Ђорђевић: Да се побијемо, па ћемо видети...
„НИКАДА НИСАМ БИО ПЕСИМИСТА, ВЕРУЈЕМ У ОВЕ МОМКЕ
И ТАКО ЋЕ БИТИ СВЕ ДОК СЕДИМ НА ОВОЈ КЛУПИ“
Српска кошаркашка експедиција
У четвртак ујутру, у 7:35, авион са најбољим кошаркашима Србије полетеће из Београда у Берлин да би из Лила, ако Бог дан, вратио најбоље кошаркаше Европе.
Али, о томе се не говори међу „орловима“. И не треба. Прерано је и уме да буде опасно. То су само наше, а сигурни смо и њихове жеље.
Они су, дан пре поласка на пут препун неизвесности, искушења и потешкоћа, поновили да на Европско првенство иду, пре свега, да обезбеде пласман на Олимпијске игре у Бразилу наредне године. Како то намеравају да ураде? Као и до сада. Као и лане.
„Да се побијемо, па ћемо видети“, каже фигуративно селектор Александар Ђорђевић у „Кући кошарке“ у Београду.
Вече пре тога он је донео најтежу одлуку, двојици играча саопштио је да неће путовати на Евробаскет после 100 заједничких дана и 100 литара проливеног зноја. Можда и више. Каква атмосфера влада међу „орловима“, сребрним са Светског првенства у Шпанији прошлог лета, довољно говоре и речи великог патриоте Владимира Штимца, које нас подсећају на то шта значи тимски дух и колегијалност, али и прави однос према најважнијем дресу.
Отуда и оптимизам, али умерени, у гласу селектора Ђорђевића. Зна кога има и на кога може да рачуна, али зна и колико су други јаки.
„Имали смо изузетан однос и рад током припрема, сада крећемо на такмичење, које није математика већ спорт, где 2+2 никада нису 4. Ми ћемо се потрудити да за нас 2+2 буду 4, да из заједништва и мотивације коју имамо дођемо до резултата који желимо“, рекао је Ђорђевић и додао:
„Још прошле године поставили смо као циљ одлазак у Рио на ОИ. Тамо може да се стигне на више начина, али нама је у глави само једно - да дођемо тамо и од првог дана кажемо да смо дошли да се побијемо за медаљу. Никада нисам био песимиста, верујем у ове момке и тако ће бити све док седим на овој клупи“.
Без да је и на тренутак затражио алиби, Ђорђевић је рекао оно што свако види када погледа саставе четири група, раштрканих по Хрватској, Летонији, Немачкој и Француској. Наша је најтежа. И то је чињеница... Али, то није нешто што је само по себи хендикеп, већ за правог спортисту само - изазов више!
„Јасно је да имамо најтежу групу, са рањеном Шпанијом као противником у првом колу. Увек желимо да их победимо, а видећемо да ли ћемо успети у томе. Нема потребе да се било кога плашимо. Улазимо у тај и у све наредне мечеве са респектом али без страха“, рекао је и додао:
„Терен ће показати да ли смо јаки и да ли постоји неко бољи од нас. Ја не верујем да постоји. Ако покаже, ево рука, видимо се следећи пут“.
Да ли основна порука остаје „Мир у глави, ватра у срцу“?
„Ту поруку сам изговорио прошле године, мислим да је то било после пораза од Француске. Нема разлога да то не остане наша девиза, јер мислим да ова репрезентација тако игра и да су те две ствари јако битне за остварење циља“.
Повреде? Има ли их? Има их увек, чак и кад их не видимо...
„Ови момци увек иду напред, баш зато што су зацртали нешто свето. Има ту много ињекција, пилула за смањење болова... Сваког лета смо добар клијент фармацеутске индустрије, али то се све заборавља када додје време за такмичење“, рекао је Ђорђевић, нагласивши да репрезентативци у стручном штабу имају „људе који даноноћно брину о њима“.
