Ђоковић: Ми Срби имамо најлепшу душу!

НАЈБОЉИ ТЕНИСЕР СВЕТА О СРБИЈИ, СЛАВИ, ПАТРИОТИЗМУ...

            Не можемо очекивати много од других, ако не пођемо од себе

         КАДА је неко најбољи на свету, а уз то се бави врхунским професионалним спортом, потребно је да свим бићем, телом и душом буде посвећен ономе што ради.

         Тако је и са Новаком Ђоковићем, најуспешнијим тенисером планете, који већ другу годину заредом завршава на трону, и има сву могућу славу коју може да добије. Ту су признања, трофеји, титуле, стотине хиљада навијача, форуми на интернету испуњени хвалоспевима на његов рачун, новац, комфор, луксуз. Али, ништа од тога га није опило, нити узвисило.

         Пажљиво наш ас држи пехар намењен боговима са Олимпа, и доживљава све лепо што му се дешава на потпуно несебичан и необичан начин. Стоји чврсто на земљи, тренира јаче, озбиљније и паметније него икада пре, свестан да само са таквим ставом може да настави да влада белим спортом. Али, оно што посебно задивљује све који га знају или мисле да га познају, то је несвакидашњи однос према ближњима, свом народу и држави, за које увек има и времена.

         Колико год да је током године одсутан на турнирима широм меридијана, на припремама у Емиратима, на егзибицији у Бразилу, на гала вечерама у Лондону и Њујорку, док је у Монте Карлу, или на карипским острвима у друштву светских џетсетера и милионера, њему је Србија на првом месту. Није то клише, као што би се неком можда учинило, већ истина и реалност.

         Наиме, ко је у Ђоковићевом друштву провео барем пет минута или имао ту срећу да га боље упозна, лако схвати колико Новак живи за овај народ и колико му је стало да учини нешто добро за нашу децу. Не воли да о томе много говори и не отвара душу тако лако најбољи тенисер планете, али учинио је то овог пута, само за читаоце „Новости“.

         Са надахнућем је говорио о Србији, успесима, појединцима који доводе у питање његов патриотизам, срећи, идеалима, поделио је своје интимне мисли о животу, доброти, стварима које би можда требало урадити да свима нама буде боље...

         Шта за вас значи срећа и осећај потпуне испуњености у животу?

         “Здравље је нешто што ми је најважније у животу. Спокојан сам кад знам да су сви око мене здрави, да су добро и то је, рекао бих и једини апсолутни предуслов да бих био у потпуности срећан. Срећа је и када си вољен и када волиш. Та емоција увек испуњава срце и душу и даје мир,“ одговара Ђоковић.

         Живимо у времену када се све више занемарују и губе основне људске вредности. Како се ви борите против тога?

         “Познајем много добрих и племенитих људи, филантропа, трудим се да се све више посвећујем хуманитарном раду и дружењу са децом. Не можемо очекивати много од других, ако не пођемо од себе и на микроплану не покушамо да променимо себе и свет набоље. Ја верујем у људе и не мислим да смо толиком понору, да се губе основне људске вредности. Свуда у свету је велика криза, људи се боре за егзистенцију, а када не знате да ли ћете сутра имати све што вам је потребно то ствара велике притиске и страхове, проблеме и искушења. Када ружно исплива на површину, треба да се сви колективно потрудимо да се вратимо на прави пут.“

         Шта је то најлепше што наша земља има и чиме може да се похвали?

         “Наша земља и наш народ имају најлепшу душу. Ми смо народ који воли страствено и бори се за оно у шта верује. Имамо толико талентованих и способних младих људи, који упркос свим тешкоћама успевају да покажу таленат. Треба да се поносимо нашим математичарима, физичарима, електротехничарима, књижевницима, лекарима. Ту су и спортисти, свакако, јер су прави амбасадори, увек спремни да играју за своју земљу и на тај начин је промовишу. Можемо да се похвалимо да имамо и сјајну храну, најбољи еурокрем, ајвар, кајмак, џем, хлеб, слатко од шљива, малине, врхунску ракију. Има Србија много тога за пример. Штета је да се у медијима само спомињу негативни примери, кад има толико тога лепог о чему наши људи треба да читају. Сваког дана неки млади таленат освоји неку награду или учини нешто због чега би цела земља требало да буде поносна. Нажалост, фокус је углавном на лошим стварима, зато и постоји уверење да се губе вредности, да млади немају чему да се надају, и да кола иду само низбрдо. А ја тако често срећем наше младе успешне људе и увек ми је пуно срце кад чујем како с поносом кажу да су из Србије. Због тога осећам да је моја дужност да им помогнем, да их сви чују и виде,“ рекао је Ђоковић у ексклузивном интервјуу за „Новости“.