Да ли је Црна Гора стала на пут повратка блиским односима са Србијом?
Србија у свету
ПРИВИДНО ПАРАДОКСАЛНА НОВА ФОРМУЛА ВЛАСТИ У ПОДГОРИЦИ: МИЛО ПАО – МИЛО ОСТАО
* Здравко Кривокапић је лакше него што се очекивало на изборима победио три деценије неприкосновеног владара Мила Ђукановића, али је он и даље председника државе Црне Горе, па новом премијеру неће бити лако да реши унутрашње, посебно тешке финансијске проблеме, и да поврати блиске, братске односе са Србијом
* Црногорско признавање албанске отмачине свете српске земље, бесумње је највећа срамота власти Црне Горе. Морала је и до сада, али је и сада велика прилика да нови премијер Кривокапић, и његов кабинет, укључујући и Абазовића, да обришу ту срамоту са црногорског образа!
* Вратило би се, можда, међусобно разумевање, па и негдашња блискост три народа, у духу Марк Миљана, како су Шиптари звали војводу и мудраца, Марка Миљанова…
__________________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
АКО СЕ, у неком важном амбијенту или процесу, задрже противуречности, наравно видљиве на први поглед, у истој личности, и то изузетно познатој особи, онда је немогуће избећи ту, оштро супротстављену двојност. Тако је, данас, најпознатија политичка личност Црне Горе, Мило Ђукановић, насељен са два потпуно противуречна појма:
МИЛО ПАО И ОСТАО!
Како то? Ево, како:
Пао је са својом Демократском партијом социјалиста (ДПС) на парламентарним изборима, а остао председник црногорске државе, о чему се сада није гласало.
И, изненађење је двоструко: Милова странка, ДПС, важила је за слику његове моћи, а кад је сада поражена, гледали су је сагнуте главе. Мило није сагињао главу, али је деловао преозбљно и помало сажаљиво, иако је остао први грађанин - видело се то, првог скупштинског дана, док је седео у првом реду и пратио експозе Здравка Кривокапића о томе шта ће нова влада радити и шта ће мењати…
Други дан, кад су нови премијер и његов кабинет полагали заклетву, Мило није ни присуствовао тој свечаности…
Интересовање за нову црногорску власт изузетно је порасло, не само зато што је, први пут, после три деценије - без пораженог Мила Ђукановића.
Иако му је остала поштована функција председника државе, стваралачки и практични послови, унутрашњи и спољни, припадају влади – Кривокапићу и његовим министрима и другим партијским лидерима и кадровима.
Влада новог премијера, Кривокапића, који практично креира сву укупну политику земље, унутрашњу и спољну, такође је посебно занимљива, јер је двоструко мања од петходних, то је тзв. експертска влада, са неким кадровима, претежно жена, и из разних Милових институција, што упућује на намеру премијера Кривокапића да у важне државне послове укључи и неминистарске кадрове из тројне партијске коалиције, па и изван ње, што је потврдио, на самом почетку, именујући за важно место владиног потпредсдника Дритана Абазовића, политичара албанске националноси.
Тај вишеструко занимљив потез, вероватно изазива посебнију пажњу Албанаца, наравно и Црногораца и Срба. Жеље све три нације поклапају се у једном – да се међусобно уважавају, а не да једни другима намећу своју вољу. Домаћа и међународна јавност, свакако је у прилици да опсервира и провери реалност питања – може ли данас да Шиптар управља владиним послом Црногораца и Срба?
Председник владе Црне Горе повукао је први потез – успешно. Пред њим су и други, изузетно тешки послови, такође везани за Космет, наравно и они који непосредно не додирују јужну српску покрајину, какав је онај најтежи - економско-финансијски, са великим јавним дугом од четири милијарде евра, што значи да сваки грађанин Црне Горе појединачно дугује по 6.000 евра!
Најтежи од свих неекономских, свакако је првополитички проблем, настао кад је Црна Гора Мила Ђукановића признала независност шиптарског Косова*, онога који је одбранио и подигао државу Србију, која је била и сада је највећа инспирација српског народа, а не мање црногорског, посебно у метохијском делу који је једно време био и део црногорског територијалног интегритета
Црногорско признавање албанске отмачине свете српске земље, бесумње је највећа срамота власти Црне Горе (што је више пута написао овај који вам се обраћа). Морала је и до сада, али је и сада велика прилика да нови премијер Кривокапић, и његов кабинет, укључујући и Абазовића, да избришу срамоту са црногорског образа! Вратило би се, можда, међусобно разумевање, па и негдашња блискост три народа, у духу Марк Миљана, како су Шиптари звали војводу и мудраца, Марка Миљанова…
Судећи, међутим, по оклевању нове власти да укине одлуку претходне о проглашењу персоном нон-грата и протерању српског амбасадора Владимира Божовића из Црне Горе, очекивани потези нису потврђени, или је још политички преурањено…
Нагомилали су се бројни косметски проблеми, који најдиректније погађају Србију, али додирују и Црну Гору и цео регион. То су проблеми који су решени а не решавају се! Одлуку о формирању Заједнице српских општина (ЗСО), потписали су и Срби и Албанци, легализована је и медијаторским ушећем ЕУ –ни данас није примењена!
Само слово на папиру или празне речи које само лепо делују и звуче, постале су албанске маске које скривају супротно понашање, може се рећи и подвале, које многи везују и за, најблаже речено, скривање западних шиптарских ментора, из ЕУ и САД.
Како другачије објаснити и пре неки дан, почетак техничког дијалога у Бриселу, уз посредовање ЕУ – тема је била отета имовина, имања и куће Срба на Космету, повратак отетог новца и неисплаћених пензија… И, шта је било – само одуговлачење…
Кад се дешавају овакве и сличне подвале, Шиптари одмах и нас и свет - уценама. Све ће, кажу, да ураде, ако – Срби признају независност албанског Косова*.
Подрже их западњаци, ако не медијатори дијалога, онда неко други, из владе или њене околине, а од балканских земаља – редовно Хрватска…
Милова Црна Гора је овога пута – ћутала…
Србија није полемисала са Црном Гором – ћутала је, углавном… Мило је пао. Кривокапић дошао – неће, ваљда, и он да ћути?!
