Антић: Српској би добро дошле и велике коалиције и договорно смењивање на власти – као у Израелу...

ХОЋЕ ЛИ ОПОЗИЦИОНИМ ПАРТИЈАМА СРПСКЕ „ДОЋИ ГЛАВЕ“ КОЛАБОРАЦИЈА  СА САРАЈЕВОМ И СТРАНЦИМА?

Чедомир Антић

* Један мој професор је говорио да велике силе немају кризу зато што кризу – извозе… Ми смо то имали овде - од високих представника до разних саветника. Просто пошаљу их у иностранство, где не одговарају никаквом парламенту, не одговарају буквално ником, живе јако лепо. Запад - игра на корупцију!

* У прошлости је била грешка што се Караџићев СДС представио као народни покрет који нема опозицију, коме је опозиција нека врста грешке и аномалије јер је на крају испало да опозиција мора са СДА и са Американцима да долази на власт

* Ако је Немачка у време кризе могла да направи велику владу, мислим да је то једини пут куда може да се иде. Оригинални СДС су уништили странци. СДС није имао јаку Русију иза себе, ни Србију иза себе, вероватно је ту било и људи који су имали неку корист

* Ово је био тренутак да Додик подели власт са опозицијом и да спречи да било ко из опозиције било када уђе у савез са САД и њиховим слугама и саучесницима који желе да укину РС и да српски народ буде неравноправан на Балкану

___________________________________________________________

       ПОСТИЗБОРНЕ перспективе опозиције ограничене су зидом колонијалне управе странаца, унутар којих је корупција опозиције и корупција преко опозиције међу главним полугама политичког инжењеринга.

       Корупција узима данак пре свега од оних који су се окренули Американцима уместо своме народу, јер на изборима нису добили власт, а сада не смеју да ускладе своје програме са онима који јесу добили поверење народа.   

       За експерте који се баве политичким питањима, то није неочекивано.

       Историчар Чедомир Антић, председник Напредног клуба даје свој поглед на власт, опозицију и западне функционере у БиХ:

       - Један мој професор је говорио да велике силе немају кризу зато што кризу - извозе! Протеклих 30 година су му дале за право. САД су имале један озбиљни рат на својој територији, пре 160 година, и то је то. Велика Британија је највећа разарања имала у доба Хенрија Осмог - у хиљаду година историје.

       Демократија је на Западу стари политички поредак и да би оживела, потребан јој је нови културни образац па је вероватно да ће демократија на Западу само још више и више опадати. Међутим, решење за такву кризу, поред извоза новца и старих технологија, јесте извоз - корумпираних људи!

       Ми смо то имали овде - од високих представника до разних саветника. Просто пошаљу их у иностранство, где не одговарају никаквом парламенту, не одговарају буквално ником, живе јако лепо. Запад - игра на корупцију! Да ми имамо сигурне институције, он не би стигао ништа да уради.

       У Републици Српској је део народа везан за државу, а део ради у иностранству и добар део њих жели да Српска буде још сиромашнија да би њихових 100 евра, које донесу, вредело више. Такво друштво је тешко реформисати. 

       * На кога може да рачуна опозиција? 

       Опозиција у РС не може да рачуна да су јој сви странци пријатељи. Вучићев модел - да купујете опозиционе људе који су злогласни као што је он купио Весића, Малог, Триванку, па кажете: сви су код мене - то није тежња за споразумом странака. Масакрирате их, па кажете - сви су дошли код мене. 

       Републици Српској не треба то, требају јој два блока јаких странака који ће се смењивати на 4-8 година и тако све док се не добије статус. 

Срећни са Американцима - Бореновић,

Никшић, Конаковић, Шаровић...

       У Србији, Вучић каже - погрешили смо ту и ту, а онда не смени људе који су то урадили. Tо је гол који је он оставио небрањен и неко може да пуца у њега. Суштина је да треба да имате такве установе да се то не дешава.

        * Али, странци би и тада тражили корупцију...

       Имате ствари које они раде, а не би дозвољавали да их и ми радимо. Они сматрају да је лоше ако се неко меша у њихове изборе, али се они зато мешају у туђе и тако даље. 

       Ми смо сиромашно друштво, лидери наших странака су се скућили у политици. Ми имамо богатих људи, али немамо Картера и Трампа. На посној земљи хоћемо да одгајимо тропску биљку - демократију.

       Политичар без донатора не може да исфинансира политичку кампању. На Западу, човек од своје плате да за кампању политичара ког подржава. Код нас је то незамисливо.

       Код нас странка прљаве паре подели својим члановима, а онда они уплаћују сви по 40 000 динара..., па, као, странка је добила донацију. То је потпуно провидно. То значи да морамо да мењамо нашу културу. Део наших грађана стварно хоће вођу, да им он да 100 евра, а то што ће за тих 100 евра да задужи чукунунуке, то их много не тангира...

       * Може ли се део опозиције приближити Додику? 

       У државама вишепартизма, кључну одговорност за опозицију сноси владајућа странка. Када владајући доведу опозицију до радикализације, онда се опозиција - радикализује.

И они су се скућили у политици

- Бакир Изетбеговић и Младен Иванић

       У прошлости је била грешка што се Караџићев СДС представио као народни покрет који нема опозицију, коме је опозиција нека врста грешке и аномалије, јер је на крају испало да опозиција мора са СДА и са Американцима да долази на власт. Толико је и сада грешка кад Додик не прихвата да неко може да буде способан и учен ако није у странци.

       Ако је Немачка у време кризе могла да направи велику владу, мислим да је то једини пут куда може да се иде. 

       Оригинални СДС су уништили странци. СДС није имао јаку Русију иза себе, ни Србију иза себе, вероватно је ту било и људи који су имали неку корист. 

       Али, и сам Додик је рекао: грешили смо сви, били смо под притиском. Дакле, било је могуће направити ресет.

       Међутим, он је већ 16 година на власти, али још има многих проблема од којих је кључни то што РС има највећи одлазак становника у региону. То није кривица СНСД и СДС, али је било на њима да то решавају као највеће странке.

       Друго питање је - како да земља буде конкурентна. То се не може само кроз енергију и привреду, тако што се сврставате на нечију страну у међународној политици. Треће је како ујединити народ до тренутка док не добијете статус - који нико неће оспоравати.

       Даље, РС има више од 180 000 пензионера, од којих је нешто више од 20 000 зарадило пуну пензију. У таквој земљи не можете да успоставите демократију јер у тој земљи људи или иду у иностранство или пружају руку ка држави.

       Не могу да подржим ПДП ни СДС - сада тамо седе гори људи од њихових оснивача - али мислим да им је власт требало да понуди неки споразум. Јер, док не добије статус, у РС треба повремено да се смењује власт, а да не пропада држава.

       Искуство Србије у 19. веку показује да, када би се династије смениле, држава би ослабила, али је то био једини начин да се одржи некакав демократски развој државе, а не да она буде власништво једног човека.

       Ово је био тренутак да Додик подели власт са опозицијом и да спречи да било ко из опозиције било када уђе у савез са САД и њиховим слугама и саучесницима који желе да укину РС и да српски народ буде неравноправан на Балкану.

       Да би земља била стабилна, мора да има власт која је смењива. Пошто постоје велике силе које хоће да искористе демократски процес да би делиле народ, онда то смењивање мора да буде договорно. Као у Израелу...

       (Павић: Америчке дипломате због корупције треба гонити у Српској и целој БиХ)