Хоће ли Харадинај остати у Хагу само 48 сати – да ли је све опет само игра и намештаљка?
Србија и свет
ТАКСЕ ЈЕСУ ПРОБЛЕМ, АЛИ НИСУ ГЛАВНА ПРЕПРЕКА ВЕЋ – ШТА ЋЕ КОМЕ ДА ПРИПАДНЕ
* Приштина под заштитом западњака и подвргнута њиховим интересима, наставља своју арогантну линију – силом на јачег! Сада су су Албанци ухапсили Горана Станишића (за неко убиство код Липљана у време када он тамо није ни био), па пребили Војислава Тодоровића и малтретирали му супругу
* Српска очекивања уградила су се у две главне линије – учлањење у ЕУ и обнову дијалога са Приштином, да би се развезао косметски чвор. И једна и друга линија могле би да буду хималајски бескрајне, али и сасвим сажете, само не у - нови чворчић. Обе имају своје хималајске препреке, а могу да теку као равном Војводином…
______________________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ЈАСНО се видело да је Макронова посета Србији, прва француског председника за осамнаест година, уз многе билатералне економске вредности, видно одшкрнула врата нашем учлањењу у ЕУ, до 2025. или најкасније до 2о28. године, а да ће се брзински обновити дијалог Београда и Приштине, што би се објавило у Паризу, на септембарском албанско- српском састанку, уз учешће лидера Француске и Немачке.
Тек што се, међутим, посета окоинчала, кренуле су антисрпске бројне шиптарске смицалице…
Ухапсили су, прво, Горана Станишића (52), на администратвном прелазу Јаруње, где је често прелазио, посећујући рођаке. Сада су га оптужили за наводни злочин 15. и 16.априла 1999. године у околини Липљана, где се, наводно, десило убуство, али он тада тамо уопште није био. Још су му, упркос томе. притвор продужили за 30 дана!
Готво истовремено, на прелазу Кончуљ, шиптарска поилиција напала је брачни пар Тодоровић – најпре је малтретирала супругу а потом претукл и њеног мужа…
Серија насиља се, на жалост, тиме не окончава, а у свему је најтеже, уз физичко, и духовно, морално, политчко и слично малтретирање, које блокира сваки покушај откривања злочинаца који су убијали и децу док су се купала на реци Бистрици, или 14 жетелаца у Старом Грацком, тачно пре две деценије!
Посебно тешко се доживљавају околности што готово све међународне снаге, пре и сада, не штите српске грађане, и уопште не откривају насилнике и њихове инспираторе…
Шта, зато, рећи за комбинаторику Рамуша Харадинаја који је поднео оставку на премјерску фукцију да би заварао гласаче и тако на скорим изборима убедљивије освојио главно руководеће место – као личност која је спремна на жртвовање…
Отишао је у Хаг да би добио подршку, наравно оних који политички подржавају изборну игру, а то су, како се нашироко мисли, пре свих Американци и њихови западни зависници.
Наш председник, Вучић, јавно је тврдио да ће Рамуш у Хагу остати – само 48 часова…
Све ће се, наравно, брзо видети, можда и брже од концепта политичке режије. Мотиви су се развили током Макронове посете, која је стимулисала и масовне националне емоције, обострно везане за даљу историју српско-француске блискости. А, та блискост је , просто захтевала нова обострана приближавања, што није лако – под теретом Натовског рушења вечне Србије.
Српска очекивања уградила су се у две главне линије – учлањење у ЕУ и обнову дијалога са Приштином, да би се развезао косметски чвор, како тешку кризу називају неки наши политичари, па и новинари.
И једна и друга линија могле би да буду хималајски бескрајне, али и сасвим сажете, само не у - нови чворчић.
Обе линије, наравно, имају своје хималајске препреке, а могу да теку као равном Војводином…
Препрека за бржи улазак у ЕУ настала је баш у Паризу, аутор је баш гост Србије, али он не мења ставове према правцу дувања ветрова.
Он, председник Макрон, тражио је и тражи да се, прво, реформише Европска унија, а тек потом отворе врата за пријем нових чланова, значи и Србије.
У нашој јавности се помињала 2025-та као година пријема у ЕУ, а сада се провукла и 2028-ма, што не значи да је то златно доба. Важно је, врло је важно, да ни Француска, ни Србија нису, у дијалогу њихових председника, промениле ставове, сем што је наш њиховог молио да учинин што може, а у то не треба сумњати.
Друга је тема, наизглед мања, неупоредива – за нас!
Како обновити дијалог Београда и Приштине прекинут пре више од осам месеци?
Таксе јесу проблем, али оне нису главна препрека, већ шта ће коме да припадне. Сва досадашња мешања споља, највећих и најмоћнијих сила, донела су само - очекивања. А, најбоље је кад једни друге чекају - свако са својим ставовима. То чекање, наравно, подразумева –политику разумевања обостраних ставова. Тога није било – било је оно “ко ће кога”…
Приштина, подвргнута интересима западњака, наставила је своју арогантну линију – силом на јачег!
Сада су Горана Станишића ухапсили и продужили му неслободу на још тридесет дана, а онда су пребили Војислава Тодоровића и малтретирали му супругу.
Коначно, уследио је и Харадинајев егзибициони кичерај –поднео оставку да би добио популарност и нову власт на скорим изборима… И, тако, док се не схвати да се јачи не може победити и истина савладати силом. Речи су лепе кад су лепе, али се не виде кад су у - сенци насиља!
Следи ли одустајање од насиља?