Гамбит са две даме и друге игре

ЗАВРШНА ФАЗА КОСМЕТСКЕ КРИЗЕ ПРЕД КОНАЧНИМ РАСПЛЕТОМ

• Београд је, иако најкраћа, био политички најважнија станица Клинтонове и Ештонове у региону
• Крије ли се одговор у деоби јужне покрајине? Николићев интервју РТС потврђује управо такву могућност
• Дамин гамбит је завршен, али не и балканска игра

Пише: Раде Брајовић

         САЗНАЊЕ, са највишег места, од председника Томислава Николића, да нова српска власт већ „има спремно решење за Косово и Метохију” изазвало је изузетну пажњу и још већу запитаност - шта садржи? Крије ли се одговор у деоби јужне покрајине, шта би друго него севера, није баш сигурно, мада неки Томини одговори из синоћног интервјуа РТС-у, прилично поуздано упућују управо на такву могућност...

         У том смислу, нуде се три Николићева става. Један је да Север мора остати у статусу у којем је сада, други да не види могућност да потпадне под администрацију у Приштини, а трећи, можда и најважнији, произлази из недоследности оних који, наравно бесправно деле Космет од Србије, а онда се недоследно противе деоби незаконито одвојене територије...

         Ове и овакве, сличне или неке друге претпоставке биће потврђене или оспорене брзо, можда већ идуће недеље, кад ће се, уз владајуће, и друге парламентарне странке укључити у израду платформе о Косомету. Државна тајна, под којом је платформа, што значи и решење о Космету, још никоме није откривена, па ни високим гошћама, Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, с којима су Николић и Дачић дан раније разговарали о Космету.

         Иако је у тајност непотребно сумњати, логично је претпоставити да су, бар међусобним тумачењем дијалошких изјава, учесници разговора могли да сазнају, макар основе планова и за решење косметске кризе и интеграцију Србије у ЕУ, што је једно од другог - најдиректније зависно!   

         Посета је, зато, мотив детаљнијих тумачења, наравно и политички догађај посебне врсте. 

         Посета Србији две прве дипломатске даме овога света, Кетрин Ештон (ЕУ) и Хилари Клинтон (САД), протекла је очекивано, у прецизном складу са данима најављиваном и упадљиво идеализованом представом међусобних политичких односа. Било је, збиља, све спектакуларно и изузетно, осим - видљивих политичких резултата. Они су, бар за власт, били онакви какви су, реално, једино могли да буду – успешни. Јер, подстакли су евроинтеграције Србије и управо важне припреме платформе за дијалог с Приштином, што су и гошће приоритетно стимулисале.

         Све особености ове посете америчко-европског двојца заиста су у свему посебне. Спектакуларност се показивала у свему видљивом: дочек шефица дипломатије, као да су председници држава или крунисане главе, обезбеђивало је четири хиљаде српских полицајаца, не зна се колико наших и много више америчких безбедњака елитне ФБИ заштитне службе, а све то на посебно сигурном месту, Палати Србија (бившем СИВ) и за нешто више од два часа боравка, од чега сат ипо разговора, о којима је извештавало чак двеста новинара...

         Изузетност се огледа у околностима да две моћне, можда и најмоћније даме заједно званично посећују једну земљуи и „збирно” разговарају са њеним лидерима, председником и премијером, а шта се збивало иза затворених врата изјавама су обавестили новинаре тако да нису добили прилику да постављају питања.

         Београдске слике су, истина, личиле на оне из Сарајева и Приштине, где су гошће биле пре и после Србије, а америчка шефица дипломатије своју балканску турнеју продужила је  посетама Хрватској и, на крају, Албанији, значи готово целом региону, чему посматрачи придају важан политички значај, јер се збива на самом крају њене дипломатске каријере, пошто се овим послом неће бавити после скорих америчких избора, 7. новембра.

         Иако су важни политички догађаји често обавијени неким спетакл-велом, вредност ове балканске турнеје две дипломатске даме превасходно је у потреби два светска џина, САД и ЕУ, оба најдиректније укључена у најважније балканске послове, да дефинишу садашње актуелне догађаје, одреде се према отвореним питањима и укажу на пут који следи. Београд је, зато, иако најкраћа, био њихова политички најважнија станица у региону.

         Даме су у Београду одиграле дамин гамбит, према називу из шаховске игре у којој се првим потезом жртвује најслабија фигура пешак, зарад следећих активних потеза који воде у победу. Обе су, на пример, казале да не траже од Србије признавање независности Косова, што лепо звучи – до тренутка док Клинтонова не нагласи да промене европских граница неће бити и да се независност  Косова не може мењати, да је то готова ствар.

         Исто је Клинтонова поновила сутрадан у Приштини, чак и одређеније, уз често наглашавање обеју да је неопходна нормализација односа две државе, Србије и Косова, а све то у контексту условљавања српске евро-перспективе.

         Аплаудирале су недавном првом сусрету и почетку дијалога Дачића и Тачија, унапред поздравиле наставак њиховог разговора у Бриселу (највероватније 7. новембра), а из свега је произашло да ће Србија можда већ у децембру добити термин почетка преговора о приближавању ЕУ, истина условно, па догодине безусловно и тако редом.

         Све су то били важни потези, а можда најважнији што је Клинтонова јасно изјавила да САД подржавају пут Србије у европску зајдницу народа, а Ештонова ионако на томе активно ради, посредујући у дијалогу Дачића и Тачија.           

         Дамин гамбит је завршен, али не и балканска игра.

         Сваки потез који су, после разговора са високим дамама, повукли Николић и Дачић значио је подршку свему ономе што одговара Србији – и европски пут, и евроциљеве, сарадњу у региону, разговоре са Албанцима, чак и спремност на компромисе, само под једним условом – да буду обострани...

         Уследио је и најјачи потез одбрамбене варијанте, на пример „краљеве индијске одбране” - независност Косова је искључена! Уследили су и потези којима се додатно потврђује вредност одбрамбене варијанте – спремност за решавање српско-албанског проблема, иако нема великог маневарског простора, како рече Николић, додајући да „није све баш тако заковано, посебно не на штету и несрећу Србије”.

         Исход ће се, наравно, јасно видети током свих нивоа разговора о платформи за Космет, посебно завршне расправе у Скупштини Србије, када би требало да тај документ постане „званична државна политика” у предстојећим преговорима, с циљем да држава, „скоро једногласно  изађе пред Приштину и међународне актере”. Најављена је и могућност допуне, промене, јачања документа, са заиста јединственом потребом да се – Срби сложе.

         Ако тако не буде, а референдум грађана изостане -  резултат  свих гамбита и игара унапред се зна!”