Џонсоновим и Кадиковим речима може да се верује, али – шта ће бити даље?
СА КОРИГОВАНИМ СТАВОВИМА САД И ФРАНЦУСКЕ О КиМ НАШИМ ПРОТИВНИЦИМА БИЋЕ - ТЕЖЕ
Оливије Кадик у Председништву Србије
* Двојица сенатора, Рон Џонсон, из Америке, и Оливије Кадик, из Француске, изразила подршку решењу косметског проблема за које се сагласе власти Србије и Космета. То, поготово, за почетак није мало
* Како то да Македонија и Црна Гора не смогну снаге и храбрости да пониште своје одлуке о признавању незвисности лажне албанске државе на српском Космету, како су то урадиле удаљене земље на другим континентима?
_______________________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ДА СУ се, неким случајем, Америка и Француска понашале према Србији, крајем прошлог века – кад су нас бомбардовале и отимале Кодово и Метохију – као што су се, ових дана, према нашој власти и нашој земљи, односила двојица њихових сенатора, међусобни односи, посебно њихови према нама, били би, можда, без икакве сенке и сумње.
Као што су некада били - у заједничким биткама, против заједничког непријатеља…
- Ако ЕУ остави Балкан ван својих груди, мислим да ће остати без срца. Такође, Француска подржава проналажење решења за КиМ које ће учврстити стабилнст региона и отворити му европску перспективу. Изузтно сам срећан због онога што чините на овом пољу и дивим се вашој храбрости…
Ово је, између осталог, обраћајући се Александру Вучићу, рекао француски сенатор, Оливије Кадик, овог уторка, у Београду. Само дан раније, у истим окоилностима, амерички сенатор, Џонсон, овако се обратио истом домаћину:
- Решење је у рукама руководства и народа Србије и Косова. САД су ту само како би подржале и охрабриле решење спора. Желимо да руководству обе стране дамо простор да буду флексибилна и креативна, да пронађу решење за овај изузетно тежак проблем…
Уз овај и друге сличне ставове, Џонсон није испустио и оцену о домаћину:
“Имате храброг лидера у Вучићу и он жели најбоље за српски народ.”
Акценат Вучићевог одговора није био на личностима, већ на најважнијем судбинском питању земље, што је важно и због тога што су са Запада ретки ставови које су изговорили његови високи гости, задужени и за безбедност својих држава. Можда је, зато, посебно важан следећи, гласно изговорени Вучићев став:
- Политика Србије је очување мира и безбедности на Балкану, да се створи окружење које би нас довело до неког компромисног решавања проблема између Срба и Албанаца. А, тог решења нема ни без САД, Русије Немачке, и било би важно да велике силе подстакну разговоре две стране. Тешко је постићи споразум, али треба да дамо све од себе - ако се договоримо, било би важно да велике силе то подрже…
Некад се, ето, и најкомплексније мисли и најкомпликованија порука могу изразити мањим обимом речи, што не значи да се понешто важно не може прескочити.
У наведеним примерима прескакања није било, али су допуне неминовне.
Идеја о укључивању великих сила је, на пример, изузетно важна (за њу су се Факти поодавно и више пута залагали), и за налажење решења и за његово поштовање. Вучићево набрајање није било комплексно, то му и није био циљ – у сваки сличан пројекат добро је да уђе Кина, између сталог и као стални члан Савета безбедност УН.
Ту је, наравно, и џиновска блиска Индија, која, уз све, има многа и најдиректнија слична искуства са отмицом територија од неких суседа…
Било како било, тек кренуо је почетак почетка, неке врсте решавања косметског, најблаже речено - проблема. Ангажују се, ево, и далеке земље, али не и ине најближе. То су, пре свих најближи суседи, и географски, некад и политички – Макдонија и Црна Гора! Обе су признале независност шиптарске наказне државе тиме вишеструко и додатно оптеретиле и положај Срба тамо и напоре Србије да исправи неправду, која је учињена , готово подједанако и према црногорском, мање али довољно и македонском народу.
Кад најближи тако мисле и раде, као црногорска власт према Србима и Србији, шта ће, онда, тако неки око Полутара...
Следи ли почетак разрешења кометског проблема?
Речима двојице сенатора може, зашто не, да се верује. То, међутим, не значи да ће се вербални ставови и остварити. У сваком случају су – добродошли!
Са њима ће противницима бити теже, а лакше - зна се коме...
