Ћеранић: Орбанов изборни пораз јесте губитак, али је Српска пребродила и веће тешкоће

НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМИ НАСТАЋЕ КАДА ОРМУСКИ МОРЕУЗ НЕ БУДЕ КОНТРОЛИСАО НИКО

Проблем неће бити само скупа

нафта, већ и - ђубрива

* Америчка операција против Ирана цинично је названа „шишање траве“ јер се своди на повремено бомбардовање, контролисано слабљење противника, одржавање притиска без коначног рата. Нискоинтензивни сукоб са повременим ескалацијама

* Стабилизација је само привид. Преговори пропадају. Размјена ватре поново постаје најреалнија опција. Десет дана примирја није донијело мир – донијело је појачања. Амерички маринци пристижу у таласима и вјероватно ће се поново у медијском дискурсу нагађати на које острво ће извршити десант

* Сигурно је да ни Иран није губио вријеме и да су му Кинези дотурили све што је потребно да иранско небо не буде слободна зона за америчко ваздухопловство

* Републици Српској су ослонац Србија и Русија. Уз добре односе са Кином и опрезне са Трамповом администрацијом, Српска ће пловити мирним морем

_____________________________________________________________

             Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

             СИТУАЦИЈА у Персијском заливу се одвија по старој формули: корак напријед – два корака назад.

             Након размјене ракетних напада и масовне употребе дронова од стране Ирана (до мјере да Зеленски нуди помоћ заливским монархијама у антидронском ратовању), све је личило на бајковит крај: Трамп и Иран су близу договора, успостављено је и десетодневно примирје. И онда она позната, готово тријумфалистичка порука којом се славодобитно свјетској јавности обратио амерички предсједник.: „Доћи ћемо са великим машинама и ископати уранијум, радићемо то заједно са Ираном“.

             У том контексту циркулисале су информације да би откуп иранског уранијума Сједињене Државе коштао двадесет милијарди долара, и то у готовини. За онога ко штампа резервну свјетску валуту - ситница.

Европљани би да држе ормуски мореуз отвореним

             Али, затим је стигло захлађење у виду поновне блокаде Ормуског тјеснаца од стране Иранске револуционарне гарде. Повод је била Трампова изјава да ће америчка морнарица иранске луке и даље држати под блокадом. Од Ирана је стигло обавјештење да су, након првог пропуштеног конвоја танкера, иранске безбједносне снаге схватиле да кроз Тјеснац стиже опрема за америчке базе, начете ударима дронова. И ето нас поново на почетку.

             Персијанци су, по свему судећи, прочитали поруку: Тројански коњ.

             Операција цинично названа „шишање траве“ своди се на једноставну формулу – повремено бомбардовање, контролисано слабљење противника, одржавање притиска без коначног рата. Нискоинтензивни сукоб са повременим ескалацијама.

             Цијена нафте кратко пада – па онда нагло трза нагоре. Стабилизација? Само привид.

             Преговори пропадају. Размјена ватре поново постаје најреалнија опција.

             Десет дана примирја није донијело мир – донијело је појачања. Амерички маринци пристижу у таласима и вјероватно ће се поново у медијском дискурсу нагађати на које острво ће извршити десант.

На договор их је окупио Еменуел Макрон

             Сигурно је да ни Иран није губио вријеме и да су „браћа“ Кинези дотурили све што је потребно да иранско небо не буде слободна зона за америчко ваздухопловство.

             И раније сам указивао да је ватрена моћ на страни Сједињених Држава, а политичка у рукама Ирана.

             Како?

             Блокада Ормуског пролаза је политичко оружје: цијена нафте иде ка висинама, што погађа америчке европске савезнике (Трамп их је окарактерисао као лажне савезнике јер нису полетјели у помоћ када их је позвао). Међутим, нова енергетска криза највише погађа Кину, главног купца иранске нафте (процјене говоре да 90% иранске нафте одлази у Кину).

             Трамп је, гађајући Иран, што је свакако услуга Израелу, уједно погађао и Кину, амерички приоритет у спољнополитичком надметању.

             Кина се нафтом снабдијевала из три правца: из Венецуеле, Ирана и Русије. Блокадом Ормуског пролаза, за кинеску растућу економију преостала је само руска нафта. Стога и не чуди што америчка страна прозива Кину, а не Русију, за продају оружја Ирану.

             Питање је до када ће Кина да трпи америчке ударце у стомак и да ли ће се отворено конфронтирати?

             Пекинг за сада одговара познатом методом – прокси ратом. Не улази директно, али обезбјеђује да Иран издржи. Питање је само колико дуго ће се задржати у тој позицији.

             Русија? Тишина.

             Та тишина постаје све гласнија. Без значајнијих помјерања на украјинском фронту, отвара се простор за спекулације о договору: Москва не помаже Техеран, Вашингтон попушта у Украјини.

             Да ли је то реално или не – није ни важно. Кључно је да таква перцепција већ постоји.

             Како год, јасно је да након пораза Виктора Орбана на недавно одржаним изборима у Мађарској, Русима су „иза непријатељских линија“ као савезници преостали једино Срби.

             Стога је за очекивати интензивнију дипломатску активност у Србији и у БиХ.

             Орбан није изгубио тако надмоћно као што изгледа, али, захваљујући мађарском изборном систему, пораз је у посланичким мјестима много видљивији него што то показује број освојених гласова. На примјер, партија која освоји 54% бирачког тијела има двотрећинску већину у мађарском парламенту.

             Орбан је против себе имао Сороша, Брисел, финансијске структуре — противнике с којима се, како ствари стоје, више није могао носити.

             Шта ће учинити будући премијер Петер Мађар?

Предраг Ћеранић

             Изјаве које даје су контрадикторне. По њима се не одриче руских енергената, Украјина не може у ЕУ ни у НАТО, бодљикава жица остаје на граници као ефикасна антимигрантска мјера. Међутим, подизање Орбанове баријере за 90 милијарди евра, које ЕУ треба да дозначи Украјини, и усвајање двадесетог пакета антируских санкција, што од Мађара ултимативно тражи Брисел, доводи га у сасвим нову (антируску) позицију.

             Односи према Србији и Српској такође ће се промијенити. То се види из изјава које даје.

             Орбанов изборни пораз јесте губитак, али Српска је пребродила и веће тешкоће, па ће и ове које се назиру. Ослонац су јој Србија и Русија. Уз добре односе са Кином и опрезне са Трамповом администрацијом, Српска ће пловити мирним морем.

             Много више од мађарских избора на политичке прилике у нашем окружењу утицаће збивања везана за Ормуски тјеснац, односно натезање конопца између Ирана и Трампа. Једно је што ће виша цијена горива утицати на пад животног стандарда, јер ће све поскупјети. А онда долази озбиљније питање – ђубриво. Ако криза потраје, неће га бити. Ове године – има залиха. Догодине?

             Геополитика се тада више не мјери у стратегијама, већ у хљебу. И зато суштина није у томе ко контролише Ормуз.

             Суштина је – шта ће се десити када га више нико не буде могао контролисати.

             (Коментар је написан за портал Све о Српској)