Цицовић: Враћање изворног Дејтона је највиши ниво народног и државног интереса

ПОЗДРАВНА РЕЧ НА ТРИБИНИ «РЕПУБЛИКА СРПСКА – ВРАЋАЊЕ ОТЕТИХ УСТАВНИХ НАДЛЕЖНОСТИ»

* «На почетку сваког разматрања стања у Босни и Херцеговини важно подсјетити на чињеницу да је БиХ државна заједница настала у Дејтону и да до потписивања Дејтонског мировног споразума није било никакве државе Босне и Херцеговине у садашњим оквирима, јер је до Дејтона то била територија настала разбијањем СФР Југославије»

* «Такође је важно подсјетити да Босна и Херцеговина нема уставноправни континуитет, јер је Устав БиХ дио међународног правног документа, а не производ политичког и институционалног договарња, усаглашавања и проглашења у органима БиХ“   

* «Јединство српских политичких субјеката сада је никад прече, тј. ниједна странка не би требало да своје политичко позиционирање гради на питању повратка дејтонских надлежности Републике Српске»

____________________________________________________________

       Млађен ЦИЦОВИЋ, шеф Представништва Републике Српске у Србији

       ПОШТОВАНИ господине Додик, српски члану Предсједништва БиХ, поштовани учесници трибине и гости, поштовани гледаоци који ову трибину пратите у директном преносу преко јутјуб канала Удружења новинара Србије, поздрављам вас у име Представништва Републике Српске у Србији и два информативно-политичка портала „Све о Српскоj“ и „Факти“ који су уз подршку Представништва организовали ову трибину на тему „Република Српска – враћање отетих уставних надлежности“.

         Мислим да је на почетку сваког разматрања стања у Босни и Херцеговини важно подсјетити на чињеницу да је БиХ државна заједница настала у Дејтону и да до потписивања Дејтонског мировног споразума није било никакве државе Босне и Херцеговине у садашњим оквирима, јер је до Дејтона то била територија настала разбијањем СФР Југославије.

         Такође је важно подсјетити да Босна и Херцеговина нема уставноправни континуитет, јер је Устав БиХ дио међународног правног документа, а не производ политичког и институционалног договарња, усаглашавања и проглашења у органима БиХ.   

         Уставом БиХ тј. Анексом 4. Дејтонског споразума је, поред закљученог мира, одређено и друштвено уређење БиХ као децентрализоване државе, са великим овлашћењима и надлежностима ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, и веома ограниченим овлашћењима и надлежности државне заједнице БиХ, а то су: спољна политика, спољно–трговинска, царинска и монетарна политика, финансијска политика институција БиХ и финансирање међународних обавеза БиХ, имиграциона и политика у вези са избјеглицама и пружањем азилa и њихова регулатива... као и односи са Интерполом и слично.

         Уз ово, важно је нагласити да су на нивоу БиХ установљене 5+2 институције: Парламентарна скупштина са два дома: Домом народâ и Представничким домом, затим Предсједништво БиХ, Уставни суд, Савјет за људска права и Централна банка БиХ, као и два помоћна тијела Предсједништва БиХ: Савјет министара и Стални комитет за војна питања.Савјет министара, дакле, није Влада БиХ, него само помоћно тијело Предсједништва БиХ.

         Поред прецизно дефинисаних надлежности институција Босне и Херцеговине и чињенице да је уставно уређење БиХ утврђено Анексом 4. Дејтонског споразума, који као међународни уговор подлијеже одредбама Бечке конвенције о праву међународних уговора и као такав се може мијењати само анексима које споразумно закључују стране потписнице, а Република Српска је страна потписница свих 11 анекса Дејтонског споразума, па и Анекса 4 - Устава БиХ, ненадлежни органи су у протеклих 26 година својим одлукама мијењали уставну структуру БиХ преносећи надлежности са Републике Српске на ниво БиХ.

         То је чињено одлукама високог представника, одлукама Уставног суда и Парламентарне скупштине БиХ, доношењем подзаконских аката Савјета министара и других органа на нивоу БиХ без изричите надлежност БиХ, условљавањем од стране међународних организација и органа Европске уније и све то у супротности са Уставом БиХ - Анексом 4. Дејтонског споразума.

         Посебну улогу у овом правном насиљу имали су ОХР и Високи представник за БиХ, који није институција уставноправног карактера, односно његов положај и надлежност нису регулисани Уставом Босне и Херцеговине, а он је фактички вршио законодавну власт у БиХ.

         Високи представник се тако понашао и поред чињенице да је на основу права из члана II Анекса 10 Дејтона задужен само да надгледа спровођење мирног рјешења и координира активности цивилних организација и агенција, а он је радио сасвим супротно, све и увијек на штету Републике Српске, а то увијек значи и на штету цијеле БиХ.

         Ништа мању улогу у правном насиљу није имао ни Уставни суд БиХ, који умјесто да штитити Устав и одређује шта у држави јесте, а шта није у складу са Уставом, упорно својим одлукама без сагласности представника српског народа ради на рушењу Устава што је у суштини и рушење Босне и Херцеговине.

         Тешко је, тачније, немогуће очекивати да овако нефункционална Босна и Херцеговина, у којој се не поштује Устав, у којој је потпуно урушена њена уставна структура, са ОХР-ом и високим представником као класичним протектором, може да напредује у погледу демократског, политичког и економског развоја, тако да је инцијатива Републике Српске за враћање отетих  уставних надлежности и повратак изворном Дејтонском споразуму једини пут ка успостављању владавине права и унутрашњег дијалога као основа за опстанак Босне и Херцеговине и будућност Републике Српске у таквој Босни и Херцеговини.

         Будућност Босне и Херцеговине и за Србе, и за Бошњаке и за Хрвате могућа је само у доследној примјени Дејтонског споразума и његовог Анекса 4. – Устава БиХ.

         Што се тиче Републике Српске, која жели  Босну и Херцеговину састављену од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, која жели Босну и Херцеговину мира и сарадње, равноправности и слободе, а то је могуће само повратком на изворни, по слову Дејтонски споразум, рекао бих да јој је јединство српских политичких субјеката: никад прече, тј. ниједна странка не би требало да своје политичко позиционирање гради на питању повратка дејтонских надлежности Републике Српске.

         Важно је да је Србија јака и стабилна, једнако је важно свесрпско јединство, јер овај посао је највиши ниво народног и државног интереса, и само јединствени и сабрани можемо сачувати Републику Српску.

         Дозволите ми, на крају, да у име организатора трибине замолим господина Милорада Додика, српског члана Предсједништва БиХ, чија су храброст и истрајност, уз савршене лидерске способности довели, прво до стварања услова у којима је постало могуће то предложити, а потом и мобилисати српску политичку и народну снагу да истрају у намјери враћања одузетих надлежности Републике Српске, да нам се овим поводом обрати.

         Господине Додик, изволите.