Аман-заман, докле?!
П р в и п о г л е д
- Амери и њихови ЕУ-помагачи су опет вулкански активни против Србије, а за државу Косово! А у свим видљивим и невидљивим торпедовањима српских интереса и позиција, учествују – политички истакнути Срби!
Пише: Раде Брајовић
АКО се може свима веровати, онда испада да се све партије и сви политички лидери залажу да «Србија никад не призна независно Косово», да га, наводно, сви доживљавају као део свог бића. Чак и они који му подмећу «Преокрет», програм чија би примена нашу јужну покрајину практично препустила Албанцима и њиховим западним заштитницима!
Страх од легализације «реалног стања», што значи «Косово је изгубљено», не смањује се и кад се са државних врхова најављују неке међународне конференције или «принципи решења» којима би, под ауторитетом моћника, Србима и свему што је српско наводно било боље, али у Косову које - није српско!
Признали га или не – формално!
Е, баш такве замке – да смо сви против истог цилоја, независности Косова – неће моћи да остану непрочитане, а да ли ће бити спречене, сада или ускоро, наравно да то не зависи само од наше жеље. Зависи, међутим, од одлучности да се, и сада, и ускоро, и никад не попусти, као што нису и кипарски Грци, Румуни, Шпанци, Индијци, Кинези и други народи који не дају своје територије.
Те државе, међутим, ту своју упорност и доследност не исказују фразом «никад нећемо признати независност». У њима се не може чути: »изгубљено је» и«то је готово», већ само - «не дамо нашу територију», «борићемо се за наше». Указује се: «и свим средствима», а не искључују се ни ратови. Има, наравно, и мирења са постојећим стањем, одлагање праведног решења, има и застаревања кризе и понашања која одговарају интересима отимача...
Требало би да се у многочему понашамо другачије, па и у неким наизглед неважним нијансама. Примера ради: треба да са Немачком сарађујемо, али не да је називамо пријатељском земљом баш усред кризе на северу Космета и непосредно пред одбијање кандидатуре за ЕУ...Чему служи да баш наглашено истичемо изузетно добре свеукупне односе са САД, кад ниучему није тако, посебно политички и економски, а то је, ваљда, најважније...
Нијансе су само нијансе, а крупне грешке, наше, изазивају и крупне последице по нас.
Неслоге о Космету су огромне, на свим нивоима – од Скупштине и Одбора за Косово који се ни из шестог пута не може одржати док поводом КиМ кључа.
Ево отворених рана неслоге: лицитира се - јесу и нису Срби пуцали на Кфор, а не помињу се српски рањеници у болницама и не траже немачки, још невиђени! Дијалог Београда и Приштине евидентно води независности Косова, али се упорно тврди да је то једини пут и ка решењу кризе и ка чланству Србије у ЕУ, мада су одбили кандидатуру, јер су је условили признавањем управо независности!
Све то у зло време кад су у Савету безбедности УН Амери и њихови ЕУ-помагачи опет вулкански активни против Србије, а за државу Косово! А у свим видљивим и невидљивим торпедовањима српских интереса и позиција, учествују – политички истакнути Срби!
Аман-заман, докле?!
