Марко Јарић: Сале Ђорђевић под притиском
НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА ПРОЂЕМО ГРУПУ, А УЗ МАЛО СРЕЋЕ
ЕВЕНТУАЛНО И ОДЕМО ДАЉЕ
Марко Јарић
Када су се врата отворила, представници српских медија очекивали су познате фаце као на траци. Међутим, лик који се први појавио никако нисмо могли да очекујемо. Један од ретких људи у хотелу препуном великих асова који знају какав је осећај покорити свет - Марко Јарић!
Због чега је шампион света из 2002. дошао до Гранаде мање је битно од доброг знака који је донео. Јарић је стартер последње кошаркашке екипе која је Србију довела до транса.
А то што је прекинуо летовање на острву Форментера преко пута Ибице и дошао до хотела Назариос само да би посетио Александра Ђорђевића и његове момке и пожелео им срећу, довољно говори о њему.
- Дошао сам буквално пре 15 минута, до сада сам видео само стручни штаб - објашњава Јарић. - Наравно, ово је пробудило доста лепих сећања. Дошао сам да их подржим, пратио сам како се развија ситуација у репрезентацији. Драго ми је што је Сале преузео екипу, алу му сигурно неће бити лако, велики је притисак на њему. Направио је веома храбар потез јер некоме са таквом репутацијом, који је све оно донео нашој земљи, ово може само да нашкоди. Али, хтео је да преузме младу екипу што је велики изазов и храброст.
Јарић врло добро зна како притисак јавности може да утиче на државни тим. Зато упозорава.
- Много је важно да реално гледамо домете ове екипе, посебно са новим тренером. Не сме да се прави притисак да екипа мора да освоји медаљу. Потребно је да се направи циклус од неколико година и да се овај тим надграђује. Чини ми се да су се у последњих седам-осам година људи вратили у реалност. По именима на папиру нисмо међу квалитетнијим екипама, али пошто смо земља кошарке, или смо барем то били, увек можемо да направимо изненађење. Најважније је да прођемо групу, а уз мало среће евентуално и одемо даље. Али, само без притиска.
Јер, неуспех на неком такмичењу уме тешко да падне. Гранаде се Јарић сећа са горчином, пре седам година на Европском првенству је доживео три пораза и вратио се кући са погнутом главом.
- Имали смо страшно тешку групу, Русија која је после освојила шампионат, Грчка и Израел. Сећам се после пораза од Русије, чекали смо меч са Грчком. Кажу да у спорту не би требало калкулисати и нико од нас то није желео. Мока Славнић ми је после Русије пришао и рекао: „Знаш шта, Марко, утакмица са Грчком јесте важна, али је најбитније да победимо Израел и прођемо групу.“ Планирао је можда да одмори Гуровића и мене да бисмо били максимални против Израела. Наравно, ми смо хтели да разбијемо Грке, били смо уверени у то. И тачно се десило оно чега се прибојавао. Играли смо продужетке, изгубили на несрећу, на глупе фаулове... Сви смо били исцрпљени, примао сам инфузију због малаксалости, тотално нисмо имали енергије. Као фаворити смо изгубили од Израела и трагично се вратили назад.
Вратили смо Јарића у лепша сећања која су везана за предстојеће Светско првенство. Један од хероја победе над Американцима у четвртфиналу Мундобаскета у Индијанаполису се насмејао:
- Феноменалне успомене. Имали смо тотално другу екипу, другу земљу, све је било другачије. Све најлепше могуће. Вратили смо се у Београд где нас је толико људи чекало да авион буквално није могао да слети. Уз цео аутопут су били навијачи... Да се најежиш колико лепих тренутака нам се десило.
У заборав је пало да Србија није блистала на једном од најславнијих шампионата у историји наше земље. На један пораз од испадања још у групи...
- Увек ће бити тако. Једини пут када смо стварно били доминантни било је годину дана пре тога на Европском првенству у Турској. Ту смо стварно били феноменални, као права екипа, једино првенство на којем није било трунке шанси да не победимо. На Светском првенству нисмо добро почели, били смо лоши у групи, али смо се скупили када је било најбитније.
Успомена на златне дане савршено се уклопила уз Јарићеву констатацију „или смо барем били земља кошарке“ која нам није промакла.
- Имамо талента и увек ћемо имати младе играче. Али, оно што се дешава са нашим спортом, мешање политике, мржња Звезде и Партизана где је једино битно ко ће на крају да победи, прелази из такмичарског у болестан дух. Гледао сам прошле године један дерби, најважнији играчи су постали странци. А наши клинци ређају врхунске успехе у млађим категоријама. Па где да играју? Слажем се да клубови морају да буду јаки, да је Јадранска лига добра за нас, али нашим момцима мора да се пружи шанса. Сви они су освојили медаљу у млађим селекцијама, спремни су да ако им се пружи шанса играју важне утакмице. Потребан је период стрпљења, наравно, али мора да им се да шанса.
На питање да ли се види у послу који има везе са кошарком, Јарић је децидирано узвратио:
- Не! Једино овако могу да подржим земљу и играче - додао је Марко Јарић, освајач два злата са репрезентацијом.
