Грдно губилиште, а и судилиште – и отимачима и браниоцима

Србија и свет

СКУПОВИ У БЕРЛИНУ И ТИРАНИ И НАЈВЉЕНИ У ПАРИЗУ – ДОКАЗ ДА ПОЧИЊЕ ЗАВРШНА ФАЗА КОСМЕТСКЕ КРИЗЕ

* У Тирани су, пре неки дан, са регионалним лидерима, на самиту региона “Брдо-Бриони”, Вучић и Додик  један другоме, како то описа председник Србије, “чували леђа”. То је нешто ново, али и тај самит прође – без  резултата, мада је увек добар резултат одбијање Вучића и свих других да признају независност њиховог лажног Косова

* Вратиле су се и спектакуларне војне параде – чуло се, пре и после московске и нишке – да  би нам Руси помогли, ако нас нападну на Косову и Метохји. А, видело се да су и српска војска и одбрана јаке. Историја је оживела. Слави победу

_________________________________________________________________________

         Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         ПОЗНАТА дипломатска вештина да земља која је створила тежак  проблем, којим настоји да угрози противничку државу, а одбија да га угаси, користи међусобну и општу назаинтересованост да лансира нове мере којима проширује своје утицаје на међусобну, али и општу слику у региону и шире. Приштина, тако, лансираној такси на српску  робу додаје нове ударе на Србију – захтевом да припоји Косову југ  Србије, да избрише границу изнеђу Косова и Албаније, чиме се стварају услови за “велику Албанију”.

         Србија диже глас против нових мера, а таксе се провлаче кроз време и полако се стварају навике које угрожавају и привреду и дипломатију Србије. Наравно, све ове албанске мере, као и претходне, подржава Запад, најчешће – ћутањем”, или изједначавањем “обе стране” – и кад је очигледно да Приштиана изазива узроке неспоразума.

         У густим догађајима различитог састава и нивоа, неки  посматрачи су налазили прилику да ће се отворити почетак притисака на целу косметску кризу.

         Охрабрење је изникло из Вучићвевих сусрета са лидерима Кине и Русије у Пекингу, где је добио снажну подршку, и од њих и од учеснка скупа “Један појас један пут”. Охрабрен, отишао је на самит у Берлин, где су немачка канцеларка, Ангела Меркел, и француски председник, Макрон, окупили представнике суседних балканских држава, бивших југорепублика – скупили су се, први пут заједно суседи и прваци ЕУ, што потврђује њихову велику заинтересованост да се реши косметска криза.

         Такво опредељење се, међутим, суочило са нескривеном политиком Немачке и Француске, које су признале независнист наказног приштинског режима, па је заокрет не само тешко изводљив за такве земље. Просто , у овој ситуацији - немогућ, а био би супротан политици ЕУ, чије су оне водеће државе.

         Истина, види се и један парадокс – Немачка, која признаје режим Приштине, истовремено је највећи економски партнер Србије, па је, можда, и то утицало да одлуче да се разговори наставе, у Паризу, почетком јула, што такође потврђује заинтересвност ЕУ за решење косметског проблема, а то до сада није било видљиво, пошто је Америка држала све конце, што је, бесумње, и сада случај, иако се, наизглед, мало повукла, желећи да фактички и даље решава пробем, што потврђује и недавно писмо председника  Трампа Вучићу и Тачју, које зове у Белу кућу да потпишу споразум!

      Ни ту, ни било коју другу прилику Вучић не одбија, али непрестано понавља да никад неће признати независност лажне државе коју је сковао приштински режим. Коликогод то одбијање признавања смирујуће деловало на српске грђане, мало коме пријају Вучићеве рефлексије о плану за решавање кризе Космета – који није, ни званично, ни формално, ни у земљи, ни у свету, уопште представљен,  а председник га, зачас, увије у – пуно постојање и званичност! 

         Биће добро – ако само збуњује неупућене – пошто има доста  правих прилика за праве изјаве које Вучић не мора да увија у – збуњујуће одоре!

          Прилика заиста има на претек – јављају се још неке нове, чак и на албанској територији - у Тирани су, пре неки дан, са регионалним лидерима, на самиту региона, а зове се “Брдо-Бриони”, на коме су,  један другоме, “чували леђа” Вучић и Додик, како то описа председник Србије. И, тај самит прође – без  резултата, мада је увек добар резултат одбијање Вучића и свих других да признају независност њиховог лажног Косова!

          Круг се још затвара. Непризнавања има и биће их. Нема решења – ударају у – косовско грдно губилиште!

         Вратиле су се и спектакуларне војне параде – чуло се, пре и после московске и нишке – да  би нам Руси помогли, ако нас нападну на Косову и Метохји. А, видело се да су и српска војска и одбрана јаке.

          Историја је оживела. Слави победу. Живот историји, наравно, убризгавају људи!