Курти хоће и север Космета – преко регистарских таблица

Србија у свету

ЈЕДИНИ ПРИРОДНИ РАСПЛЕТ КОСМЕТСКЕ КРИЗЕ ЈЕ ПОВРАТАК ПОКРАЈИНЕ – СРБИЈИ

* Зар слање Куртијевих специјалаца на северне прелазе Космета, пре три дана, није довољно убедљив доказ да Приштина не тржи обострано прихватљива решења?

* Неизбежна су питања - где је светска политика, ако постоји – коме припада? Служи ли свету или само моћним појединим земљама, може и слабијим – али само ако имају моћне заштитнике?

_________________________________________________________________

       Пише: Раде БРАЈОВИЋ

       СВИ који су чули за косметску кризу, макар њену најновију дводеценијску фазу, а по свему је међународног домета, морали би да прижељкују расплет, једини расплет који подразумева повратак српске територије – Србији.

       До тог циља се, наравно, може стићи отклањањем главне препреке – повлачењем  западних војника, пре свих америчких, који су се чак “скућили” у великој бази.

       Неминовно је и такође примарно да сви, а  пре свих албански бојовници, промене понашање и да поштују српски суверенитет и територијални  интегритет без којих се не може замислити   заједнички живот, макар онај древни, вишевековни… 

       Уверавања о оваквим и сличним представама заједничког живота, који би могао да се ослони на толеранцију - чак и ако се изведе подела територије, и то у истој држави, на принципу конфедерације - честио се, у пракси, “заките”  грубим негацијама.

       Зар слање Куртијевих специјалаца на северне прелазе Космета, пре три дана, није довољно убедљив доказ да Приштина не тржи обострано прихватљива решења?

       Ево како то, крајње сужено, изгледа и где је  уперено. И, још важније – шта је, далеко било,   могло да се деси…

       Дан и по пре рогушења са специјалцима, Курти је, наравно преко тајне везе, чак – напад на Србију, тачније – на северни део КиМ и јужни део “старе Србије”, означио као своју моћ, па је и одложио сваки удар, чиме је хтео да покаже своју склоност ка избегавању директног војног обрачуна са српским јединицама.

       Видело се сутрадан да је Курти избегао судар,  јер не би успео.

       Уследила је и изјава српског председника Вучића да не би дозволио страдање свог народа, што је, после више од два дана затегнуости, увело у атмосферу приметне релаксације и уверења да ће шиптарске претње остати вербалне и да ће их Запад укротити невидљиво, али усешно.

        У сваком случају, створена је атмосфера у којој се многа понашања морају да мењају – не само зато да би се избегли инциденти и сукоби, већ и да се, коначно, почне да решава цела  косметска криза – на праведан начин.

       Не могу више западни силници да толеришу  албанско негирање изузетно важне Заједнице српских општина коју су и они потписали, али то игноришу. 

       Исто је и са Бриселским споразумом – као да не постоји за Албанце!

       Курти, једнставно, каже да оно што им не одговара неће примењивати, иако су га отписали његови претходници!

       У таквим околностима, неизбежна су питања - где је светска политика, ако постоји – коме припада, служи ли свету или само моћним појединим земљама, може и слабијим – али само ако имају моћне заштитнике…

        Применити такву слику на Балкан, значи – не отварати га, што покушава Вучић, већ га – замандалити!

       Полуострво по полуострво, острво исто тако, регион по регион, сложили би се и реке, језера,  мора… и тако до бескраја.

       Размишља ли се тако у виталним деловима света - ево, Генерлна скупштина УН почела да расправља о удару короне на свет, прзинајући да многе ствар о тој светској инфекцији не знамо -  кад би знали - не би однела око пет милиона људи…

       Тек у таквим поређењима, знамо и не знамо, можда се једино схвата да опстанак света ипак зависи од – људи.

       Држимо се за руке - док смо на Земљи!