Гусле над Црном Гором: Славко Перошевић опевао чин полицајца Милоја Шћепановића
ОВОМЕ НИШТА НЕ МОГУ НИ ЂУКАНОВИЋЕВ КРИМИНАЛНИ МОНТЕНЕГРО НИ СВА МОЋ НАТО ПАКТА
Славко Перошевић
* Славко је Милојевом поступку овако дао и свесрпски и историјски значај: „У вактима бесуђа и мрака/Кад потомци несрећнога Јуде/Опчињени сјајем сребрењака/Сташе хапсит и пребијат људе/Ти си, вођен неком вишом силом/Униформу полицијску скинô/Јер не хтједе за шачицу пара/Продат душу, људска величино/Сво је српство данас за те чуло/Ко за борца противу јереса/Предаци се данас наши славни/Твоме чину диве са небеса“
* Перошевић је овако упозоравао Ђукановићевог распопа Мираша Дедејића да не дира цркве по Дробњаку: „Не треба нам секта твоја/Слуго клетог Луцифера/Јер Дробњак је кроз вјекове/Одржала СРПСКА ВЈЕРА/Од Косовског светог боја/Неко с пером, неко с мачем/Крваве смо битке били/Са многијем освајачем/Ал српска је вјера вазда/Била дио нашег бића/Ми смо војска православна/СВЕТОГ САВЕ НЕМАЊИЋА“
________________________________________________________________________
ГУСЛЕ су опет над Црном Гором.
Можда је тачније да су и даље над Црном Гором иако су времена натовски насилна и миловски подла и издајничка. Јер, опет гусле разврставају на праве и криве, на коју ће ко страну. И земаљску и ванвременску.
Познати гуслар из Шавника Славко Перошевић већ је опевао чин полицајца Милоја Шћепановића, који је због дешавања до којих је довело усвајање Закона о слободи вјероисповести, након 30 година стажа дао отказ. Иако од његове плате полицајца зависи егзистенција целе породице.
Није хтео да учествује у акцији полиције против људи који бране Цркву којој и сам као верник припада.
На питање новинара шта ће даље да чини, Шћепановић је одговорио да ће наставити поштено да живи и да ради, да ради поштене послове.
„Да се осећам слободно“, рекао је, напоменувши да се одлуке скупштине Црне Горе косе са његовим верским осећајем.
Перошевић је своју песму насловио „Христовом војнику Милоју Шћепановићу“.
Исписао је и већ отпевао:
У времена неправде и силе
Кад из таме диже се Сотона
И пред војском безбожника крену
Пут светога Христовога трона
У земану кад се кано море
Клети Балкан опет заталаса
Нож крвави када на Авеља
Подли Каин трже иза паса
У вактима бесуђа и мрака
Кад потомци несрећнога Јуде
Опчињени сјајем сребрењака
Сташе хапсит и пребијат људе
Ти си, вођен неком вишом силом,
Униформу полицијску скинô
Јер не хтједе за шачицу пара
Продат душу, људска величино
Ушао си храбро у станицу
Дао пиштољ и чин са рамена
И с тим гестом постао си, брате,
Херој овог бесудног времена
Рекао си „Нећу на комшије
Нећу хапсит ни друга ни брата“
И са те си двије реченице
Себи рајска отворио врата
У „Примјере чојства и јунаштва“
Себе овим сврстао си чином
Црна Гора поноси се с тобом
Ко са својим најбољијем сином
Сво је српство данас за те чуло
Ко за борца противу јереса
Предаци се данас наши славни
Твоме чину диве са небеса
Својим гестом у срце си дирнô
Марка, Јола, Новицу и Кења
И постао симбол непролазни
Људске части и људског поштења
Перошевић је песмом и гуслама на стуб срама `прикуцао` и лажног поглавара лажне Ђукановићеве цркве – распопа Дедејића.
Ево којим поводом је то учинио и како:
Ево јутрос од невоље
Узех перо и мастило
Да ти кажем ријеч, двије
Дедејићу Михаило
Натјера ме сила нека
Па се латих оштра пера
Јер епска ме дужност зове
Ђе се брани српска вјера
Видим да си ангажово
Присталица својих шаку
И да хоћеш српске цркве
Да отимаш по Дробњаку
Али прије но ти име
Ставих на тас епског суда
Подуго сам размишљао
Да л’ вриједиш мога труда
Да ли епско перо које
Служи за част и за дику
Смијем прљат’, пишућ’ писмо
Једном српском издајнику
Од кад сузе и крв српска
Топе ову часну груду
Ја мним није Дурмиторка
Још рађала таквог Јуду
Да је ђедо стари мого
Злу овоме да се сјети
Својом би те снажном руком
Удавио у коћети
Или би те штапом стук’о
Ко чобанин шарку змију
Да не брукаш и срамотиш
Своју часну фамилију
Твоје срце покварено
Мржњом, вражје силе хране
Ти си слуга провјерени
Луцифера и Сатане
Кано гавран око себе
Скупио си чавки јато
Срце ти се слакомило
На богатство и на злато
Ти од људи стида немаш
А од Бога немаш страха
На теби је анатема
Цариградског Патријарха
У Риму си био жењен
Развео се ради блуда
Вршио си проневјере
И свакаква друга чуда
Врлине су твоје р’јетке
А стотину имаш мана
У теби су скутоношу
Нашли ђаво и Сатана
Мислиш да ћеш једног дана
Сјест’ на престо славног Рада
А не видиш да си пастир
Што својега нема стада
Скупио си шаку јада
Са конопца и са коца
И тој групи „ЕВИВАША“
Духовнога глумиш оца
И кроз Дробњак почеле су
Вршљат’ твоје присталице
Мисле да је прош’о земан
Мирка, Шуја и Новице
Можда данас и нијесмо
Што су наши стари били
Ал’ вазда смо спремни на пут
Нечастивој стати сили
Зато слушај проклетниче
Шта ти збори пјесма ова
Даље руке од Дробњака
Не прелази про’ Крнова
Ође страха нико нема
Од твоијех „Евиваша“
Ми смо ради српске вјере
Погубили девет паша
Девет паша царевине
И десетог Смаил-агу
Јер нијесмо хтјели душу
Да продамо црном врагу
Силни Султан, на Дробњак је
Слао војску и везире
Ми гинули чувајући
Старе српске манастире
Горјело је ПОДМАЛИНСКО
Горјела је и БИЈЕЛА
Али смо их подизали
Из гарежи и пепела
Преко леђа протурили
Сваку силу и армаду
Силног паша Миљевину
Смаил-агу и Пијаду
Издржали турски зулум
И тортуру комуниста
Ал и поред свијех мука
Остали смо ђеца Христа
Па ти вако поручујем
Слуго врага и шејтана
Није Дробњак шака зоби
Да га свака кљуца врана
Још у њему има доста
Часних људи и горштака
Па због тога руке своје
Држи даље од Дробњака
Не треба нам секта твоја
Слуго клетог Луцифера
Јер Дробњак је кроз вјекове
Одржала СРПСКА ВЈЕРА
Од Косовског светог боја
Неко с пером, неко с мачем
Крваве смо битке били
Са многијем освајачем
Ал српска је вјера вазда
Била дио нашег бића
Ми смо војска православна
СВЕТОГ САВЕ НЕМАЊИЋА.
