Комшиница Лија између грожђа и мишева
СВЕ ШТО НИСТЕ ЗНАЛИ О ЛИСИЦАМА -
оком светски познатог руског натуралисте Василија ПЕСКОВА
- Лисица нема ништа против жабе, гуштера, змије, хвата птице које вију гнезда на земљи. Лија може да докрајчи зеца, да ухвати пацова, кртицу, тетреба који спава под снегом, може да украде кокошку, у плиткој води мајсторски хвата рибу и ракове, кад нема ништа може да поједе и стрвину, права посластица за њу су птичија јаја.
- Што је још занимљивије - лисице радо једу биљну храну - грожђе, крушке, сунцокретове семенке, бобице. Али главно јело на трпези лисице су ипак мишеви. Она је у лову на мишеве велики мајстор. Познат је случај: у желуцу убијеног лисца пронађено је шездесет мишева
- Лексикон лисице броји доста звукова: „Мирно је. Можете да изађете“, „Дошла сам са храном!“, „Одмах у јазбину!“. Свега је у лисичјем речнику преко четрдесет звукова за комуникацију и реакција на ситуацију
- Уз сву лукавост риђе враголанке, вук је паметнији и много је јачији од ње. Вук се не гади лисичијег меса за разлику од риса који мрзи лисице - убија их и оставља. Могуће је да крупна мачка не подноси у лисици конкурента у лову на зечеве и мишеве
СКИЈАЈУЋИ зими преко заснежене ливаде сигурно ћете приметити прецизан шав трагова, као да је неко на шивaћој машини спојио снежни прекривач.
То су трагови лисице. Ноћу је трчала преко поља - ловила је мишеве. Обратите пажњу - лисица одлично схвата да је лакше трчати по утабаном трагу од скија. Траг лисице скренуо је у страну, двадесетак метара - вероватно је чула испод снега комешање мишева и одмах је полетела тамо.
Скрените са стазе и видећете у снегу удубљење. Понекад се могу видети и капљице крви - није се џабе трудила. А понекад се види и мртви миш. Значи да је лисица била сита, и потрага за мишем за њу је била само ловачка игра.
_________________________________________
«Упадљива боја крзна требало би да смета лисици - на снегу се види надалеко. Али се лисица ретко показује на отвореном простору. Трчећи, она се држи увалица са жбуњем и таква боја крзна одлично се слаже са околином.»
_________________________________________
Неко је можда видео како лисица лови миша. Тачно одредивши место где треба да копа, лисица луком скаче у вис и одозгоре зарива остру њушку у снег. Фонтане снежне прашине, пролети црвена метлица репа - и ево, лисица се већ облизује и трчи даље. Бело поље и на њему силуета ватрено-риђе животиње урезује се у сећање сваког ко је имао прилике да то види.
Лисица није ретка зверка, обично живи близу људи. Понекад лисица чак извлачи корист из тога, јер њу занимају не само мишеви већ и кокошке.
Лисица може да се види у сваком пределу Европе и Азије - од тундре на северу до суптропског појаса на југу, чак и у планинама до три хиљаде метара надморске висине. Разликују се по величини и боји у зависности од места где живе, али су све то лисице. Међу њима се издвајају црвене „огњене“, светле боје „сивкасте“ и „сребрне лисице“, што значи да у крзну има у изобиљу тамне супстанце меланина.
Лисица је позната зверка. Њена нарав је проучена и описана. Фолклор у свим земљама додељивао је лисици пријатне особине - спретна, паметна, сналажљива, враголаста и наравно лепа. Малтене у свакој бајци она је права дама. Сељаци, враћајући се са њиве давали су деци поклончић - остатке хлеба. Међутим, то није био обичан хлеб, то је био „Лијин хлеб“ и деца су, густирајући тај „слаткиш“, осећала да је лисица њихов другар.
Посматрајући лисицу, видиш колико има достојанства у њеном изгледу. Она је уверена у себе и зна шта јој је чинити ако се појави нека претња. Зна како коме прићи за време лова. Упадљива боја крзна требало би да смета лисици - на снегу се види надалеко. Али се лисица ретко показује на отвореном простору. Трчећи, она се држи увалица са жбуњем и таква боја крзна одлично се слаже са околином.
Лисице стално живе на одабраној територији. Као пси, обележавају своје границе. Познају на својој територији пресека тридесет-четрдесет километара сваки брежуљак, сваку рупу, сваки пролаз. Како су по природи знатижељне, опрезне, оне примећују и најмању промену и свакако ће проверити шта значи, на пример, изгубљена поред скијашке стазе рукавица или остатак јабуке на снегу или нечији траг.
_________________________________________
«Лисичје свадбе се догађају за време јануарских мразева. Поред Лије обигравају неколико лисаца. Они се туку, али пред риђом лепотицом обично демонстрирају снагу и спретност. Дешава се да се удварачи пењу на задње шапе ослањајући се на груди противника предњим. Чељусти су притом отворене - супарник треба да види здраве зубе.»
_________________________________________
Лисице се не крећу по својој територији било како. Оне имају сталну руту која је направљена узимајући у обзир виталне интересе и безбедност: тамо се може ухватити миш, овде зец, овде се може неприметно проћи, а тамо се сакрити у рупу. Бежећи од ловаца лисица ће се држати своје територије до краја.
Доста се вешто пењу по дрвећу, нарочито по нагнутом. Познат је случај: када су се пси, изгубивши траг, жалосно вртели у месту, а лисица је све то посматрала одозгоре... из сврачијег гнезда.
На брдовитом пределу риђа зверка ће се обавезно попети на високу тачку и одозго ће мирно посматрати гониоце како се комешају.
Обратите пажњу на јаке канџе лисице, на велике осетљиве уши, проницлив поглед. И погледајте реп. Раскошан, са белим крајем реп служи лисици као покривач за време сна, као кормило при трчању, као последња нада за спас док је гоне пси - варљивим покретом репа могуће је збуњити непријатеље и добити спасоносни тренутак.
Лисица је увек живела близу човека. Она зна како му служе пси, схвата снагу оружја. Кад види псе, лисица не паничи, она зна шта јој је чинити како би се спасила. Ноћу лисица понекад намерно протрчава близу села како би зачикавала псе. Када је на пољу лоше време и када су пси по својим кућицама, лисица ће полако да прође сасвим близу и чак ће да лане да расрди непријатеље.
За време потере, лисица може без колебања да скрене у село, да се моментално снађе у околини, да нађе рупу у плоту и да шмугне испод капије. Познат је случај када се лисица, бежећи од паса, попела на кров помоћне зграде и док су се пси нервирали покушавајући да скоче горе, лисица је скочила са крова на другу страну и отишла својим путем.
Лисице се усуђују да дођу у село да хватају кокошке и ако их не одвикну од тога, она ће деловати дрско, односећи плен испред носа газдама. Понекад се лисе населе близу села.
Густо насељена Европа тера лисице да живе чак и по градовима - на гробљима, у парковима. У Паризу су пронашли породицу лисица на прометном месту испод бршљана у једној баштици пред кућом. Преко дана лисица је тихо седела у свом скровишту, а ноћу је излазила у лов на пацове и мишеве. Лисице мирно живе поред писти на аеродрому. У Хелсинкију, лисица се лепо сместила на стоваришту шина близу железничке станице.
Лисичје свадбе се догађају за време јануарских мразева. Поред Лије обигравају неколико лисаца. Они се туку, али пред риђом лепотицом обично демонстрирају снагу и спретност. Дешава се да се удварачи пењу на задње шапе ослањајући се на груди противника предњим. Чељусти су притом отворене - супарник треба да види здраве зубе. При том је битан „хипнотички“ поглед - ко ће пре да окрене главу. Лија на тим турнирима чека победника и са њим одлази.
_________________________________________
«Младе лисице почињу да заједно са мајком иду у ловачке екскурзије и до јесени се разилазе, тражећи своје место. Већ у јануару оне су учесници лисичијих свадби и настављачи лисијег рода. Живе лисице до дванаест година.»
_________________________________________
Трудноћа код лисице траје преко педесет дана. Доноси шест-осам (до дванаест) штенади која се рађају под земљом, у јазбини. Штенад су слепа и беспомоћна. Мајка је стално поред њих - греје их и храни. Храну у јазбину доноси лисац. Лисица је прихвата и када за то дође време, уместо мајчиног млека малишани добијају полусварено месо.
Са доласком топлог времена, малишани почињу да излазе из скровишта. Мајка је увек поред њих и на њен сигнал за узбуну, сва та сића као грашак котрља се у јазбину. Лексикон лисице броји доста звукова: „Мирно је. Можете да изађете“, „Дошла сам са храном!“, „Одмах у јазбину!“. Свега је у лисичјем речнику преко четрдесет звукова за комуникацију и реакција на ситуацију.
Није лако прехранити мале лисице које расту. Зато мама лија пада на нос и до средине лета постаје сама кост и кожа. До јазбине сада доноси још жив улов и пажљиво посматра како га кидају мале лисице, стичући ловачке навике.
Први самостални плен младих су инсекти и црви, хватају и лептире и скакавце, јуре репове браће и сестара. Али се постепено лагодан живот поред јазбине завршава.
Младе лисице почињу да заједно са мајком иду у ловачке екскурзије и до јесени се разилазе, тражећи своје место. Већ у јануару оне су учесници лисичијих свадби и настављачи лисијег рода. Живе лисице до дванаест година. Велики број штенади, њихово брзо сазревање, вештина прилагођавања, особине сваштоједа чине лисице напредном врстом животиња. Упркос сталном лову на њих.
Французи су пребројали недавно - у тој густонасељеној европској земљи живи милион и осам стотина хиљада лисица.
О исхрани несташног предатора треба рећи посебно. За лисицу је свакако битан месни оброк. И она је у стању свуда да га нађе. Свуда има мишева, али лисица нема ништа против жабе, гуштера, змије, хвата птице које вију гнезда на земљи. Лија може да докрајчи зеца, да ухвати пацова, кртицу, тетреба који спава под снегом, може да украде кокошку, у плиткој води мајсторски хвата рибу и ракове, кад нема ништа може да поједе и стрвину, права посластица за њу су птичија јаја. Што је још занимљивије - лисице радо једу биљну храну - грожђе, крушке, сунцокретове семенке, бобице. Али главно јело на трпези лисице су ипак мишеви. Она је у лову на мишеве велики мајстор. Познат је случај: у желуцу убијеног лисца пронађено је шездесет мишева! Колико само мишева свака лисица уништи у току године! Ова зверка је верни друг човека у борби са глодарима.
_________________________________________
«Вук се не гади лисичијег меса за разлику од риса који мрзи лисице - убија их и оставља. Могуће је да крупна мачка не подноси у лисици конкурента у лову на зечеве и мишеве.»
_________________________________________
Многе навике лисица стиче током живота. Али вештина хватања мишева код лисице је урођена. Чим чује писак миша чак и мала лисица која ништа не зна одмах реагује.
Неки истраживачи, путујући по Аљасци приметили су на сто корака од пута лисицу са малишанима. Било је предалеко за фотографисање. Један од њих је почео да пишти као миш. Мајка је остала на месту, а пет малих лисица су кренули према људима и дошли су до самог пута. Само срдит глас старе лисице могао је да их уразуми.
Ко живи близу лисице у природи? Какви су њени односи са рецимо вуком, јазавцем, рисом, са другим лисицама?
Лисица је ловац самотњак. Рођаци се виде или на свадбама, или поред мрцине када зими нема довољне хране или... у јазбини. Јесте, у једној јазбини када је цича зима могу да се нађу неколико лисица - греју једна другу.
Лисица може и сама да ископа јазбину, али обично заузима туђе. Мрмота ће да задави, али јазавца не би могла да савлада, али може да га истера из јазбине. Тврди се да лисица користи љубав јазавца за чистоћом. Сачекавши да јазавац оде у лов, Лија обавља нужду у његовој јазбини. Вративши се, јазавац негодујући чисти свој стан. Међутим лисица изнова и изнова понавља свој штос и јазавац или напушта свој дом или се ограђује од смрдљиве настрљивице и животиње живе једна поред друге без сметњи.
Вук је непријатељ лисице. Тамо где се појављују вукови, лисице скоро нестају. Уз сву лукавост риђе враголанке, вук је паметнији и много је јачији од ње. Вук се не гади лисичијег меса за разлику од риса који мрзи лисице - убија их и оставља. Могуће је да крупна мачка не подноси у лисици конкурента у лову на зечеве и мишеве.
Зец, међутим, ретко доспева на трпезу лисице - будно мотри и спретан је. Гину само млади, рањени и болесни. Урлици зеца који личе на очајан плач детета обавезно ће зауставити лисицу. Она жели да зна да ли може да омасти брк. Њој је потребан опрез - можда је зеца напала буљина која је опасна и за њу.
_________________________________________
«За подивљалу мачку сусрет са лисицом је смртоносан. И као што се рису гади месо лисице, тако ни лисица неће да једе мачку. Можда се лисица обрачунава са мишоједима као са конкурентима?»
_________________________________________
Лисицу лако савладава царски орао. Али она зна како да му измакне приликом напада одозго - шмугне у шбуње, а на отвореном када су канџе орла спремне да зграбе лисицу, она нагло одскаче у страну и орао или се закуца у снег или, још горе, у камен.
Непријатељи лисице су пси. Њима она вешто измиче, али пошто пси делују заједно са човеком, опасност да се изгуби крзно је велика. А што се тиче мачака, лисица се свакако труди да их угуши. За подивљалу мачку сусрет са лисицом је смртоносан. И као што се рису гади месо лисице, тако ни лисица неће да једе мачку. Можда се лисица обрачунава са мишоједима као са конкурентима?
Веома је занимљив однос лисица сврака и врана. Крике птица Лија пажљиво ослушкује. Они могу да укажу на опасност или постојање негде мрцине. Дешава се да лисица која се одмара привлачи пажњу сврака или врана. Поза у којој она лежи веома ноншалантна - може да им изгледа као да је мртва. Птице нису глупе и схватају да је то можда превара. Али свашта се дешава, можда је стварно липсала? Онај ко има среће може да посматра веома занимљиву сцену - птице пикирају на лисицу, могу чак и да слете на земљу. Оживео „мртвац“ може да ухвати безобразницу или да јој откине реп. Али најчешће ништа слично се не догађа, то је само игра, са дозом ризика за птице, и обе стране се забављају.
Другачије је кад лисица примети да се за њу интересује човек. Да је неко не изненади, лисица пре него што легне да спава, налик зецу заварава траг, скаче у страну.
Она може да води псе по познатом за њу терену дуго времена. При чему њена путања увек пролази близу јазбине. За изнемоглу или рањену животињу јазбина је последња нада за спас. Обичан пас не може да уђе у јазбину. Ловци ће да тапкају у месту, да псују и на крају да оду. А лисица ће да седи у свом склоништу док је мучи рана и док је не прође страх.
Ове навике лисице ловци познају и створили су специјалну расу паса фокстеријере - фанатичне псе који храбро иду под земљу и спремни су да се намртво ухвате са лисицом. Још једна смешна раса паса са дугуљастим и танким телом (јазавичар) није створена да би се водила на повоцу кроз град. Лисица је принуђена да у својој јазбини бори са њим на смрт.
_________________________________________
«Познат је случај када је пар заљубљених изашао на крај шуме да посматра залазак сунца. Одједном су угледали лисицу која је непомично седела и такође посматрала залазак сунца.»
_________________________________________
Лове лисице и једноставном методом, познавајући њену особину да одмах потрчи ка месту где се чује миш. За ову врсту лова потребан је бели мантил и специјална пиштаљка. (Пиштање миша може да се опонаша и јаким увлачењем ваздуха кроз стиснуте усне). У лов иду када јако пада снег - лисице излазе пре сумрака и ловац је мало приметан.
Постоји још један начин лова - помоћу орла. Занимљив и добитан он је доживео и до наших времена када се увелико користи оружје. Чини се да ј еизумро најокрутнији и некада веома популаран у Америци начин лова на лисице. Он се састојао у томе да је мноштво људи - и млади и стари - опкољавало огромну површину. Вичући, људи су сужавали круг. Лисица која би се ту нашла гинула је у средини - њу су уз урликање ударали штаповима, при чему су у томе учествовала и деца.
Но, колико је задовољства гледати Лију и не претити јој смрћу!
Познат је случај када је пар заљубљених изашао на крај шуме да посматра залазак сунца. Одједном су угледали лисицу која је непомично седела и такође посматрала залазак сунца. Затим је грациозно, као манекенка, кренула дуж ивице шуме, ослушкујући и осврћући се.
Одрасле лисице се тешко припитомљавају. Увек су злобне и спремне да угризу за руку или ногу, користећи сваку прилику да побегну на слободу. Али, мале лисице се припитомљавају одлично.
На острву Камчатка чим се зачује звук мотора од рибарског чамца, дотрчавао је цео буљук младих лисица. Оне су знале - извлачиће се мреже и нешто ће сигурно остати и за њих.
И на крају још једна анегдота. У једном руском градићу виђен је овај призор: иде ловац са оружјем а поред њега уместо пса трчи лисица. Таква је наша Лија која живи близу човека.
