Јоаникије: Зар је лакше било вратити Дучићеве мошти из Америке него Његошеве у капелу на Ловћену?

ЛИТУРГИЈА У ТРЕБИЊУ ПОВОДОМ 25 ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА У ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ ГРАЧАНИЦИ

* Митрополит ДИМИТРИЈЕ: Како је само Дучића срце бољело за српски народ који је страдао у оном страшном погрому у Независној Држави Хрватској! Тада је рекао многе опоре ријечи, али се показао као Божији човјек кога, како је његов рођак у пјесништву Мостарац рекао, све ране његовога рода боле

* Митрополит ЈОАНИКИЈЕ: Дучићеви последњи дани у туђини били су испуњени састрадавањем са својим отачаством и тамо је, чујући за страдање српског народа у Ендехазији, написао ону потресну пјесму „Врбас“, као и многе друге. И све више како се примицао крају свога живота, све је више љубио свој народ, иако га је увијек љубио, и све се више испуњавао вјером у Христа распетога и васкрслога

* „Eво, 25 je година откад се освешта овај храм и откад се испуни завјет Јована Дучића, захваљујући труду и љубави честитих Херцеговаца. Заслужан је Јован Дучић да се његова ријеч испуни. Нас то подстиче да размишљамо како да ми у Црној Гори испунимо Његошев аманет, коме је Јован Дучић у Требињу као највећем српском пјеснику подигао један од најљепших споменика и први споменик у цијелом српском народу. Зар је било лакше пренијети кости Јована Дучића из далеке Америке и прећи толико препрека и граница и процедура, него испунити Његошев аманет и вратити његове кости из оног маузолеја у капелу?“

__________________________________________________________________

             ПOВОДОМ 25 година од преноса посмртних остатака Јована Дучића у Требиње служена је Света архијерејска литургија.

             У Благовештењском храму Херцеговачке Грачанице, у коме почива српски пјесник и дипломата, а поводом 25-годишњице освећења ове светиње на требињском брду Црквине.

             Литургију су служили Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, велики број свештенства и свештеномонаштва.

             Митрополит Димитрије: Јован Дучић

       се показао као Божији човјек

             „Као што је образ Божији сачувао и показао, до краја живота и пред крај живота, да је Божији човјек и наш пјесник Јован Дучић.

             Како га је само срце бољело за српски народ који је страдао у оном страшном погрому у Независној Држави Хрватској!

             Тада је рекао многе опоре ријечи, али се показао као Божији човјек кога, како је његов рођак у пјесништву Мостарац рекао, све ране његовога рода боле, да га не боли само оно што се њему дешава и да је отворен за љубав Божију и за љубав према ближњима.

             Нека би дао Бог да и ми будемо такви“.

                                               Јован Дучић - Југославија

Митрополит Димитрије

Митрополит Јоаникије: Херцеговци испунише

аманет и завјет свога великога сина

             Прије 25 година је испуњен Дучићев аманет да се посмртно врати у Требиње - својој Херцеговини.

             Херцеговци испунише аманет и завјет свога великога сина. Требиње може да се поистовећује са многим великим личностима које је дало у историји, али изгледа да се понајвише поистовећује са кнезом пјесника Јованом Дучићем. И није то случајно јер је Јован Дучић много дао и своме граду и својој Херцеговини и своме српскоме роду.

             Многобројне заслужне личности су учествовале у том великом догађају, у подизању храма, освећењу и преношењу костију Јована Дучића у њега. Међу њима су: Патријарх Павле, Владика Атанасије, па Владика Григорије, као и ктитор храма Бранко Тупањац.

             Много је Грачаница подигнуто од Косова до Америке, али ова Херцеговачка Грачаница, која украшава и ово мјесто и град Требиње, веома је знаменита и њој се радујемо сви, а посебно душа Јована Дучића.

             Он је заслужио да почива у овом светоме храму међу својим Херцеговцима. Заслужио је понајвише својом религиозном поезијом.

             Јован Дучић је био мајстор стиха, велики умјетник, велики стваралац. Велико образовање, али просто Богом дани рођени пјесник, ненадмашни у поједини моментима. Али исто тако задивљујуће је и његово родољубље и његова оштра проникнућа у контроверзе наше мучне и страдалне, али и поносне српске историје.

             Дучићеви последњи дани у туђини били су испуњени састрадавањем са својим отачаством и тамо је, чујући за страдање српског народа у Ендехазији, написао ону потресну пјесму „Врбас“, као и многе друге. И све више како се примицао крају свога живота, све је више љубио свој народ, иако га је увијек љубио, и све се више испуњавао вјером у Христа распетога и васкрслога.

             И ево, хвала Богу, 25 година је откад се освешта овај храм и откад се испуни завјет Јована Дучића, захваљујући труду и љубави честитих Херцеговаца. То много значи и за овај град, видимо да се измјенио живот у њему. Видимо колико значи испунити аманет једнога пјесника и хвала Богу што је то тако. И радујемо се сви и што сте испунили тај аманет, ту његову последњу вољу и жељу, имали сте и коме. Заслужан је Јован Дучић да се његова ријеч испуни.

             Нас то подстиче да размишљамо како да ми у Црној Гори испунимо Његошев аманет, коме је Јован Дучић у Требињу као највећем српском пјеснику подигао један од најљепших споменика и први споменик у цијелом српском народу. Зар је било лакше пренијети кости Јована Дучића из далеке Америке и прећи толико препрека и граница и процедура, него испунити Његошев аманет и вратити његове кости из оног маузолеја у капелу?

             Та капела није тако велика и величанствена као што је овај храм, него је скромна, али ето не можемо још око тога да се договоримо. Постоје многи неспоразуми, наслијеђени неспоразуми, али хвала Богу све више сазријева мисао да ће и Црна Гора коначно испунити Његошев аманет да се врате његове свете, напаћене, многострадалне кости његовој Цркви и његовоме храму.

             Ово је данас у Херцеговини свечани дан јер тај догађа, који је био прије 25 година, заслужује да се о њему говори – то је био један велики српски сабор који треба да се памти.

             И на овакав начин када обиљежавамо те јубилеје некако дубље сагледавамо смисао тих догађаја, колики је њихов значај. И слава Богу имамо се чега сјећати из наше историје од давних времена, од прије и из доба Светога Саве, из доба Немањића, из доба Светога Василија Острошкога, из нових времена, имамо великих и значајних догађаја, свијетлих тренутака и великих узлета у нашој историји. А то је увијек било када се враћамо сами себи, када се враћамо Христу Господу, када се враћамо својој вјери, када изражавамо поштовање према својим прецима, када идемо путем Светога Саве и Светога Василија Острошкога.

             По овим светим службама, како народ приступа светом путиру и светоме храму, како радо иде на свете службе Божије, видимо да је Херцеговина очувала и завјет Светога Саве и завјет Светога Василија Острошкога. Нека вам буде срећно и благословено! И овај свијетли дан да буде благословен и да се поносите са својим великим прецима, којих сте пуно имали у историји, а имате и данас великих личности и даће Бог да их буде и у будућности. Видимо ову дјецу како узрастају у храму Божијем, како цвјетају и тијелом и духом, даће Бог да и они буду велики људи, да донесу радост својим родитељима и својој Цркви и своме народу. Амин, Боже дај, на многа и блага љета!“

              (Извор: сајт Митрополије црногорско-приморске)