Још ми реците: да ли је сада живот Либијаца постао бољи? Или живот Египћана после Мубарака? Каква је то револуција ако после ње земља тоне у хаос и ако настаје више сиромашних?

        Вратимо се Американцима. Можда су њима потребни и исламски радикализам и ратоборна реторика севернокорејских вођа и авганистански Талибани - као повод за константно повећавање војне моћи.

        Прошле године код нас у Москви су организовани прилично масовни протести којих није било две деценије. У вези с тим питање: може ли демократска власт имати опозицију? И ако може, онда како власт треба на њу да реагује?

        - У разним регионима Русија различито изгледа. Дођеш у Сибир - видиш једну земљу, то је за мене права Русија. У Петербургу сусрећеш црте старе декадентне Европе. У Москви пада у очи мешавина Европе и Америке. Чини ми се да Московљани највише желе да буду Европљани, мада, опет по мом мишљењу - велика је грешка изгубити своју културу, своју традицију, свој менталитет. Можда за европске народе то није тако важно, али за тако самодовољну, велику земљу, као што је ваша, то је веома важно.

        Ваша опозиција захтева такву демократију која једноставно није могућа, у сваком случају, не сада. Такве демократије нема нигде, ни у Сједињеним Државама, ни у Европи, још мање је може бити у Русији. Сетимо се каква је била ваша земља непосредно после рушења комунизма.

        Па Клинтон је отворено исмејавао и Русију и њеног председника. Нико вас није узимао за озбиљно. А у овом свету треба бити јак, иначе ће те прегазити. Мислите да се после Наполеона и Хитлера нешто променило? Увек ће се наћи они који желе да понове њихове „подвиге“. Али, ко сад сме да исмејава Русију и њеног председника? То је најважније.

        Према томе, ја ћу, наравно, рећи да је опозиција потребна свакој власти. Она је добра у томе што приморава политичара да стално проверава свој правац, да буде свестан мере своје одговорности пред друштвом. Проблем је у томе какав је степен одговорности саме опозиције, који је њен формат? Она не може да постоји на рачун страног новца. Она не сме да енергију масе трансформише у погроме, у хаос, у нову октобарску револуцију.

        Шта мислите, постоје ли у наше време цивилизовани начини за решавање територијалних спорова? Није реч само о Косову, сетимо се проблема Нагорног Карабаха, нерешеног курдског питања...

        - Можда постоје. Али, ја их не знам. Нико не жели да се договара. Увек сви желе да проблем реше са позиције силе. Већ сам говорио о томе да је свет постао гори, циничнији, прљавији. Интернет, фејсбук и мобилни телефони, све је то добро, али то свет не чини моралнијим и праведнијим. Јесте ли гледали мој филм „Андерграунд“?

        Нажалост нисам, али сам већи део других видео.

        - Жао ми је. Ево, испричаћу. Људи живе у свету фикција. У свету илузија. У свету наметнутих стереотипа. У свету лажних идеја и ликова. Код многих су атрофирали појмови части, несебичности, правдености. А ви питате могу ли се цивилизовано решавати територијални спорови. У теорији да, могу. У пракси - не.

        Узгред, јесте ли на фејсбуку?

        - Не. Зато што то није пријатељство него илузија пријатељства. Ускоро ће и секс бити на Интернету, без контакта. Ја више волим на старомодан начин - и да се дружим и да волим. Сем тога, тај фејсбук је мрежа помоћу које је лако контролисати и појединце и читаве заједнице. Где се налазиш, о чему размишљаш, с ким контактираш.

        Желео бих још да питам шта за вас значи учешће у панк-рок групи The No Smoking Orchestra? Био сам на вашем концерту у Москви и био сам шокиран како се предајете тој „лудој“ музици, како се у њој отварате? Гледаоци су, наравно, били одушевљени, веселили се и падали у транс. Ево питања: шта је то за вас - још један начин зараде или чиста забава? И не одузима ли то много снаге великом режисеру Кустурици?

        - Ја се тиме бавим ради релаксације. Катарза. Погледајте у Википедији шта значи та реч.

        Погледао сам: уздизање,  ослобађање, оздрављење.

        -  То је то. Тако је.

        Па због чега се други режисери тако не опуштају?

        - Једни не умеју да свирају на гитари, други су заузети искључиво зарађивањем новца. Немају времена.

        У својим интервјуима ви често критички ударате на Холивуд. То неке запањује. Јер, поред серијске комерцијалне продукције и Бруса Вилиса Холивуд је створио и много ремек-дела. Шта вас конкретно узнемирава?

        - Ја поштујем онај Холивуд који је постојао до 60-их година. Сада је то фабрика за производњу видео игара.

        Пошто сте симболично сахранили све епизоде серијала „Умри мушки“ рекли сте да има још много филмова које би требало дубље закопати. Можете ли навести конкретне називе?

        - Е, то би гробље било велико. Ако имате у виду ваше руске филмове, онда све оне који су урађени по холивудским стандардима.

        Који је ваш следећи пројекат? Прочитао сам да радите на књизи о Достојевском и да намеравате да снимате филм са Моником Белучи.

        - Роман о Достојевском да, пишем. И само што је изашла књига која се састоји од осам разних новела, латио сам се рада на филму „Љубав и рат“. У филму су три приче: у последњој од њих ја играм улогу монаха, ево и браду сам већ пустио. Филм ће бити приказан на фестивалу у Кану 2014.

        Делите ли гледиште према којем човек треба увек, читавог свог живота, да трага за истином, да сумња, да се одриче од ранијих заблуда да би дошао до нових... И ако је тако, онда ми реците да ли се данашњи Кустурица много разликује од оног који је живео, рецимо, пре тридесет година?

        - Не, не разликује се много. То је увек онај страствени особењак. (Кустурица је изговорио другу, снажнију реч)

        Хоћете да кажете да су све заблуде и грешке у младости остале са вама?

        Не, наравно. Од кога је почео Први светски рат? Од метка који је у Сарајеву испалио Гаврило Принцип. Сећате ли се? И тако, у његовом имену постоје два значења. Архангел Гаврило. И морални Принцип. Ја настојим да чувам и своју веру у Бога и високе моралне принципе. Мене је Бог видео. Помагао ми је.

        И сами знате колико је мало људи који се у животу искључиво баве омиљеним послом. Ја сам један од тих ретких срећника. 

        Жао ми је, Мирко нас стално пожурује, нема времена. Можда ћу доћи код вас у Дрвенград и тамо ћемо мирно још попричати о много чему? Како од Београда да стигнем до вас?

        - Позовите ме раније, одвешћу вас хеликоптером. Лично.

        Од аутора

        ЕМИРА Кустурицу сви знају. Његови филмови „Сећаш ли се Доли Бел?“, „Дом за вешање“, „Андерграунд“, „Црна мачка, бели мачор“, „Живот је чудо“, „Марадона“ и други постали су класика светске кинематографије.

        Музичка група у којој Емир свира на гитари тријумфално је пропутовала читав свет. Његови архитектонски пројекти, посебно Дрвенград, освојили су високе награде у Србији и изазивају интересовање најразличитијих људи.

        За списак његових награда потребно је више од једне странице. А при том је Емир Кустурица увек - у време свих режима, у свако доба - остао човек изван идеолошких догми, ослобођен од владајућих стереотипа, са својим погледом на свет и његове проблеме. Због тога ми је и занимљив, мада, разуме се, због тога је он за многе незгодан.

        Кустурица је - човек Вере. Али, он се није зауставио на путу према њој већ наставља да иде позивајући и нас да радимо на том тешком, понекад мучном путу.

        Превела Ксенија Трајковић