Наташа Ковачевић: Како сам постала ЕПП…
ОДЛУЧИЛА САМ ДА НЕ ПРОВЕДЕМ ЖИВОТ У РАЗМИШЉАЊУ ЗАШТО СЕ ТО ДОГОДИЛО БАШ МЕНИ
Наташа Ковачевић
Представљајући аутобиографију, наша хероина Наташа Ковачевић испричала је шта јој је пролазило кроз главу када је дошла свести после тешке несреће у којој је изгубила ногу.
„Док сам лежала у невероватним боловима, неколико секунди после несреће, одлучила сам да не проведем остатак живота у размишљању зашто се то догодило баш мени“, казала је Танјугу некадашња кошаркашица Наташа Ковачевић.
Судбина Наташе Ковачевић је позната скоро свима.
Даровита млада жена, доживела је тешку саобраћану несрећу у Мађарској, путујући са својим тимом. Изгубила је ногу, а два члана стручног штаба - животе.
Млада, упорна, победничког духа, Наташа је истрпела све тешке невоље, операције, суочавање са престанком сјајне каријере?
У једном моменту она се са протезом вратила на кошаркашки терен.
Једноставно није одустала од нових животних победа. Наташа је сада, у 23. години, председник женског кошаркашког клуба Црвена звезда. Недавно је издавачка кућа „Вукотић медиа“ објавила аутобиографију Наташе Ковачевић „Кораци“.
У разговору за Танјуг Наташа Ковачевић истиче да је њена аутобиографија успела ако само једна особа после читање те књиге одлучи да позитивно гледа на живот.
„Док сам у боловима лежала на трави одлучила сам да се нећу обазирати на то шта је било и да нећу имати велика очекивања од будућности. Стала сам иза одлуке да нема предаје и да ћу прихватити све изазове који ме очекују. Много љубави и позитивне енергије сам добила после несреће и због тога сам посебно срећна“, казала је Ковачевић.
„Прича о књизи почиње 2015. године када сам у Будимпешти одиграла своју прву ревијалну утакмицу у организацији FIBA - Legend Game. Пред почетак те утакмице Дејан Томашевић и Драган Ђилас су ми уручили књигу. На корицама те књиге преко мог лица писало је Игра лепоте. Када се утакмица завршила и када сам погледала књигу мало боље, схватила сам да су странице биле испуњене белином. Није било слова. Томашевић и Ђилас су желели да ме инспиришу на писање“ сећа се Ковачевић.
Она напомиње да се није надала да ће две године касније њена аутобиографија бити на полицама књижара широм Србије.
„Имам само 22 године и верујем да сам исувише млада за аутобиографију. Није ми се допала идеја о књизи јер данас има пуно књига које никада нису заслужиле да то постану. Када сам сазнала да ћу књигу радити са генијалним новинаром Политике Александром Милетићем одлучила сам да се препустим тој литералној авантури“, каже кроз смех Ковачевић.
Она јасно поручује свима да јој је Црвена звезда у крви.
„Моја мајка је играла за Црвену звезду и била је чланица легендарне екипе која је освојила европски Куп Шампиона. За мене је Црвена звезда једна велика љубав и пре свега велика страст“, казала је Ковачевић.
Са осмехом говори о деловима књиге који описују њено детињство.
„У књизи има интересантних делова, нарочито око мог одрастања. Данас деца одрастају из технолошка помагала а ја сам по цео дан била на кошаркашком терену уз предивне људе. Рођени брат ме звао ЕПП јер је била велика гужва на кошаркашком терену и тројке за баскет су смењивале, а ја сам у моменту смењивања екипа на терену грабила прилику да по неку пут шутнем на кош па сам била постала ЕПП“.
Посебан моменат који је Наташи Ковачевић остао у сећању је сусрет са једним старијим господином.
„Док сам повремено бежала из болнице на штакама да прошетам пса и бацим неку лопту на кош, једног преподнева поред мене је прошао декица са кесама са пијаце у рукама. Куцнуо је на прозор татиних кола, спустио кесе на бетон и поздравио ме уздигнутим песницама. Имала сам налет адреналина и добре енергије тог момента“, сећа се Ковачевић.
За њу планови за будућност једноставно не постоје.
„Мени је судбина показала да не треба да правим планове за будућност. Волела бих да завршим студије. Студирам два факултета: туризам и спортски менаџмент. При крају сам. Имам још пар испита и дипломски на оба факултета. Пријавила сам се за Фибин пројекат који се бави спортским менаџментом“, казала је Ковачевић.
О личним плановима не воли пуно да говори.
„Надам се да ћу бити срећна... Важна ми је подршка ближњих и правих пријатеља. Стварно људи треба да схвате да ништа није важно у животу осим здравља и среће“, казала је Ковачевић.
