Први пораз кошаркаша Србије у Словенији
СЕЛЕКТОР МАКЕДОНИЈЕ СЈАЈНО ЈЕ ПРИПРЕМИО УТАКМИЦУ
И УДАРИО ОДМАХ У ЦЕНТАР МОЋИ НАШЕГ МЛАДОГ ТИМА
Колико је било нереално очекивати сигурну победу против искусног и квалитетног тима Македоније, толико је било тешко замислити да ће наши кошаркаши доживети дебакл, практично изгубити дуел у првих десет минута. Две стартне победе мало су и понеле наше момке, а два пораза екипе која је била најпријатније изненађење пре две године у Литванији, скренуле мисли са тактике коју је припремио селектор Ивковић. То је била замка у коју су наши момци улетели, а Македонци искористили и тактички перфектном игром отворили пут ка пласману у други круг, а нама покварили рачуницу до бојазни, јер уколико изгубимо од Летоније шансе ће бити готово теоретске.
На руку нашем тиму ишла је и чињеница да знатно нижи и на центарским позицијама слабији тим остао без помоћи снажног Чековског за ког је шампионат завршен још против Литваније. Када је још једина класична петица Самарџиски већ у трећем минуту морао на клупу због три личне грешке, изгледало је да ће Крстић, Катић и Бјелица лако решити ребус под македонским кошем. Међутим, нису рачунали на пет неустрашивих ратника, међу којима су двојица врхунских мајстора, Антић и Мекејлеб, који су нам толико покварили игру, да се нисмо опепелили до краја.
Селектор Македоније сјајно је припремио утакмицу и ударио одмах у центар моћи нашег младог тима. Одбраном чак и са три играча одсекао је нашег капитена Крстића, као и игру у транзицији, а без трчања и споне спољне и унутрашње линије, није било шансе да се добије утакмица. Противник нас је увео лагано на своју воденицу, у игру пет на пет, продором и екстра пасом за чист шут споља, а све оне лопте које нису ушле проттив Црне Горе и Литваније, затрпале су наш кош. Трилинг асова, Мекејлеб, Антић и Илиевски био је неумољив. Истина, Марковић није дао омаленом Американцу да постигне кош из игре, али брзо искоришћен бонус послао га је на линију пенала, одакле је без промашаја убацио седам пута. Илиевски је са две тројке убијао и оно мало воље коју су наши играчи показали у дефанзиви, а Антић користио снагу и искуство у ремпловању са Бјелицом и 29 примљених поена и минус 12, били су јасан сигнал шта нас чека.
Покушао је Ивковић са снажним Катићем да удари на Антића, али то није дало резултата, као ни и са Гагићем и Штимцем. Уместо да по сваку цену наставимо да нападамо из рекета, кренула је серија нерезонских шутева, а још више је опадао ниво одбране. Расла је наша скакачка инфериорност (на крају 48-36), а са њом и заостатак у поенима. За 15 минута примили смо чак 40 поена (толико смо дали Босни и Херцеговини), а постигли 25 и више није било помоћи.
У трећој четвртини наши играчи су деловали као да су се тек пробудили из наркозе. Извесност пораза и то тешког, са могућим несагледивим последицама, оковала им је ноге, а Македонци нису имали намеру да одузимају гас. Газили су као у Литванији пре две године, на исти начин, темпом, енергијом и ретко виђеном тимском игром, а Антић је зачинио тих десет минута кошем за рекордних плус 26.
Чињеница да и кош разлика, односно неки круг може да одреди путника за Љубљану, натерала је наше момке да дебакл претворе у иоле подношљив пораз. Разлетели су се по терену, заиграли пресинг, а Анђушић је са три тројке сачувао бар мало поноса. Четири минута пре краја стигли смо до минус 11 (79:68), али ветеран Гечевски је тројком сипао со на љуту рану.
Данас је дан одмора, а сутра наш тим очекује утакмица одлуке против Летоније. Момци морају да схвате да овај поразу није катастрофа и сложе погубљене коцкице.
Дворана: Подмежакла. Гледалца: 5.500. Судије: Церебуш (Италија), Калпакас (Шведска) и Петек (Словенија).
МАКЕДОНИЈА: Илиевски 16 (четири тројке), Мекелјеб 27 (2), В. Стојановски 7 (1), Д. Стојановски 8, Брчков, Гечевски 9 (1), Антић 16 (1), Самарџиски 6. Нису играли: Костоски, Соколов и Гјуроски.
СРБИЈА: Недовић 11, Мицић 3 (1), Богдановић 6 (1), Бјелица 13 (1), Марковић 9 (1), Калинић, Гагић, Ненад Крстић 9, Анђушић 19 (3), Катић 4, Штимац 1. Није играо Немања Крстић.
