Обрадовић: Бојан да буде још амбициознији
ДРУШТВО ЗА КАФАНУ ЈЕ ЛАКО НАЋИ, АЛИ ЈЕ МНОГО ТЕЖЕ ИГРАТИ СА НЕКИМ И ПОМАГАТИ МУ
Жељко Обрадовић
- По мени у NBA лигу не треба ићи ако ћеш тамо да машеш пешкиром са клупе. Тамо постоје четири фаворита, док у осталим екипама нема притиска, како год да играш паре су велике - каже Жељко
Осам пута је Жељко Обрадовић био клупски првак Европе, а према многим прогнозама велике шансе има да то учини са Фенербахчеом ове сезоне.
- Не размишљам о прошлости, живим у садашњости и будућности и радујем се сваком новом тренингу - почиње причу Обрадовић за „Вечерњи лист“.
Иако се чини да је под великим притиском у турском клубу, он то не доживљава тако.
- Не може мени нико да створи притисак као што ја могу сам себи. Могу да поднесем и пораз и неуспех, али не могу да трпим да неко од играча не да свој максимум на тренингу.
Осврнуо се на начин на који проверава неког играча пре него што га доведе.
- Лако је препознати који играч може да буде добар, али је битније увидети шта можеш променити код тог играча како би твоја екипа била боља. Када доводим некога онда се трудим да сазнам што више о његовом карактеру, начину живота, а распитујем се и код људи који су му блиски. Као NBA скаути, волим да причам са играчима и да заједно учествујемо у тренинзима. Рецимо, када припремамо неку важну утакмицу ја им представим моју идеју, а ако неко од њих сумња у то, онда причамо и о другим опцијама. Што се напада тиче, код мене не могу да играју себични играчи.
Открио је и како решава затегнуте односе између играча у тиму.
- Увек кажем да је за кафану лако наћи друштво, али играти са неким и помагати му, е то је много теже. Када два играча нису у добрим односима, не покушавам да их помирим на силу, али им објасним да на терену не могу да буду уколико се не уважавају.
Има одличан однос са кумовима Душаном Ивковићем и Димитрисом Итудисом.
- Дуда ми је пуно помогао и у кошарци и у животу па смо се повезали кумством. Он је крстио мог сина, а његова жена моју кћерку . О кошарци причамо само када смо сами, донедавно смо живели у истом граду, а никад се мање нисмо виђали, јер је он био у европском а ја у азијском делу Истанбула. Итудису сам био кум на венчању, а крстио сам му и дете. Он ми је као млађи брат и то што у Москви ради одличан посао за мене није никакво изненађење. Био је спреман за самостални рад још док смо заједно били у Панатинаикосу.
Никада није крио да воли да се провесели, а прокоментарисао је фотографије које могу на друштвеним мрежама да се појаве после неког од весеља.
- Васпитан сам тако да поштујем свакога, а ако неко има жељу да се слика са мном, свестан сам да му је испуњавам, а како ће та особа употребити ту слику, на то не могу да утичем.
Похвалио је Бојана Богдановића који игра за Бруклин.
- Има пристојну улогу у Нетсима, али мора да буде још амбициознији, јер има много простора да напредује, а страшно је интелигентан играч. Разуме кошарку, али му недостаје мало више посвећености. Још у Фенербахчеу сам му говорио да више ради са лоптом, јер ако буде сам креирао своје шутеве имаће још бољи уговор.
На крају се осврнуо на NBA лигу и на то што неки играчи никада нису отишли у најјачу лигу на свету зато што нису хтели да прихвате мање улоге.
- Дијамантидис је такав случај, док је супротан Немања Бјелица који је као MVP Евролиге хтео да оде тамо и нисам желео да му сметам. Све зависи од играча до играча, по мени ако тамо идеш да би махао пешкиром са клупе, онда је боље да не идеш. У европским клубовима су притисци велики, јер се од вас очекују титуле, док у NBA лиги имате четири фаворита, док у осталим екипама притиска нема. Тамо како год да играју примају велике паре - закључио је Обрадовић.
