Додик: Запад Украјину користи да разгради српски национ; Степић: Српски чинилац не сме прозападно

У БЕОГРАДУ ОДРЖАНА ТРИБИНА „РАТ У УКРАЈИНИ –ШТА ЗНАЧИ СРПСКА НЕУТРАЛНОСТ“

* Милорад ДОДИК: Користи украјинску кризу да се обрачуна са врхом Српске, али примарно - са Српском. БиХ и кроз овај спољнополитички колапс доказује колико је бесмислена и неодржива, криза је у БиХ перманентна. Странци су једини кохезиони фактор у БиХ... Велики проблеми постоје и између муслимана и Хрвата иако су Срби и Република Српска ти који се сатанизују

* „Ово је тренутак у коме Срби треба да окупе на једном месту сву националну, политичку, аналитичку и научну памет и покушају да дођу до консензуса о томе како се понашати у овом изазовном времену. Ово је изазов у коме се може и те како погрешити. Данима размишљам да ли радим исправно или не... Нећу одустати од онога што радим и начина како радим“

* Миломир СТЕПИЋ: „Ако Русија постигне успех у Украјини, логично је да се „ефекат домина“ осети и на Балкану. Зато је од пресудног значаја за будућност исправно опредељивање (сврставање) у овом деликатном тренутку. Српски чинилац не би смео да погреши и  заузме прозападну, односно антируску страну. Високу цену најпре би платила Република Српска“

* Дарко ТАНАСКОВИЋ: Најбитнији унутрашњи фактор ефикасног отпора неповољним тенденцијама и све већим притисцима на Србију и Републику Српску мора бити српско јединство у погледу виталних дугорочних интереса Србије, Српске и српског народа у целини

* Жељко БУДИМИР: За Србе је најважније да издрже украјинску кризу и њене последице

* Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Kоја страна угрожава српску еквидистанцу према Западу и према Истоку? Kоја нам каже да „не можемо да седимо на двије столице“? Kоја нам каже „ако ниси са нама ти си против нас“. А која страна нас, напротив, подржава без условљавња? Kоја показује разумевање што гласамо против ње јер зна да трпимо велике притиске? Kоја нас, упркос томе, држи на листи привилегованих купаца енергената? Није тешко именовати и једну и другу страну и препознати која нам је пријатељска, а која то није

* Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ: Кључни евроатлантски центри моћи и са њима повезани регионални српски опоненти покушавају да искористе актуелни сукоб на истоку Европе како би Србе перфидно навели да сами себе униште

________________________________________________________

          СРПСКИ члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Запад украјинску кризу жели да искористи да активира причу о лошим Србима и да се обрачуна са руководством Републике Српске и пре свега са Српском.

          Додик је на трибини "Рат у Украјини - шта значи српска неутралност" истакао да се кроз актуелну кризу у Украјини види примарни циљ Запада на Балкану, а то је да се разгради српски национ.

          Српски члан Председништва БиХ је навео да се украјинско питање није постављало ни на једном месту одлучивања у БиХ и да је његов принцип неутралност.

          Он је указао да западњацима не смета то што су у БиХ срушене све процедуре и то што је Председништво БиХ морало заједнички да одлучује о томе како ће се БиХ изјаснити о искључивању Русије из Комитета за људска права и о санкцијама Москви, а што се није десило.

          Додик је оценио да БиХ и кроз овај спољнополитички колапс доказује колико је бесмислена и неодржива, те указао да је криза у БиХ перманентна.

          - Погледајте извештаје од пре десет година и наћи ћете реченицу коју и данас чујете - "БиХ је у највећој кризи после Дејтона". Па била је и пре пет година, она је напросто немогућа земља - рекао је Додик.

          Он каже да су странци једини кохезиони фактор у БиХ и указао да велики проблеми постоје између муслимана и Хрвата иако су Срби и Република Српска ти који се сатанизују.

          Према његовим речима, уочљиво је да у неким земљама на Западу има далеко више симпатија да се одржи оваква БиХ, него што се има разумевања за Србију која својом политиком покушава да се интегрише у саму ЕУ.

          - У једној таквој атмосфери, ми у БиХ, пре свега Република Српска је изложена перманентном и сталном притиску да брани оно што је већ добила Дејтонским споразумом - рекао је Додик.

          Он је оценио да је простор БиХ данас додатно дестабилизован и да је БиХ "једна велика невоља и регресија имајући у виду да међународни фактор није одустао од одузимања оног што јесу права.

Млађен Цицовић

          - Проблем Републике Српске је вечити проблем ових са Запада, пре свега Британаца и Американаца, па у задње време и Немаца. Та невоља треба да буде по њима решена неком причом о грађанској земљи - рекао је Додик.

          Он је додао да је то немогуће и потпуно супротно Дејтонском мировном споразуму, политичком систему који је успостављан и самом Уставу.

          Додик је изјавио да је ово тренутак у коме Срби треба да окупе на једном месту сву националну, политичку, аналитичку и научну памет и покушају да дођу до консензуса о томе како се понашати у овом изазовном времену.

          - Ово је изазов у коме се може и те како погрешити. Данима размишљам да ли радим исправно или не - рекао је Додик у Београду на трибини "Рат у Украјини - шта значи српска неутралност".

          Он је поручио да неће одустати од онога што ради и начина како ради, а да приче о "неким врстама /његове/ елиминације" нису нове.

          Додик је рекао да нема дана а да се не отвара неко ново питање и да ће кулминација проблема тражити један тренутак у коме ће се морати одлучивати о неким стварима.

Миломир Степић

          Учеснике трибине поздравио је Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, и у име организаторâ, портала „Све о  Српској“ и „Факти“.

          Рекао је: „После почетка специјалне операције Војске Руске Федерације у Украјини идеал да свака држава сама одлучује како ће себи осигурати будућност, безбедност и стабилност готово да је постао неостварив, јер је већ концепт државне неутралности и немешања у сукобе чини метом бројних притисака и, последично, великих ризика и искушења. Највеће питање је како у свеважећој премиси „или сте с нама или сте против нас “Република Српска и Србија могу сачувати неутралност?“

          Миломир Степић је прво оценио: „Војном интервенцијом у Украјини Русија је показала да је Империја и да њен циљ неће бити само парцијалан, регионални, већ свеобухватан, глобални – потискивање досадашњег хегемона (САД) из Евроазије и редефинисање геополитичког система“.

          И упозорио: Ако она постигне успех, логично је да се „ефекат домина“ осети и на Балкану. Зато је од пресудног значаја за будућност исправно опредељивање (сврставање) у овом деликатном тренутку. Српски чинилац не би смео да погреши и  заузме прозападну, односно антируску страну. Високу цену најпре би платила Република Српска“.

          Српски дипломата Дарко Танасковић оценио је да би најбитнији унутрашњи фактор ефикасног отпора неповољним тенденцијама и све већим притисцима на Србију и Републику Српску морало бити српско јединство у погледу виталних дугорочних интереса Србије, Српске и српског народа у целини.

          Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир рекао је да је за Србе најважније да издрже украјинску кризу и њене последице, истичући да је то могуће само ако буде дефинисан стратегијски интерес на нивоу српског народа.

Ненад Кецмановић

          Ненад Kецмановић је говорио на тему „Срби између Истока и Запада“ и, поред осталог, рекао:

          - Србија је одлучила да буде војно неутрална, а Српска да ће да је следи, како се Срби не би нашли на две стране фронта. Откако је почео рат у Украјини, војна неутралност стављена је и на спољнополитичка, и на економска, и посебно на енергетска искушења.

         - Kоја страна, наставио је, угрожава српску еквидистанцу према Западу и према Истоку? Kоја нам каже да „не можемо да седимо на две столице“? Kоја нам каже да „морамо да изаберемо само једну“? Kоја нам каже „ако ниси са нама ти си против нас“. А која страна нас, напротив, подржава без условљавња? Kоја показује разумевање што гласамо против ње јер зна да трпимо велике притиске? Kоја нас, упркос томе, држи на листи привилегованих купаца енергената, који су данас моћније оружје од ракета, санкција, долара. Није тешко именовати и једну и другу страну и препознати која нам је пријатељска, а која то није.

Драгомир Анђелковић

         - ЕУ, за коју су се чврсто определиле и Србија и Српска, поделила се и погубила под англоамеричким притисцима, па ради у корист властите штете. Од нас као тек кандидата тражи да јој у тој и таквој политици будемо лојалнији, него неке њене пуноправне чланице. Српски одговор може да буде на два начина. Условно речено, на начин Српске и на начин Србије – Додиков и Вучићев!

          Политички аналитичар Драгомир Анђелковић упозорио је да кључни евроатлантски центри моћи и са њима повезани регионални српски опоненти покушавају да искористе актуелни сукоб на истоку Европе како би Србе перфидно навели да сами себе униште.

          Професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић сматра да многе ствари указују на усредсређен напор најутицајнијих западних земаља да многе ствари указују на усредсређен напор најутицајнијих западних земаља да наметну своје виђење историје српског народа. 

.