Ћеранић: Бећировић и Комшић одбили захтјев Цвијановић да се Муслиманско братство прогласи за терористичку организацију

ЛИБАНСКИ, ЈОРДАНСКИ И ЕГИПАТСКИ ОГРАНЦИ МБ У САД ВЕЋ ПРОГЛАШЕНИ ЗА ТЕРОРИСТИЧКЕ

Мустафа Церић, Јусуф карадави, Бакир Изетбеговић и Хусеин Кавазовић

* Да ли у БиХ постоји „босански огранак“ Муслиманског братства или је његов египатски узео маха у БиХ након што је 2014. године Бакир Изетбеговић, у згради Предсједништва БиХ, примио високу делегацију МБ на челу са неприкосновеним лидером те организације Јусуфом ел Карадавијем?

* Изетбеговић је том приликом присутне поздравио знаком „рабија“ (четири подигнута прста), који је постао познат након догађаја у Египту 2013. године, односно након насилног разбијања протеста на тргу Раба ел Адавија

* Карадави је у више изјава (након указаног гостопримства у Катару) апострофирао Турску као новог лидера у исламском свијету. Веома је индикативна његова изјава калифату (хилафету): „Хилафет не мора бити исте структуре као у првим вијековима, може бити федерална унија или конфедерација, може почети као ЕУ и затим се полако развијати“

* Овом изјавом Карадави јасно указује да концепт доминантног утицаја Турске у границама бивше Отоманске империје представља замјену за неуспјело Арапско прољеће, односно да се ради о новом политичком пројекту у којем је остварен политички савез Турске, Уније исламских учењака и организације Муслиманско братство

________________________________________________________________________

               Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

               ПРИЈЕДЛОГ српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић да се на сједници Предсједништва разматра њен приједлог да се Муслиманско братство прогласи терористичком организацијом у БиХ није уважен.

               Предсједавајући Предсједништва Денис Бећировић и хрватски члан Жељко Комшић одбили су нешто што здрава логика налаже – након што су либански, јордански и египатски огранци те организације у САД проглашени терористичким због оптужби за дестабилизацију Блиског истока, да то исто буде учињено и у БиХ.

               Након сједнице Предсједништва, Цвијановићева је у изјави за медије нагласила да неће одустати и да ће поново на једној од наредних сједница тражити да њена иницијатива буде разматрана и прихваћена.

               Да ли у БиХ постоји „босански огранак“ или је египатски огранак ове организације узео маха у БиХ након што је 2014. године, у истој згради Предсједништва БиХ, Бакир Изетбеговић примио високу делегацију Муслиманског братства на челу са неприкосновеним лидером ове организације Јусуфом ел Карадавијем?

               Том приликом, Изетбеговић је присутне поздравио знаком „рабија“ (четири подигнута прста), који је постао познат након догађаја у Египту 2013. године, односно након насилног разбијања протеста на тргу Раба ел Адавија.

               Иако је „рабија“ првенствено симбол сјећања на жртве тих догађаја, у пракси је постао и знак идентификације присталица Муслиманског братства, што додатно усложњава његово тумачење у политичком контексту.

Јусуф Карадави

               Овај чин проглашен је великим дипломатским инцидентом, а Министарство иностраних послова Египта, због Изетбеговићевог геста, уручило је протест отправнику послова Амбасаде БиХ у Каиру, тада Мухамеду Ченгићу. Изетбеговићев чин у Египту је протумачен као подршка терористичкој организацији у отпору према државним властима те земље. То је, уједно, имало за посљедицу да је БиХ на мапи Муслиманског братства означена као држава у којој ова организација има подршку.

               Сусрет са Изетбеговићем није Карадавију био први долазак у БиХ. Карадави је већ 2010. године боравио у Сарајеву, када је посјетио Мустафу Церића, тадашњег поглавара Исламске заједнице.

               Зашто се забрањују огранци Муслиманског братства, а не организација у цјелини?

               Муслиманско братство данас не функционише као јединствена, строго централизована организација. Након хапшења врховног вође Мухамеда Бадија у Египту, покрет је постао децентрализован и унутрашње подијељен, са више струја које дјелују из различитих земаља. Управо због такве структуре, у пракси се чешће забрањују појединачни огранци него организација у цјелини.

               Јусуф Карадави, иако никада није формално предводио покрет, деценијама је важио за његов најзначајнији идеолошки ауторитет. Након слома тзв. Арапског прољећа, Карадави, који је непосредно руководио протестима у Египту, избјегао је најприје у Катар, а затим у Турску, гдје му је заштиту пружио турски предсједник Ердоган.

               Карадавију се спочитавају посљедице Арапског прољећа, које представља процес који се у идеолошком смислу одвијао под директном контролом Свјетске уније исламских учењака, којом је предсједавао управо Карадави.

               Залагао се за оснивање заједнице исламских држава (по узору на Уједињене нације), рушење владајућих режима у Саудијској Арабији, Катару и Уједињеним Арапским Емиратима – иначе савезницима САД, уништење државе Израел (Карадави је издао фетву по којој је дозвољено извођење терористичких акција против Израела, фетву о забрани одласка муслимана у Источни Јерусалим и џамију Ал-Акса док је под окупацијом Израела), као и успостављање веза са Ираном у циљу постизања свеисламског јединства – разлози су због којих је Арапско прољеће изгубило подршку САД.

               Политички захтјеви Уније свјетских исламских учењака показали су да се, у односу на Ал Каиду, рад ове организације разликује само у методологији, док су вјерско-политички и идеолошки циљеви у основи исти.

               Под притиском Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, који су Муслиманско братство прогласили терористичком организацијом, Катар је отказао гостопримство седморици Египћана, високих руководилаца те организације. На позив предсједника Ердогана, они долазе у Турску.

               У више изјава, Јусуф Карадави је (након указаног гостопримства у Катару) апострофирао Турску као новог лидера у исламском свијету.

               Веома је индикативна његова изјава везана за оснивање калифата (хилафета), у којој се наводи: „Хилафет не мора бити исте структуре као у првим вијековима, може бити федерална унија или конфедерација, може почети као ЕУ и затим се полако развијати.“

               Овом изјавом Карадави јасно указује да концепт доминантног утицаја Турске у границама бивше Отоманске империје представља замјену за неуспјело Арапско прољеће, односно да се ради о новом политичком пројекту у којем је остварен политички савез Турске, Уније исламских учењака и организације Муслиманско братство. Све су то разлози због којих Ердоган безрезервно подржава Муслиманско братство и противи се политици коју у Египту спроводи генерал Ел Сиси.

Предраг Ћеранић

               Везе Бакира Изетбеговића са Карадавијем лако је доказати. Али и реис-ул-улема Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић довођен је у везу са Муслиманским братством. Наиме, Кавазовић се школовао у Сарајеву, гдје је завршио Гази Хусрев-бегову медресу и стекао звање имама, хатиба и муалима. Од 1985. до 1990. године студирао је шеријатско право на Универзитету Ал-Азхар у Каиру.

               Његови противници доводили су га у везу са Муслиманским братством и, између осталог, замјерали му што је оштро осудио расписивање међународне потјернице (црвене потјернице Интерпола) за Јусуфом Карадавијем, идеологом Муслиманског братства.

               Све наведено указује да иницијатива српског члана Предсједништва Жељке Цвијановић о проглашењу Муслиманског братства терористичком организацијом у БиХ није само безбједносно, већ и сложено политичко питање, које отвара шира питања међународних односа.

               (коментар је написан за портал Све о Српској)