Маљковић: Не идемо на Игре да учествујемо
ФРАНЦУСКА ПОСЛЕ НАПАДА: МНОГО СЕ ПРОМЕНИЛА АТМОСФЕРА,
ЉУДИ ОСЕЋАЈУ СТРАХ ПРЕМА ОНОМЕ ШТО ДОЛАЗИ
Марина Маљковић
Маљковићева је признала да је њен тим потпуни новајлија на највећем светском спортском такмичењу.
Селекторка је у Лиону с групом српских новинара разговарала и о животу у трећем највећем граду Француске и о стању у тој земљи након терористичких напада.
„Стално смо се са великих такмичења враћали са добрим резултатима. Не идемо на Олимпијске игре да учествујемо, то је сигурно, јер нисмо такви и нисмо у могућности да се тако понашамо. Имамо врло добар тим и познато је како се девојке боре и играју за Србију, али треба бити много реалан, Игре су велика и превелика ствар. Чека нас једно велико и превелико такмичење“, рекла је Марина Маљковић.
„Поред свега доброг што имамо, то је једна потпуно друга димензија и једно ново искуство за девојке. Јако сам задовољна свиме што Олимпијски комитет ради, али ипак смо тамо бебе. За разлику од, рецимо, наших ватерполиста или Новака (Ђоковића), ми смо потпуно нови у тој причи и треба тек да је доживимо“, објаснила је селекторка.
Репрезентација Србије ће се крајем маја први пут окупити и одиграће један турнир у француском граду Анжеру. Потом ће почетком јуна играти турнир у Бањалуци, да би се почетком јула окупила за коначне припреме у Београду и још један турнир у главном граду Србије.
„Ја ћу гледати претквалификациони турнир овде у Нанту, гледаћу наше директне противнике, и тек тада ћу моћи да кажем нешто прецизније о спортским циљевима“.
Европску кошарку у последње време потреса сукоб Фибе и компаније ЕКА, због чега је мушка репрезентација суспендована са Европског првенства, а могло се чути и да ће сениорски тимови бити искључени са ОИ. Марина Маљковић је рекла да уопште није размишљала о томе.
„Ја заиста о томе не могу да размишљам. Сигуран сам да наш Кошаркашки савез, на челу са Драганом Ђиласом, ради добар посао и да чини све да се тако нешто не деси. Много тога није ни у њиховом рукама. Чули смо се, али ја не могу ни да замислим такав сценарио“.
Марина Маљковић је у Србији освојила шест узастопних титула првака, две са Хемофармом и четири са Партизаном и у тих шест сезона је шест пута добијала награду за тренера године, да би 2013. године прешла у Лион.
„Никада нисам крила да волим Француску, имам и француски пасош, није ми проблем да то кажем. Била ми је жеља да дођем овде после Партизана и Хемофарма и да овде направим нешто занимљиво. Лион је јако леп град и публика воли спорт... и циљ ми је био да то спојим са српским кошаркашицама. За три године од када сам овде, у све лиге - прву, другу и трећу која је плаћена и цењена, дошло је више од 20 наших кошаркашица и кошаркашких радника, тако да не могу да будем незадовољна“.
Она је казала да је од доласка покушавала да споји и ствара везе између Србије и Француске, али да не зна да ли ће „српска колонија“ остати и следеће сезоне у Лиону. У првом тиму играју и Милица Дабовић и Дајана Бутулија.
„Сачекаћемо. Све репрезентативке су слободне осим нас, ми смо најдуже остале у сезони и бићемо овде до средине маја, а онда ћемо сести и одлучити шта је најбоље. У сваком случају, и ако одем из клуба, биће ми драго јер га остављам у бољем стању. Када сам долазила, рекли су ми ми смо мали, ми не постојимо. Ово је данас стабилан клуб и играће Европу следеће сезоне“.
Свет и Француску су новембра прошле године потресли терористички напади у Паризу, што је променило атмосферу и у животу и на спортским догађајима.
„Много се променила атмосфера. Осетило се. То је било у новембру, када сам ја доводила Лион у Београд, јер имам идеју да постоји спона између Србије и Француске. Екипа је била овде, али су председник и генерални менаџер остали код куће јер су се плашили да оставе породице на седам дана. Другачији је амбијент. Људи осећају страх, поготову према ономе што долази“.
Француска ће овог лета бити домаћин Европског првенства у фудбалу.
„У контакту смо стално. Град Лион много стоји иза овог клуба и практично на свакој утакмици су ту градоначелник или неко од његових сарадника. Лион је један од градова у коме ће се играти утакмице. Сви су много забринути. Чине све што могу, али постоји озбиљан страх“.
Новинари су са селекторком причали и о насиљу које у последње време потреса фудбал у Србији и питали су је за објашњење зашто у Француској нема хулигана.
„Овде је све потпуно, потпуно другачије. Толико разлике има у свему, у свакодневици... шта год да радиш, све је потпуно другачије од нас. Другачије су васпитани, другачије се понашају деца. Чињеница је да је овде много безбедније, поготово у Лиону. Овај регион је један од најуређенијих у земљи. Сви су овде као у стакленом звону. Овде је тема дана – уживање“.
„Са друге стране, дешавају се ситуације да је лопта на поду и да вас француска играчица пита зашто би се бацала за њу. Филозофско, научно питање - зашто? Она има 20 година, има свој стан, ауто и пита зашто. Много су велике разлике“, закључила је Маљковићева.
