Ролан Гарос-2016 крунисао Ђоковића, Ролан Гарос-2017 га спустио у „блато“, који Новак ће стићи на Ролан Гарос-2018

ЈЕ ЛИ СЕ ВЕЛИКИ ШАМПИОН ЗАПЕТЉАО УНУТАР СЕБЕ ИЛИ У ОДНОСИМА СА ПЕПЕ ИМАЗОМ?

Ђоковић на Ролан Гаросу

• Новак је после Ролан Гароса-2016 имао 16.950 поена - више него заједно другопласирани Британац Енди Мари (8.915) и трећи Швајцарац Роџер Федерер (6.655). Никола Пилић је уверен да тај рекорд никада нико неће оборити
• Тачно годину дана касније, Ђоковић је постигао нов и исто тако тешко достижан негативни рекорд! Остварио је рекордни суноврат и са првог места ранг листе са 16.950 бодова, изгубио за годину дана више од 11.500 бодова и пао на око 5. 800 бодова! Забележио је и пад на четврто место ATP ранг листе, а ниже се није налазио током последњих осам година
• Да ли ће Новак престати да игра тенис на неколико месеци, можда на пола године као што је био урадио Федерер, или као Надал због повреда, није још познато. Али, неспорно је да нешто темељно мора да се промени у Ђоковићевом приступу тенису. Било би логично да је Ђоковић, ако му је и даље стало до врхунских успеха, сео и озбиљно разговарао шта и како даље у својој каријери са једним Пилићем или Радмилом Арменулићем, искусним и врло реалним стручњацима, који су му врло наклоњени
• Кључно је питање: има ли Ђоковић у себи још мотива и воље (амбиције) да још игра и побеђује? На ово питање он сам мора да одговори. Ђоковић је доказивао годинама уназад да уме и да може да буде најбољи на свету! Само кад хоће! Али, да ли хоће?

Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

 

        ПРВИ тенисер света Новак Ђоковић, после освајања Ролан Гароса прошле 2016, добио је нових 800 бодова на челу ATP листе и са 16.950 поставио нестварно висок нови рекорд.

        Никола Пилић, познати тренер и некадашњи тениски ас, тврди да тај рекорд Ђоковића никад нико неће оборити!

        Ђоковић је тако стигао 6. јуна прошле године до првог трофеја на Ролан Гаросу (свог 12-ог грен слема) и постао тек осми тенисер у историји који је освојио сва четири грен слема.

        Још прецизније, Новак је имао тада више поена него заједно другопласирани Британац Енди Мари (8.915) и трећи Швајцарац Роџер Федерер (6.655), док је четврти, Шпанац Рафаел Надал, имао 5.405, а пети - Швајцарац Стан Вавринка - 5.035 поена.

        Велики скок у Топ 10 направио је тада и Аустријанац Доминик Тим после пораза у полуфиналу баш од Ђоковића пошто је скочио са 15. на седмо место.

        Ове друге јунске недеље, тачно годину дана касније од тог спортског тријумфа и ретко вредног спортског успеха, Ђоковић је постигао нов и исто тако тешко достижан негативни рекорд!

        Остварио је рекордни суноврат и са првог места ранг листе са 16.950 бодова изгубио за годину дана више од 11.500 бодова и пао на око 5. 800 бодова!

        Забележио је и пад на четврто место ATP ранг листе, а ниже се није налазио током последњих осам година - од 2009. године.

        Од тријумфалног успеха у јуну 2016. уследиле су углавном слабе игре до тада неприкосновеног светског аса и тај тренд губитка великих турнира се никако не зауставља.

        У међувремену, у току трајања ове кризе, Ђоковић се одрекао услуга једног тренера (Бориса Бекера), па другог (Маријана Вајда), а на крају и целог стручног штаба.

        Остао је да се бори сам са тешкоћама и невољама. Зашто?

        Као да нешто није било добро у тој сарадњи? Као да су се заситили једни других? Тако није деловало по свим важним показатељима. Напротив! Сарадња је била врло успешна.

        Отпустио је Ђоковић без много уверљивих објашњења до тада дугогодишње верне сараднике, а да није размишљао како ће даље, није претходно нашао нове тренере. Доста чудно и неозбиљно од њега, а и неочекивано! Изгледало је као да је одлучио да више неће да се озбиљно бави тенисом!?

        Играо је ређе од Нове године, правио је дуже паузе, али то му није помогло да поврати високу играчку форму.

        Пре неколико недеља, опет изненада, ангажовао је за саветника и сарадника некадашњег истакнутог тениског аса Андре Агасија, једног од пет-шест најуспешнијих играча свих времена. Треба поменути да Агаси никада до сада није био тениски тренер, али је прихватио позив Ђоковића за сарадњу.

Андре Агаси и Ђоковић у Паризу

        Шта ће бити од тог ангажмана - остаје да се види у наредним месецима, али делује да је све ово Ђоковићева импровизација, без озбиљног промишљања.

        У сваком случају, евидентно је да се 30-годишњи велики тениски ас налази у озбиљној кризи.

        Да ли ће престати да игра тенис на неколико месеци, можда на пола године као што је недавно урадио Федерер, или као што је раније урадио због повреда Надал, није још познато. Али, да нешто темељно мора да се промени у Ђоковићевом приступу тенису неспорни је факат.

        Да би главне ствари дошле на своје место, као што су биле раније.

        Било би логично да је Ђоковић, ако му је и даље стало до врхунских успеха, сео и озбиљно разговарао шта и како даље у својој каријери са једним Николом Пилићем или Радмилом Арменулићем, искусним и врло реалним стручњацима, који су му врло наклоњени. Њихови савети били би му од велике користи да лакше преброди кризу у којој се налази. За тако нешто има још довољно времена и још способних личности са којима треба да разговара.

        Идеја Пепе Имаза да Ђоковић свој врхунски професионални тенис игра са максимом „Љубав и мир“ и да се шири та детињаста идеја симболичког дељења срца публици и позитивног прихватања пораза донела је Ђоковићу само спортске дебакле, несигурност и губитак континуитета добре игре.

        Уз то, отерала је та хумана монашка идеологија из његовог окружења све спортске борце и истрајне личности које знају да се до врхунског успеха стиже само огромним радом, пожртвованим тренингом, борбом са супарницима до последњег атома снаге. А да у том надметању нема хуманизма, толеранције и разумевања, да побеђује увек јачи и снажнији, храбрији и препреденији, упорнији и борбенији...

        Наивни Ђоковић поверовао је да се може до врха и на врху опстати и другачијим приступом и доживео је велике неуспехе. Толико велике да су за велику већину људи и познавалаца спорта ти порази били и неочекивани и велико изненађење. Наступили су без видљивог разлога, није било повреда, на врхунцу Ђоковићеве моћи кренуо је нагли, и до сада траје, незаустављиви пад.

        Да ли је он због тога разочаран, незадовољан, да не кажемо несрећан, или није - то не знамо. Али, верујемо да ипак не ужива у поразима, или да му је свеједно губи ли или добија... Био би то изненађујући мазохизам...

        ТВ коментатор Eurosport је у току меча Ђоковића са Домиником Тимом на Ролан Гаросу - гледајући шта се догађа - прецизно констатовао: „Ђоковић игра ове завршне поене кад да једва чека да оде, да буде на неком другом месту, а не на овом тениском терену!“

        И, то је био преовлађујући, доминантан утисак Ђоковићевог понашања.

        Он, који је од пубертетских дана горео и изгарао на терену, у борби за победу са противником - сада је играо безвољно, једва чекајући да се меч заврши!

        То одсуство воље за борбом, за победом, тај „сјај и искра победе у очима“, како каже Бекер, нестала је код Ђоковића. Десетине интервјуа које је дао у последњих годину дана, објашњавајући шта се то с њим догађа, нису дале одговор на ово питање.

        Ђоковићу као да више није на исти начин стало до нових успеха, подвига, тријумфа. Он као да је презадовољан постигнутим и као да од сада више нема намеру „да гине“ на терену за победу, за трофеј, за титулу. Тако се он понаша и делује, као да не мора више...

        Ипак, морамо подсетити: сву славу стекао је својом упорношћу, борбеношћу, пожртвовањем, стрпљивошћу, жељом за победом.

        А он се понаша као да не мора да буде толико борбен, напет, амбициозан, као да може опуштеније...

        Из материјалног угла гледајући, заиста не мора, новца има више него довољно, и спортских успеха, титула, трофеја, победа, рекорда... Има их довољно да буде итекако задовољан, поносан на себе. То и сам истиче у последње време.

        Кључно питање зато јесте: има ли Ђоковић у себи још мотива и воље (амбиције) да игра још, да игра и побеђује као до пре годину дана, када се упорно и стрпљиво борио, изгарао, надметао и све конкуренте побеђивао!

        На то питање он сам мора да одговори.

        А сви ми видећемо убрзо резултат те његове одлуке, јер Ђоковић је доказао годинама уназад да уме и да може да буде најбољи на свету!

        Само кад хоће!

        Да ли хоће?