Кајла Скота у лаж утерују чак и инструкције NATO поводом осиромашеног уранијума у Србији
„УБИ“ СЕ АМЕРИЧКИ АМБАСАДОР ДА ДОКАЖЕ ДА ЈЕ ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ ЗАПРАВО ЗДРАВ ЗА СРБЕ
- Амерички амбасадор рекао: „Програм УН за заштиту животне средине је 2001. спровео истраживање и закључио да места са осиромашеним уранијумом не представљају значајну опасност по здравље“. Међутим, то истраживање је било цензурисано!
- Британски физичар Кит БАВЕРСТОК открио је су њему, као члану комисије УН чији извештај помиње Скот, избацили податак да је оружје са ОУ, које је коришћено у агресији 1999. опасно по здравље и канцерогено. Уклоњени су и налази „који потврђују да је оружје са осиромашеним уранијумом канцерогено и генотоксично, односно да оштећује генетски материјал, што доводи до деформитета новорођене деце“
- Скот је још навео: „Иако је некоме можда од политичке користи да раст нивоа обољења од рака у Србији припише употреби осиромашеног уранијума, није ми познат научни доказ који би то поткрепио“
- Др Слободан ЧИКАРИЋ, професор, признати онколог: „У Србији је 2001. оболело 30.744 лица од свих врста канцера и тумора, а умрло је 18.776 лица. А 2015. године је оболело чак 38.066 грађана, а умрле су 22.400! Повећање оболевања од канцера у Србији је огромно, скоро 30 одсто!“
- У Нуклеарно-хемијско-биолошком приручнику, који је делио својим војницима на Косову (са мртвачком главом на корицама), пише и ово: „(1) Држите се даље од тенкова, возила и зграда погођених пројектилима са осиромашеним уранијумом; (2) Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођених пројектилима са ОУ; (3) Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама укључујући канцер и деформације новорођенчади“
Пише: Јово ВУКЕЛИЋ
САМО пре десет дана, 5. маја написао сам за портал Факти текст под насловом „Срби могу само да пожеле да NATO свој здрави осиромашени уранијум служи са јелима у Монсу“ (. А повод је било бесрамно саопштење Штаба Алијансе (од 4. маја) да осиромашени уранијум Србији није нанео никакву штету!
У том тексту сам навео најновије податке наших реномираних и компетентних стручњака о повећању броја оболелих од канцера, који се овим питањем баве од агресије NATO на Србију и бомбардовања 1999. године. Навео сам доказе и наших, али и страних стручњака који и раније и сада јасно показују и доказују да је осиромашени уранијум бачен 1999. године главни, кључни, пресудни разлог и узрок енормног повећања оболевања од свих врста карцинома, тумора и облика рака („финих и тврдих ракова“ у жаргону онколога)!
Али, Кајл Скот, амбасадор САД, у изјави агенцији ФоНет од 15. маја, изнова тврди и понавља, као и његов NATO штаб из Монса, да бомбе са осиромашеним уранијумом, којима су NATO снаге 1999. године засули Србију, „нису опасне по здравље људи“, да се „NATO-у не може приписати повећање броја оболелих од рака“ и да у Србији „нема здравствене опасности од осиромашеног уранијума“!
У неколико ставова, очигледно припремљених у посебним спин штабовима за дезинформације у Алијанси, Скот образлаже тобожњу безопасност осиромашеног уранијума.
Ево у најкраћем доказа да су у питању грубе неистине и обмане.
1. Он тврди: „Програм УН за заштиту животне средине је 2001. спровео истраживање и закључио да места са осиромашеним уранијумом не представљају значајну опасност по здравље“.
Међутим, амбасадор Скот би требало да зна да је Програм УН за заштиту животне средине (UNEP) прво у јесен 1999. основао истраживачку „Балканску радну групу“ коју је предводио Финац Пека Хависто. Иако су и код његовог извештаја „радиле маказе“ и цензура NATO лобисте Клауса Тофера и његових сарадника, он је ипак фебруара 2001. објавио податак да је „...на КиМ бачен прљави уранијум“, саопштивши да је анализа око 340 узорака тла и воде... показала присуство трансуранских елемената кao U-236, а у траговима и плутонијума из фисионог процеса, што сведочи о пореклу ОУ у муницији. Ово су потврдиле и водеће и овлашћене лабораторије из Швајцарске и Шведске“.
Програм о коме говори Скот је друга по реду Мисија UNEP (од 5. до 19. новембра 2000.) на КиМ са циљем да се утврди безбедност локалног становништва и међународних радника у „постконфликтној ситуацији“.
Та екипа UNEP је била састављена од 14 експерата из владиних агенција и познатих институција. Није било представника Србије. Имали су подршку NATO-а, KFOR-а и UNMIK-а.
Из тог извештаја су изостављени резултати о генотоксичним особинама ОУ који се у то време појавили у јавности. Извештај који је сачињен, има основну поруку да остаци муниције са ОУ, у том тренутку, нису били основни проблем у животној средини.
Генерал Слободан Петковић, тада начелник АБХО у Штабу Врховне команде, истиче „Анализом Извештаја UNEP-а долазимо до сазнања да је рађен за потребе NATO -а, а да УН нису у стању да контролишу NATO. А Алијанса је неспорно употребила осиромашени уранијум 236, чије се последице не могу контролисати ни просторно ни временски.“
NATO цензура извештаја Уједињених нација
Треба нагласити да и у првој и у другој Комисији нису позвани да учествују и раде стручњаци из Србије, а то је било разумно и логично, јер је Србија најзаинтересованија. Разлог: NATO је био против!
Треба нагласити да је амерички новинар Роберт Парсонс открио скандал и објавио у женевском листу „Курије“, да су УН (под притиском САД и NATO) у целини сакриле извештај сенегалског научника Бакари Кантеа, шеф прве мисије UNEP која је на КиМ боравила у мају 1999. у коме он говори о еколошком ужасу, тврдећи „да су атмосфера, земљиште и воде трајно загађени употребом муниције са ОУ и бомбардовањем и рушењем постројења хемијске и друге индустрије“.
Он је био категоричан у тврдњи да ће генерације које су боравиле или живе на контаминираним територијама имати проблема од канцерозних и других обољења које све те материје изазивају“.
Значи, показано је, супротно тврдњама Скота, у извештајима UNEP да места са осиромашеним уранијумом представљају значајну опасност по здравље!
2. Скот даље тврди „да је неколико српских научника, епидемиолога и радиолога спровело независна истраживања, која нису пронашла доказе да осиромашени уранијум изазива здравствене проблеме у Србији“
Овде амбасадор Скот мисли на др Зорана Радовановића, епидемиолога, који једини већ две-три године износи тврдње „да у Србији нема епидемије малигних тумора“!
Насупрот свим подацима и доказима наших референтних установа („Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Републичког завода за статистику) , насупрот мишљењима онколога и лекара радиолога и других медицинских стручњака - он тврди супротно. Такође тврди „да нема ни загађења земљишта уранијумом, јер у тони земљишта уранијума има само неколико грама“! И треће, он тврди још невероватније ствари: да „уранијум не доводи до рака! Уранијум је токсични тешки метал, који је слабо радиоактиван!?“
Кад се читају ова Скотова изјава и изјава др Радовановића (Др Радовановић: Нема епидемије малигних тумора!) дата „Вечерњим новостима“ (13. маја 2017) види се невероватна подударност у подацима.
Али, кад се зна да је Радовановић, у стручним расправама о штетности уранијума по здравље људи, на научним скуповима и конференцијама у нас потпуно демантован и да су његови резултати и тврдње оспорене од компетентних стручњака, онда се не треба чудити да га у јавности колеге зову „NATO лобистом“. Међутим, Скоту дође и лобиста којег демантују чињенице.
Др Слободан Чикарић, професор, признати онколог и стручњак истиче: „У Србији је 2001. оболело 30.744 лица од свих врста канцера и тумора, а умрло је 18.776 лица. А 2015. године је оболело чак 38.066 грађана, а умрле су 22.400! Повећање оболевања од канцера у Србији је огромно, скоро 30 одсто!
И последње: ако се из ових података издвоје оболели од такозваних финих ракова: леукемије, рака крви и лимфома - 2001. године је у Србији било оболело 734 лица, а умрло 468. А 2015. године оболело је чак 2.744, а умрло је 1.447 особа! Ово је права агонија и епидемија узрокована ужасним штетним последицама уранијума 238. Овакво вишеструко повећање од 300 одсто оболелих у Србији управо је и предвидела наука!“
3. Скот даље каже да је „Међународна агенција за нуклеарну енергију закључила да је опасност услед конзумирања хране и воде изузетно мала, јер уранијум није пренет у ланац исхране“.
Скоту - уместо одговора неког од наших стручњака - ево одговора угледног експерта, британског физичара Кита Баверстока. Њему су, по сопственом признању, као члану Комисије из извештаја УН 2001. (који помиње Скот) избацили податак „да је оружје са ОУ, које је коришћено у агресији 1999. опасно по здравље и канцерогено“. Уклоњени су и налази „који потврђују да је оружје са осиромашеним уранијумом канцерогено и генотоксично, односно да оштећује генетски материјал, што доводи до деформитета новорођене деце“.
Сам NATO потврђује штетност осиромашеног уранијума
4. Скот наглашава „да је муниција са осиромашеним уранијумом коришћена готово искључиво на Косову и у мањој мери на подручју Прешева и Бујановца“.
Скот изгледа ипак стварно мисли да су бомбе, пројектили и ракете са уранијумом опасне по здравље људи па покушава овом тврдњом да нас утеши да су падале „далеко“, по Косову и Метохији и нешто мало у Србији.
Било да су бомбе чак доброћудне и безопасне, или злоћудне, што је истина - Скот би морао да зна да су облаци радиоктивне прашине од осиромашеног уранијума и плутонијума стизали стотинама километара далеко, преко Македоније до Солуна и Ларисе у Грчкој, по целој Бугарској, Црној Гори, Албанији, а о Србији да не говоримо.
О томе постоје докази и извештаји из ових земаља.
5. Скот наводи: „Иако је некоме можда од политичке користи да раст нивоа обољења од рака у Србији припише употреби осиромашеног уранијума, није ми познат научни доказ који би то поткрепио“.
Ево НАУЧНОГ одговора, амбасадоре Скот, и то баш од ваших стручњака из NATO који су написали „Нуклеарно-хемијско-биолошки приручник“ који су NATO и KFOR делили својим војницима на Косову од 1999. (са мртвачком главом на корицама).
Тај приручник недвосмислено потврђује чињеницу да су планери ратних операција NATO и САД пре почетка бомбардовања СР Југославије знали да је оружје са ОУ опасно, канцерогено и генотоксично.
У Приручнику се, наиме, наводе стога упутства, инструкције и правила за војнике. Цитирамо:
„(1) Држите се даље од тенкова, возила и зграда погођених пројектилима са осиромашеним уранијумом; (2) Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођених пројектилима са ОУ; (3) Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама укључујући канцер и деформације новорођенчади; (4) Перите често униформу; (5) Храна и вода постаће неупотребљиве због контаминације прашином ОУ; (6) Никако не једите храну која није контролисана; (7) Удахнуте - унесене честице - могу да причине дугорочну штету; (8) погађане ствари српске војске УО пројектилима могу да представљају опасност за војнике и цивиле... и треба их апсолутно избегавати. Ако сте близу - морате да носите заштитну маску и заштитне рукавице, како бисте избегли да уранијумска прашина уђе у ваше тело“.
Заборавили сте на сопствене доказе, аргументе NATO!
Треба ли још неки доказ амбасадоре Скот?
6. На крају Скот оцењује да би „подједнако прихватљива објашњења за виши ниво обољења од рака могла бити пронађена у све старијем становништву Србије, генетици, великом броју особа које пуше или се на неки други начин не понашају здраво или у великом број нерегулисаних отпада са опасним и канцерогеним материјама, откривеним у Србији.
Проф. Чикарић на то одговора: Овакав раст канцерогених обољења не може се објаснити тим факторима. Узрок све већег обољевања је искључиво последица дејства осиромашеног уранијума 238! Нагло повећање је уследило од 2006, после бомбардовања уранијумским бомбама. Закључујем: не може се оваква епидемија канцера у Србији објаснити пушењем, гојазношћу, одсуством физичке активности, прекомерним уносом алкохола, старошћу становништва, начином исхране“.
Како Скот помиње и СЗО (Светску здравствену организацију) у прилог својих тврдњи, поменућемо је и ми као врхунски пример неморала, несавесности и нестручности.
Може ли ико нормалан, пристојан да поверује да је ово изјавио Мајк Рипачоли, руководилац пројекта студије СЗО 2001. после обиласка терена у Србији и на Космету потписао је закључак да је „осиромашени уранијум здрав“!
И последње. Скот тврди да подаци које је видео „указују да је ниво дијагностикованог канцера у Србији сразмеран другим европским земљама“.
Ни ово, на жалост, није тачно! Пораст умирања од рака у Србији у односу на 1991. годину је увећана је до сада за 60,8%. Тиме је Србија стигла до самог врха европске ранг листе морталитетних стопа од рака.
Све у свему, траљаво одрађен посао амбасадоре Скот!
