Хоти 20 пута о «две земље», Вучић – «нису две земље већ једна и једна аутономна покрајина»

Србија и свет

ТЕХНИЧКИ ДЕО ПРЕГОВОРА ПРЕДВОДИЋЕ МАРКО ЂУРИЋ И СКЕНДЕР ХИСЕНИ

* Преговараће се паралалено на највишем и на техничком нивоу. А тек се видети садржај рада и посебности деловања две шиптарске и две српске екипе. Тада ће се, ваљда, наслутити и ко ће кога надмудрити, да не кажемо - надиграти

*  Све што припреме преговарачи ићи ће на одобрење – до скупштинских врхова. До народа. Хоће ли, међутим, овај дијалог, најпосебнији и највећи ове врсте, доспети до – правде? Питање није упућено само – преговарачима…

____________________________________________________________________

        Пише: Раде БРАЈОВИЋ

        ОБНОВЉЕНИ дијалог Београда и Приштине, прошлог четвртка, 16. јула, у Бриселу, трајао је једва један час, али краткоћа састанка није разлог за његов кратак домет, јер могли су, Вучић и Хоти,  да разговарају колико им воља, али, очито, није било услова за теме које подразуневају вишеструко дуге садржајне токове.

        Овај први, не баш церемонијални скуп, ни дијалошком формом, ни тематским садржајем, само је сачинио минималну, али довољну осову за закључивање – више се могло понешто претпоставити на основу изјава, пре, током и посебно оних после састанка српског председника Вучића, премијера привремених приштинских институција Хотија, шефа дипломатије ЕУ, Бореља, и специјалног представника ЕУ за овај дијалог, Мирослава Лајчака.     

        Иако су околности специфичне, разлике између Београда и Приштине морале су да се и лично изразе у јавним ставовима учесника. Реагујући, тако, на недоличну изјаву Х отија, Вучић је рекао да “Републику Косово”  не признајемо, да са Хотијем је разговарао о његовом “правнообавезујућем споразуму”, додајући да је он 20 пута поновио -  “две земље”, а Вучић на то рекао - “једна земља и једна аутономна покрајина…”

        И тако, о свим темама, што упућује на потпуне разлике које ће се тешко отклањати, посебно и због тога што поред шефа дипломатије ЕУ, Бореља, постоје и политичке личности испод, али изнад њега. Са њим је, нешто нижег ранга, специјални представник ЕУ за дијалог, Мирослав Лајчак, који је упутио на праву тему – питање несталих које је “изузетно важно за помирење двеју страна”.

        Управо ће та тема ће бити једна од најважнијих и незаобилазнијих која на све начине може да утиче на развој дијалога. Борељ је потенцирао чињеницу да је “ЕУ поново преузела кормило процесса нормализације односа Београда и Приштине”…

        Пре негошто се о таквим темама наставе разговори на врху, у септембру, између Вучића иХотија, када се очекују оштри дијалози, неће бити мирно ни на техничком нивоу.

        Од сутра ће српску делегацију предводити Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово Метохију, а приштинску, вероватно, Скендер Хисени, координатор привремених институција Приштине, иначе један од најобразованијих албанских политичара.

          У пракси ће се тек видети садржај рада и посебности две шиптарске и две српске екипе, по једна на највишем нивоу, а друге две су за техничке послове. Набрајање тема, а помињу се и исте на оба нивоа, наравно и начин рада и циљеви, видеће се одређеније тек кад послови почну да се развијају. Тада ће се, ваљда, наслутити и могући успеси – ко ће кога надмудрити, да не кажемо, надиграти?

         Једино је, ипак, сигурно да ће све што припреме преговарачи ићи на одобрење – до скупштинских врхова. До народа. И тада одлучује – правда!

        Хоће ли овај дијалог, најпосебнији и највећи ове врсте, доспети до – правде?  Питање није упућено само – преговарачима!