Шотра: Пуна доминација Црвене звезде...
„НЕ ВИДИМ НАЧИН КОЈИМ БИ ЦРНО-БЕЛИ МОГЛИ ДА СЕ СУПРОТСТАВЕ ВЕЧИТОМ РИВАЛУ, ЧАК ИАКО СТИГНУ ТОЛИКО ЖЕЉЕНА ПОЈАЧАЊА”
Кошаркаши Црвене звезде Телеком
Пише: Данило Шотра
Мој најупечатљивији утисак са првог вечитог дербија ове сезоне нема баш много непосредне везе са окршајем старих ривала окончаним онако како се и очекивало. Односи се на чињеницу да тренутни МВП Евролиге Боби Марјановић у протекле две године (за ранији период не памтим) није имао места у нашој репрезентацији!?
Како је могуће да момак који против изузетно квалитетних ривала испољава толику супериорност широм Старог континента, нема места у тиму који прилично кубури са класичним „петицама”, заиста ми није јасно!?
О томе нека размишља селектор, вратимо се на окршај који је у нашој кошарци одувек привлачио највише пажње. Ова сезона је почела као прошла, у пуној доминацији Црвене звезде Телеком. Али, за разлику од претходне, када је финиш потпуно припао Партизану, чини ми се да овог пута то неће бити могуће!
Наиме, како сада ствари стоје, не видим начин којим би црно-бели могли да се супротставе вечитом ривалу, чак иако стигну толико жељена појачања. Једноставно, разлика у класи је толико велика, тренутно права провалија, било би чудо над чудима да дође до драстичнијих промена у односу снага.
Црвена звезда, потпуно је јасно, годинама уназад, можда и деценијама ко би то све упамтио, није имала бољи тим, који у све то има у себи озбиљне резерве и могао би у Топ 16 Евролиге да помрси рачуне многим великанима.
Истовремено, јасно је да Партизан већ много година није слабије играо. Истина и птичице цвркућу о великим проблемима које црно-бели имају на свим фронтовима, али моје скромно мишљење јесте да би и у оваквим околностима, у овом саставу, морали да играју поприлично боље.
Овако, „вечитом” шампиону ове напаћене земље остаје да се са неизвесним изгледима бори за четврто место у плеј-офу Јадрана.
Вечити дерби трајао је тако непуно прво полувреме. Баците само поглед на бројке, поготово црно-белих у првих 20 минута. Индекс успешности невероватних и мизерних 11 поена!? Шут бедних 27 одсто, у скоку мањак од 11 ухваћених лопти. Да даље не идемо. Очигледно, потпуна немоћ на свим фронтовима.
На крају да после много година изразим задовољство што је иза нас остала једна изузетно родна сезона. Наравно ту мислим само на кошарку, на другим фронтовима смо тотални чабар. Макар смо умного чему али само под кошевима, подсетили на старе дане када се другачије говорило о Србији, а нарочито о Југославији.
Репрезентације свих узраста, мушких и женских, постигли су запажене резултате. Ни клубови нису били лоши на европској сцени, а тенденција је да се на свим фронтовима још и поправљамо.
То може само да нас радује, бар мало светлости у свеопштем црнилу које нас опкољава са свих страна.
