Албанци су се самоизоловали у Сарајеву и на Јахорини иако се Мета појавио
Србија и свет
ВЕЛИКЕ СИЛЕ НАСТОЈЕ ДА И ПОСЛЕ РЕШЕЊА ЗАДРЖЕ `ДАЉИНСКИ` У СВОЈИМ РУКАМА
* Наредни самит југоисточне и централне Европе одржаће се у Пришти ни. Политичар који тада буде представљао Србију - доћи ћена своју територију, а његов потез је заштићен међународним скупом! Наоружан добрим политичким и људским језиком имаће шта да каже – биће разумљив, имаће шта да каже, а долази из свога у своје
* Тачкуа на Косово и Метохију мораће, изгледа, да има више аутора, али могу и морају је ударити Срби и Албанци. Ако цртачима помогну Амери и Руси, зашто не и Кинези и Индијци (ови последњи баш у овоме су најискуснији), Балкан још једном може да подсети на себе – ратује и мири се…
* Бивши шеф ЦИА за Балкан, Стивен Мејер, саветује да граница буде на Ибру, а такође да у цео територијални концепт укључи и Прешевску долину и Републику Српску
_______________________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
КОСМЕТСКА, једна од најдужих светских криза савременог доба, траје и трајаће све док сукобљене стране, Срби и Албанци, не схвате да, пре свега, последице погађају њих, а да је до решења најбоље доспети међусобним договором.
Не умањује се тиме улога велесилских заштитника, али им се, у свему, олакшава посао, па и у развоју вишеструке перспективе!
Такви исходи, наравно, нису тако чести, јер велики доминатори хоће да, и после решења кризе, остану са дипломатским управљачем у рукама…
А, коју би, у бици за Космет, дипломатију требало да примени Београд?
Најбоља дипломатија је, кажу експерти, она која често избегне да примени неки од сопствених принципа – не само да би се остварио свој, наизглед егоистички и конкретан интерес. Дипломатија, међутим, подразумева и интересе друге стране, а усклађивање интереса понекад је изузетно дугачак процес – до видљивог усаглашавања, у којем се често, посебно на почетку, не поклапају интереси.
Србија, као да је на свим странама, а сви интереси не само да се не могу усагласити, већ ни начелно обезбедити њихова површна комуникација. И, кад се примети неко наслеђено могуће јединство, готово намах излете неки начелни појмови, на једној од две стране, па се развијају, наизглед неизбежни и моћни императиви који су често такви да спречавају или руше јединство без кога се не може градити било какав договор…
Иљир Мета
Од начелног до конкретног путеви су пуни примера:
Из Сарајева, преко Јахорине, стигла је вест која, наизглед, потире ону од дан раније, када је објављено да у Сарајево не долази ни косметски лидер, Тачи, а с њим је солидаран Рама, из Тиране, где се ионако деље пројекат “велике Албаније”, која на целом Балкану, а и шире, изазива разне трептаје. Тирански и приштински лидер, према којима се мери политика, како је регулисано њиховим уставима.
Сазнање да прве политичке и оперативне личности Албаније и Космета не долазе олакшала је позицију српских и њима наклоњених посматрача, на састанку на Јахорини, јер то је подразумевало, између осталог, да ће се разбуктати полемика о независности српске јужне покрајине, а тада би све друге теме потонуле….
Не лези враже – нису стигли премијери, али је на Јахорину дошао председник Албаније, Иљир Мета, који није пропустио да каже да се морамо навићи да је Косово независна држава, а одговорила му је и, ту је стављена прва тачка, наша премијерка, Ана Брнабић, лаким подсећањем да ни на јахоринском скупу, у Југоисточној Европи, и у ЕУ, Косово није добило легалитет независне државе.
Полемика иза тачке више није додирнула скуп, што се, у односу на друге састанке, објективно сматра неуспехом Албанаца.
Коначно, и недолазак Хашима Тачија на важан скуп у Сарајеву штетио је његовој и њиховој АМБИЦИЈИ да успоставе своју - државу Албанаца!
Њихова штета је утолико већа што је договорено да следећи скуп буде – у Приштини!
Одлука о учешћу Србије уопште није једноставна, али Срби потпуно управљају свим - последицама!
Политичку и свакојаку доследност одређује више претпоставки, а главна је да ће српски политичар доћи на своју територију, а његов потез је заштићен међународним скупом! Наоружан добрим политичким и људским језиком имаће шта да каже – биће разумљив, имаће шта да каже, а долази из свога у своје…
У згуснутом политичком току, ових дана, ударена је још једна, може се рећи - политичка тачка. Уцртала је наша премијерка Ана, у име Ивице Дачића, а сложио се, јавно и гласно, ББ - Бугарин Борисов.
Тема, опет, Косово и Метохија, а о њој ће се говорити и – после ове две тачке. Такву тачку уосталом, тачку која мора да има више аутора, могу и морају је ударити Срби и Албанци, што масовније и тачка је већа. Ако цртачима помогну Амери и Руси, зашто не и Кинези и Индијци (ови последњи баш у овоме су најискуснији), Балкан још једном може да подсети на себе – ратује и мири се…
Без обзира да ли се приближава неки српско-албански споразум, да ли уопште таква очекивања могу бити реална, понекад и наизглед нереалне претпоставке могу да пишу историју – и уз тачке. Помало је, зар не, необично што се неки проблеми реше чим се појаве – Харадинајево негирање забране српским политичарима да долазе на Космет, а, опет, како то да дан-два касније хоће да спрече министра војног Вулина да оде на Космет?!
У таквим околностима, кад се мешају добро и зло, црно и бело, дешавало се да се протури неко решење. У том контексту, на сцени се јављају и личности, формално нижег нивоа или неког другог посла, а својим изјавама изазову јавност. Тако је немачки министар Михаел Рот оценио да може много да се уради у дијалогу Приштине и Београда ако су политичари довољно одлучни да превазиђу стереотипе као што су то урадили лидери Северне Македоније и Грчке…
А, бивши шеф ЦИА за Балкан, Стивен Мејер, рекао је да не зна колико ће идеја о разграничењу бити присутна у дијалогу Београда и Приштине, али их саветује да је прихвате, да граница буде на Ибру, а такође у цео територијални концепт укључује и Прешевску долину и Републику Српску...
Оваквих и сличних идеја, наравно, има још, а све оне могу да се мање или више мењају, допуњују свиме, осим – ракетама!
Било је и биће разграничења која - не раздвајају!
