Чанковић: Сви српски политичари да подрже Додиково противљење слању војске на Дрину

ПОДВИЗИ И ОДГОВОРИ НА НАЈТЕЖЕ СИТУАЦИЈЕ НАЈЧЕШЋЕ ДОЛАЗЕ ИЗ СРЦА И ИСТИНСКЕ ВЈЕРЕ

* Лицемјерна је и преварантска политика се често води према Србима из Сарајева, а још је инспирисана са Запада. извођењем војске на границу са Србијом могао би се покушати спријечити било каква помоћ Београда у случају ограничене интервенције ЕУФОР, како би се на брзину припремио долазак ненародног режима, који би БиХ (и Републику Српску) увукао у НАТО. А то би био почетак процес нестанка Српске и српског народа на овом простору

* Одлуке које буде доносио Милорад Додик и његове активности, које нису усмјерене само на одбрану Републике Српске, већ и на рјешавање српског националног питања на Балкану, могу га одвести у историју, као једног од најважнијих Срба у задњих сто и више година       

_______________________________________________________________________  

         Пише: Дане ЧАНКОВИЋ, предсједник бањалучког покрета Избор је наш

         МОЖДА је превелика тајна зашто се тако снажно напада српски народ и то лажима, неправдом и свакојаким оружјем. Али није тајна да српски народ - управо када се окоми велико зло -изнесе велики подвиг и жртву која није без смисла.

         Због тога му се свјетски великани често, прикривено диве.

         Могуће да је све тако зато што најбољи подвизи и одговори на најтеже ситуације не долазе из ума, рација, већ из срца, љубави и истинске вјере.

         Лицемјерна и преварантска политика се често води према Србима из Сарајева, и то - инспирисана са Запада. Зато је врло опасна иницијатива и захтјев Савјета министара БиХ и члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића да се између Српске (БиХ) и Србије постави било каква војска (оружане снаге БиХ) или снаге пограничне ЕУ-агенције (ФРОНТЕКС) за контролу државних граница, без обзира на покушај оправдања тог чина мигрантском кризом.

Дане Чанковић

         На тај начин, довођењем војске, могло би се покушати спријечити било каква помоћ из Србије у случају да у Српској и БиХ дође до ограничене интервенције ЕУФОР-а – НАТО-а, како би се на брзину припремио долазак ненародног режима, који би БиХ (и Републику Српску) увукао у НАТО, што би био својеврстан процес нестанка Српске а са њом и српског народа на овом простору.

         Да ситуација може кренути у том правцу потврђује и изјава Стипе Месића коју је дао на Косову а поводом двадесет година НАТО интервенције: „Говорим овдје на Косову на којем је спријечен масовни злочин, у многоме захваљујући међународној заједници, НАТО савезу и распоређивању НАТО-ових постројби на територији Косова. Због тога са овог мјеста позивам међународну заједницу и водеће државе међународне заједнице да помогну Босни и Херцеговини, јер пут Косова и држава регије је у евроатлантским интеграцијама.“

         Из свих горе наведених разлога српски политичари би требало да подрже одлучан став предсједавајућег БиХ Милорада Додика да не дозволи долазак било какве војске између Српске (БиХ) и Србије.

         Одлуке које буде доносио предсједник СНСД-а Милорад Додик и његове активности које нису усмјерене само на одбрану Републике Српске, већ и на рјешавање српског националног питања на Балкану, могу га одвести у историју, као једног од најважнијих Срба у задњих сто и више година. Или, не дај Боже, као велеиздајника, уколико се снажно и до краја не супротстави уласку у НАТО.

         Јер, преко НАТО-а се намеће систем вриједности и успостављају правила, уводе економске санкције, рецимо Русији. И не дај Боже, можемо бити приморани да ратујемо против Русије.

         Зато Додику треба помоћи, а и он сам, да се пожали и да затражи помоћ од истинских пријатеља.