Енглези вековима били главни извозници црних робова из Африке, а због тога се нимало не кају

БРИТАНСКИ ГЕНОЦИДИ, ЕТНИЧКА ЧИШЋЕЊА И ЗЛОЧИНИ ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ НА „ЦРНОМ КОНТИНЕНТУ”

• Процене су да је „од 16. до 19. столећа преко Атлантика укупно превезено 12-13 милиона афричких робова, деце жена и мушкараца како би у земљама Новог света и британским колонијама ринтали на плантажама и у рудницима”
• Руски извори помињу да су „само Енглези похватали око 13 милиона људи са зеленог континета и продали их као робове”. А број погинулих, убијених и умрлих од болести и глади био је притом 3-4 пута већи. Тако да је укупан број жртава достигао чак 50-53 милиона
• Британско се царство на простору данашње Јужне Африке сукобило крајем 19. и почетком 20. века с Трансвалом и Орањеом, територијама које су припадале белим досељеницима Бурима или Африканерима, потомцима углавном холандских досељеника. Први и Други Бурски рат завршили су се победама Британаца у чијим  концентрационим логорима се нашло око 107.000 Бура, од којих је око 30.000 умрло (није урачунато црно становништво)
• У Британској колонији Кенији избио је 1952. године устанак племена Кикујуа под називом „Мау Мау”. С једне стране били су локални побуњеници (међу њима и Британци који су живели у Kенији), а с друге стране британска војска. Победу су однели Британци, притом побивши  око 100.000 људи
• Британска власт је одвела 1,5 милион Кикујуа, скоро целу популацију, у концентрационе логоре, где је чекала смрт
• Британска сегрегација у Африци била је масовнија и трајала је 30 пута дуже од Хитлерове

Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

          KАДА је 2011. године тадашњи британски премијер Дејвид Kамерон истакао да је „Велика Британија одговорна за многе светске проблеме у историји” - он се први делом дистанцирао од империјалне прошлости земље.

          Тада је указао да је Британија „крива за деценије тензија и неколико ратова око спорних територија, као и других светских конфикта”. Истог часа из свих плотуна конзервативне Енглеске осута је паљба на премијера са тврдњом  да Британија не треба да се стиди своје колонијалне прошлости.

          Чак је и Шон Геб, историчар и либерално настројени политички активиста, одмах реаговао и оценио да Kамерон не би требало да се извињава за прошлост В. Британије:

          “Валидна је историјска чињеница да су неки проблеми потекли од британске спољне политике у 19. и 20. веку, али да ли би требало да се ми осећамо кривима због тога? Не успевам да видим зашто би то требало. Неки од тих проблема су се појавили, јер одређене земље нису желеле да буду део Британског царства, хтели су независност. Добили су је. Требало би да сада реше своје проблеме уместо што гледају на нас”.

          Уверење да су проблеми настали због тога што „одређене земље нису желеле да буду део Британског царства” јер су хтеле независност, показује колико ни у садашњој, а камоли у Викторијанској Британији, нема свести о пресудној, кључној одговорности (кривици) за тешке злочине почињене у великом броју држава.

          Неки Британци се чуде и још и љуте ( не сви) што неки народи и државе нису хтели да буду окупирани од Перфидног Албиона.  А кад то нису хтеле – нека пате ниже расе, то је порука!

          Британци и даље без осећања

          кривице и извињења

          Други пример је још индикативнији. Званичник Англиканске цркве затражио је 2006. од тадашњег премијера Тонија Блера да учини званично, формално извињење у име Енглеске због трговине робовима, а поводом 200. годишњице укидања ропства у самој Британији (у Британској империји укинуто је формално тек 1833. године).

          И то је био повод да бивши премијер нешто о томе каже. И, Блер је новембра 2006. године изразио „дубоко жаљење” због британске историјске улоге у трговини робовима из Африке.

          О тој острвској психологији надмоћи и безгрешности Синиша Љепојевић, познати писац и новинар, зналац Британије, каже:

          „Уочава се, Блер се није извинио, избегао је да се директно извини за те злочине. Он је само осудио британску улогу у трговини робљем из Африке.  И означио ту трговину као злочин против човечности (хуманости). Изразио је дубоко жаљење што се то икада десило”.

          Љепојевић  још додаје: „Све ово изјавио је да би замаскирао своје злочине које је починио од Kосова до Ирака и Авганистана, али најважније је да се није извинио”.

          И данас је однос Британије некритички према њеној дугој трговини робовима у Африци.

          Продаја робова и трговина црначким становништвом Африке била је стотинама година један од најуноснијих послова Британског царства. Милиони Црнаца су хватани ко звери, окивани у ланце, транпортовани бродовима у најгорим могућим условима и продавани у Америци и широм света као робље.

          Пре него што би кренули бродовима, сви ухваћенимушкарци, жене и деца - робови били би везани ланцима, претучени и опечаћени усијаним жељезом (као што се обележава стока).

          Енглеска се у ову трговину укључила после Португалије, али је постала највећа поробљивачка нација на планети. Ропство је доносило богатство и моћ и у њега су били укључени племство, политичари, клер и угледни људи. 

          Ропство је злочин против човечности

          Треба истаћи да је Општа Декларација људских права, усвојена у УН 1948. стриктно и експлицитно забранила ропство.

          Ропство је проглашено и за злочин против човечности француским законом из 2001. Много касно!

          Процене су различите. Једни извори наводе да је „од 16. до 19. столећа преко Атлантика укупно превезено 12-13 милиона афричких робова, деце жена и мушкараца како би у земљама Новог света и британским колонијама ринтали на плантажама и у рудницима”.

          Други (руски извори) помињу да су „само Енглези похватали око 13 милиона људи са зеленог континета и продали их као робове. А број погинулих, убијених и умрлих од болести и глади је притом 3-4 пута већи.Тако да је укупна количина жртава достизала чак 50-53 милиона”, тврди Русија. (1)

          У трговини робљем укључиле су се поред Португалије и Британије и друге европске земље: Француска, Шпанија, Белгија и Холандија. Основане су чак и званичне фирме за трговину робљем.

          Хватање и продаја људи по Африци нарочито су се развили након што су поменуте земље у Америци почеле оснивати своје колоније.

          Британци су проценили да се само на острву Занзибару (Танзанија) продавало од 40.000 до 45.000 робова годишње.

          Треба истаћи и да многи извори поуздано наводе да су током транспорта бродовима у нехуманим условима умрло десетине милиона афричких црнаца.

          Нове базе података омогућавају сада новим генерацијама Британаца да сами виде и открију непријатну информацију - да су њихови преци поседовали робове. И више од тога: кад је ропство укинуто - чак су богати власници платажа, фабрика, фарми, рудника добијали одшету, или компезацију од британске владе. Ваљан доказ да је било нормално имати робове у Албиону, а да је била штета што је ропство укинуто!

          Због дијаманата Британци

          дижу концентационе логоре

 

          Британско се царство на простору данашње Јужне Африке сукобило крајем 19. и почетком 20. века с Трансвалом и Орањеом, територијама које су припадале белим досељеницима Бурима. 

          Бури или Африканери су потомци углавном холандских досељеника у Јужној Африци. Они су се доселили у осамнаестом веку, а у деветнаестом су се делом преселили у слободну државу Орање и Трансвал (познате као Бурске републике). Уследио је прогон Бура од британских колонијалиста, јер су на том терену откривена богата налазишта дијаманата.

          Због силног интереса за богаћењем Енглези нису презали ни од каквих злочина и прогона Бура.

          Први и Други Бурски рат завршили су се победама Британаца и анексијом обеју држава, али остао је упамћен тај сукоб у целом свету по масовној смрти претежно жена и деце у претрпаним концентрационим логорима у којима су Британци држали око 107.000 особа.

          Због катастрофалних услова и недостатка хране, у њима је живот изгубило око 30.000 људи, углавном цивила (није урачунато црно становништво).

          Били су то концентрацини логори који су били узор за касније немачке, руске или америчке логоре. Британци су држали у затвору шестину бурске популације, углавном жена и деце, где су се шириле разне болести.

          А Буре мушкарце су Енглези слали у логоре на територији Индије, Цејлона (Шри Ланке) и других британских колонија.

          Укупно у свим британским концлогорима било је смештено 200.000 људи, што је била половина становништва бурских република. У енглеским концлогорима је умрло од глади и болести 17.000 људи само 1901, од тога - 14.300 деце. (2)

          Укидањем ропства власници

          робова добили одшету