Анђелковић: Опозиција губи јер покушава да се преко странаца дочепа власти у Српској

ХОЋЕ ЛИ ОПОЗИЦИОНИМ ПАРТИЈАМА СРПСКЕ „ДОЋИ ГЛАВЕ“ КОЛАБОРАЦИЈА  СА САРАЈЕВОМ И СТРАНЦИМА?

Драгомир Анђелковић

* Већина чланова и симпатизера опозиционих странака не подржава да се ради са странцима, односно не жели да се странцима плаћа цех за потпору страначким руководствима. Пошто су челници доживели неуспех, сигурно ће у чланству и средњем нивоу функционера доћи до већег испољавања незадовољства. Чак и у ПДП очекујем да буде побуне против ненационалне политике

* СДС има крајње патриотску базу и огроман број симпатизера и чланство на националној линији. Ово би могло да буде почетак одбацивања оних на врху који су странку повели ван те линије, ван корена. Сарадња СДС и Додика била би могућа на националним позицијама

* Опозиција је у двоструком проблему. Сама је искоришћена за туђе политичке игре, а са друге стране, користе је као маљ за рушење своје државе. Трагедија тих људи је што буду искоришћени, па остављени и одбачени. А још се суоче судом историје који је крајње неповољан

_________________________________________________________

       ПОСТИЗБОРНИ период у Републици Српској обележавају формирање власти и освртање опозиције која, после узастопног губљења избора, већ почиње да тражи и кључ за сопствено самоодржање.

       Прва опција јој је Запад, са којим је свих последњих година тикве садила. Али, он јој није испоручио обећану власт, а вероватно ни све обећане паре, што не чуди будући да се о многим западним бирократама у страним медијима говори као о махерима за корупцију.

       Друга опција је промена политике, пошто је народ показао да ће казнити све што није суверенистички курс без обзира на порекло странке или политичара. 

Шаровић и Бореновић још верују да је за њих

добро да буду добри са америчким колонијалним

егзекутором Габријелом Ескобаром

       Која опозициона партија има капацитета за такав заокрет и да ли је Додикова позиција закована све док функционише невидљиви троугао између муслиманског Сарајева, страних амбасада и бањалучке прозападне опозиције?

       У том контексту, хоће ли се западне амбасаде саме одрећи некога од Додикових противника, или су им потребни проверени људи за разне шеме извлачења западног новца за далеко личније потребе?    

       Корупција и криминал, који су покушали да припишу Додику и да га тим оружјем као главним (до)туку, може им се вратити као бумеранг. Међу последњим примерима прљања биографије био је и брачни пар Менути (Дебора је заменик америчког амбасадора Марфија, а Џонатан - заменик Кристијана Шмита и супервизор за Брчко) који је сумњичен за марифетлуке од Турске до Сарајева.

       Такви, Додику, очито не могу ништа!

       Он је кључ нашао у народу! 

       А шта даље са опозицијом – о томе своја виђења за Факте износе угледни аналитичари из Србије и Српске.  

Опет су тврдили да их народ хоће

и да ће сигурно победити

         Ево оцена, указивања, упозорења и прогноза Драгомира Анђелковића:

       Опозиција је поражена теже него на прошлим изборима, деморалисана и у расулу јер су њени лидери имали огромна очекивања да уз помоћ странаца преузму власт.

        Већина чланова и симпатизера опозиционих странака не подржава да се ради са странцима, односно не жели да се странцима плаћа цех за потпору страначким руководствима. Пошто су челници доживели неуспех, сигурно ће у чланству и средњем нивоу функционера доћи до већег испољавања незадовољства.

        Неко им је обећао успех, а на крају се испоставља да су дошли до неуспеха у сарадњи са странцима који раде против интереса Републике Српске. Чак и у ПДП очекујем да буде побуне против ненационалне политике.

       СДС има крајње патриотску базу и огроман број симпатизера и чланство на националној линији. Ово би могло да буде почетак одбацивања оних на врху који су странку повели ван те линије, ван корена.

Јелена Тривић воли и Кристијана

Шмита и Републику Српску

       Сарадња СДС и Додика била би могућа на националним позицијама, а чак и ако су конкуренција у циљу јачања РС, то није проблем, јер је у парламентарном систему нормално да постоји опозиција.

       Није лоше ни да СДС буде права опозиција, која би се вратила коренима и указивала на недостатке система, а сваки систем их има. Али, треба бити опозиција власти, а не држави. На жалост, многи у опозицији су због странаца радили против своје земље. 

       И у земљама које немају проблем са Западом, које нису у интересном сукобу са њим, увек је проблем кад се неко ослања на подршку странаца. Странци пружају подршку искључиво ради себе, а не због опозиције.

       Странци само искористе домаће политичаре, и то вишеструко: политички и финансијски.

       Политички тако што себи обезбеђују агенте утицаја,а финансијски за такозвану "вртешку" - то је систем да странци одређена средства дају, а онда добар део узимају назад од оних којима су их дали.

Чак су покушали да (по инструкцијама за обојене револуције)

прогласе изборну победу Јелене Тривић

       У развијенијим западним земљама је много тешко спровести корупцију. Она се зато реализује или тако што се опозицији и медијима пружа подршка кроз донације и помаже се неко, а заправо се велики део тога новца дели са тим људима и не испоручи се онима који треба да раде посао. То важи и за земље које немају проблеме са Западом.

       Ствари су знатно горе у земљама које Запад руши, као, на пример, са Србијом, а нарочито Републиком Српском.

       Опозиција је ту у двоструком проблему. Сама је искоришћена за туђе политичке игре, а са друге стране, користе је као маљ за рушење своје државе.

       Трагедија тих људи је што на крају буду искоришћени,остављени и одбачени. Суоче се са судом историје који је крајње неповољан. А последице су често много горе. Јер, исти ти западњаци, који их данас подржавају, у неком моменту их оптуже за исту ту корупцију иза које стоје западњаци-манипулатори новцем.  

        (Александар РАКОВИЋ: Шаровић је сам отпао, а биће...)