Јесмо ли сведоци правог а не краткотрајног и тактичког заокрета Америке поводом Србије?

Србија и свет

МНОГИ У СРБИЈИ ПОТЦЕЊУЈУ ЗНАЧАЈ ОДНОСА СА ВЕЛИКОМ И СВЕ МОЋНИЈОМ ИНДИЈОМ

Џон Јовановић у Београду

* Вредност улагања Америке у Србији биће, кажу, више десетина милијарди долара, а посебно је значајна и због тога што долази на просто од једне од највећих светских сила, већ од земље која је пре две деценије нанела Србији највеће зло и отима јој Космет

* После споразума у Вашингтону, Доналд Трамп је брзо послао делегацију у Београд, где је америчка агенција ДФЦ отворила регионалну канцеларију која је озваничила бројне инвестиционе и развојне пројекте, додајући им и пољопривреду

* Вратило се сада у Србију - добро време. Србија је ушла у “нову еру”, како су га назвали Вучић и Брнабићева. Тако изгледа. Биће, ваљда, боље и између Србије и Црне Горе

_______________________________________________________________________

       Пише: Раде БРАЈОВИЋ   

      ОДАВНО, још од времена несврстаности, Србија није развила такав међународни активизам, као у садашњем времену.

       Вучићева посета Америци и потписани споразуми у Вашингтону и Београду, додатно подстичу јачање српске позиције, што ће се још уверљивије стимулисати новом будућом посетим Путина Београду, а знатно ће расту допринети и све боља  сарадња с Турском, коју управо сада посећује српски председник.

       Коначно, до самог врха међународног угледа Србију води, по много чему, јединствена многолинијска сарадња са Кином, а важност не изостаје и од сталних контаката с мањим државама, посебно балканским и европским…

        Поменуте земље посебних вредности не чине коначни списак, јер има још и великих и вредних, али оне тренутно нису у позицији да потенцирају блискост и везаност с нама.

       Таква теза неким посматрачима неће деловати убедљиво. Индија, на пример, по бројности је као Кина, с моћном војском и модерним наоружањем, једна је од велесила која би нам у свему помогла, што је одувек и радила. Њен геоположај и политички ангажман знатно је локализован својим тешким околним проблемима, па неки од наших  лидерчића као да заувек хоће да удаље такву и такве земље од могућности вишеструке и трајне везаности за Србију и љене потребе – Србија би морала да, у овом случају, дубље  погледа и целину наших однса и индијску моћ, као што то раде Русија и бројне светске земље, а таквих има још, на свим континентима, све одређеније и САД!

       Америка и садашњи њен заокрет према Србији, у сваком случају, тренутно је међу приоритетима – по ономе што може добро да уради! Наравно, ако је то, а чини се да сада јесте - њен приоритет! 

       И, да је овај аутор склон претеривању, посебно у корист своје Србије, не бисмо могли, у садашњим околностима, да не истакнемо посебну вредност у инвестиционом и развојном америчком пакету који је пред нама и који још добија нове изразе и организационе целине.

       Вредност улога Америке - кажу, више десетина милијарди долара -  посебно је значајна и због тога што долази од једне од највећих светских сила, а која је, пре две деценије, нанела Србији највеће зло - убијали су српске грађане, чак и децу, рушили мостове, куће, институције, а цело време после бомбардовања, па до данас, политички и на све друге начине се супротстављала свим ставовима Србије и њених званичника и обичних људи! А, оно што нас све посебно погађа – отели су нам Косово и Метохију, најдрагоценији простор свих наших историјских, природних,  људских, културних, духовних и других  највећих вредности овоземаљског постојања…

     Просто речено, Амери су га уручили косметским Албанцима, који су отерали или блокирали Србе, прогласили независну шиптарску државу и урадили све најгоре, а у свему су имали апсолутну подршку САД и западних земаља из НАТО, што је    зауставило вишедеценијску сарадњу тих земаља са Србијом.

       Те друге европке земље су како-тако  сарађивале са Србијом, али Америка никако или површно, што је омогућавало Шиптарима да блокирају Србе у непромењивој намери да врате свој Космет.

       Амерички садашњи заокрет, иако почетни и превасходно финансијски и економски, па за неког и то само симболички, потез је који се доживљава као изузетна, политичка вредност, прва од Америке - у корист Србије.

       Доживљава се као одлука Америке да  промени понашање, опет – према Србији…

       Било би, можда, довољно да крене од вођења правог дијалога Београда и Приштине. Уосталом, и економски улог у српске пројекте, није симболичан. И у томе се види заокрет.

         Жељни да убрзано зацељују наше ране, које смо највише осећли кадгод прођемо Немањином и Милоша Великог, уследио је тај заокрет, почео је 4. септембра, у Вашингтону, а још кокртније се наставио за две недеље у Београду. Толико је постао конкретан да су Амери за директора америчке регионалне агенције ДФЦ у Беоиграду, поставили Американца српског  порекла, мешаног пуног имена – Џона Јовановића, изузетно способног економисту.

       Међу првим речима, којима се службено обратио домаћинина у Беогрду, било је понављање, али сада конкретизовано, предлога Гренела који је изразио спремност да САД учествују у обнови зграде нашег  Генералштаба који је разорен у америчком бомбардовању!

       Ова понуда, више је од симболике,  јер све се зна, сада и да ће рушевину склонити они који су је створили, чиме се, делимично, макар, ублажава бол Срба и свих који су, док су туда пролазили, осећали бол, а ускоро ће да им - ране зацеле!

Здравко Кривокапић

      Биће лакше и нашим и страним возачима ка југу, јер САД ће, утврђено је, помоћи изградњи ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина. Који ће се продужи према Албанији, а биће и онај који ће преко средишта Србије везивати источну Србију са десетим коридором и “Милошем Великим”.

       Биће још пројеката кој ће се финансирти из америчког џепа, а сви они ће релаксирати цео наш Балкан, наравно највише Србију, подједнако Космет и Војводину. 

         Још један крупан догађај допринеће истим циљевима на Балкану, посебно односима Србије и Црне Горе. И ти односи доживеће – заокрет.

       Мило Ђукановић, за којег је овај аутор, на овом порталу, написао да је његово “признавање независности Косова највећа срамота у историји Црне Горе”, поновио је крупан потез, али другог смера.

       После три деценије владања Црном Гором, изгубио је изборну битку с опозицијм, са професором Кривокапићем на челу. Уз напомену да је у првом мандату Мило био народни вођа, неговао је блиске  међунационалне односе, посебно Црногораца и Срба, развијао је посебну, блиску и братску сарадњу две земље, као и увек - вековима.

       У већини свог владарског времена, међутим, урадио је све обрнуто – све је било испод достојанства, испод нивоа народног права и свих државних и других критеријума.           

        Вратило се сада у Србију - добро време. Србија је ушла у “нову еру”, како су га назвали Вучић и Брнабићева.

       Тако изгледа. Биће, ваљда, боље и између Србије и Црне Горе, али и других суседа, што ствара погодне односе за почетак решавања косметске кризе.

      Амерички заокрет, наравно и балканска унутрашња сарадња, такође нуде боље услове за косметски излаз из српских мука.

       Бољи услови не значе да ће бити лакше. Изгледи за решење су бољи – ако буде теже!

       Крив је садашњи Космет…