Колико је за Србију реално искористива промена става САД према „Косову“?

Србија и свет

СА СЕПТЕМБРОМ МОЖДА ПОЧИЊУ ФИНАЛНИ ПРЕГОВОРИ, А СВЕ ЈОШ МОЖЕ КРЕНУТИ И НАПРЕД И НАЗАД

* Ако је уистину дошђло до промене позиције Вашингтона - а зашто се не би веровало Ивици Дачићу – Београд добија значајан ослонац и у бриселском дијалогу и у укупним напорима да се реши косметска криза. Довољно је само подсетити се да је баш Америка блокирала све српске амбиције да се поврати јужна покрајина и тврдила да је независно Косово завршена прича…

* Значајна је и појава пројекта стварање Е-6, уније шест земаља централне Европе коју би чиниле Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Србија и Румунија. А та групација би могла да направи много корисних послова.  Србији би у много чему Е-6 била корисна, па и у настојању да се избори за своје косметске циљеве

______________________________________________________________________________

         Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         АКО СЕ оно што није решено, зато што је тешко решиво, остави за касније, па се одмах, макар само у јавности, а не и у директним разговорима, дебатује о завршној или чак постзавршној теми, онда се, и преговарачи, и градђани с обе стране, осећају задовољно – као да ће све бити успешно окончано!

         Лакше је, тада, да се касније, са позиција успеха, вратите оном нерешеном делу дијалога, окончати га и с добром мером толеранције – све завршити успешно и комплетно.

         Баш тако су – можда не намерно, већ спонтано – пееговарачки врхови Срба и косметских Албанаца урадили ових дана и недеља – разговоре су прекинули летњом паузом и заказали наставак у септембру, на истом месту, у Бриселу.

         Између Вучића и и Тачија, посредује ЕУ-дипломатица, Могерини, а са обе стране упадају и помажу, али се и посебно састају, политичари нижег статуса, што све умножава вредности укупних разговора о решавању проблема Косова и Метохије.

         Док траје пауза официјелних разговора, али и пре паузе, између дијалога, чују се разне “допуне”, али и недодирнуте теме, на жалост и силеџијски поступци са приватне, а још више са официјелне албанске стране.

         Умножавају се, тако, шиптарске отимачине српских имања и кућа, напади на људе, често и на групе људи, а у ударима на Србе понекад учествују и полицијске јединице… Уз ове и сличне методе и ударе, од којих су неки и фатални – какво је убиство Оливера Ивановића – организују се и напади на јавна добра, каква су “Трепча”, “Газиводе” и друга…

         Забележени су и примери политичког насиља, најчешће политичког и тактичког, вербалног и писаног, у свим њиховим медијима и на разним трибинама.. Посебно су на нашу јавност деловала два узнемирујућа примера – амбиција, или албанска одлука да се између Албаније и Космета укину гранце, и други, да се, у будућој деоби Косова, Албанцима додели - српска Прешевска долина!

         Оба примера се, уосталом, лако читају – оба су део отимачког хегемонског пројекта Призренске лиге, који предвиђа припајање Албанији делова централне и југоисточне Србије.

         Ма колико нереални и неоствариви у овим временима, овакви и слични пројекти Албанаца претендују да постигну нешто што, у скорим разговорима са Србима, могу да буду ослонац за успехе у другим темама – одлагање тих стратешких пројеката, може створити просрор за реализацију актуелних, о којима ће се водити тешки дијалог кад почне деоба и разграничење.

         За циљеве Призенске лиге никад није касно, наравно не у бесконачност, али су изгледи за успех бољи кад Албанија ојача, наравно уз помоћ западних заштитника, најизразитије Америке, која је најавила да ће баш у Албанији ускоро градити – ваздухопловну базу!

         Разговори Београда и Приштине настављају се у септембру и по нечему ће бити – почетни. Очекује се, наиме, да почне завршна фаза која би могла да доведе до договора о Космету.

         У Београду се, зато, користи свака прилика да се ојача српска позиција, али никако ни налик на приштинске методе. Српска власт, сви који се Косметом баве на било који начин, истичу главни ослонац у реалној чињеници да је вековни део српске територије, што је истина која је ушла у песме и пароле.

         Историјске поруке поодавно су добиле апсолутну актуелност и истинитост, утолико нико нормалан и не покушава да то оспори.

         Нови ослонци се траже и у актуелним збивањима, која се све чешће понављају.

         Уз стално истицање изузетне вредности подршке Србији Русије и Кине, сталних чланица Савета безбедности УН, траже се и налазе и друге помоћи. Више пута је, на пример, српски шеф дипломатије, Ивица Дачић, поновио своје сазнање важне чињенице, посебно корисне у разговорима с Приштином о Косову и Метохији. Он, наиме, тврди да Амерка мења свој познати став о Космету – сада се, наводно, Америка слаже са договором који постигну - преговарачи Беогада и Приштине.

         Ако је тако - а зашто се не би веровало Дачићу – Београд добија значајан ослонац и у бриселском дијалогу и у укупним напорима да се реши косметска криза. Довољно је само подсетити се да је баш Америка блокирала све српске амбиције да се поврати јужна покрајина и тврдила да је независно Косово завршена прича…

         Не само амерички нови став, већ и сви догађаји који дотакну Србију и њену политику, може да користи стабилизацији српских амбиција у свему, посебно у напору да реши проблем Косова и Метохије.

         Из мноштва догађаја, издваја се један, по свему посебан – у “Новостима“  је објављен сажети пројект о стварању Е-6, уније шест земаља централне Европе.

         Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Србија и Румунија чиниле би ту групацију, која би могла да направи много корисних послова.

         Ако буде тако, а зашто не би, Србији би у много чему било корисно, па и у настојању да се избори за косметске циљеве.

         Ветар који се брзо мења, ево, дотиче и централну Европу. Уздравље, ако буде – како може да буде! Напред или назад.