Данило Шотра: Бити или не бити за КК Партизан
КАКО БИ ЛЕПО БИЛО ДА ЦРНО-БЕЛИ ПОРЕМЕТЕ ДОСАДАШЊУ ТРАДИЦИЈУ
И САСТАВЕ ДВЕ ДОБРЕ ИГРЕ ЗАРЕДОМ...
Пише: Данило Шотра
Ова сезона је пуна куриозитета под кошевима па ни вечити шампион Србије није изузетак! То најбоље показује синоћњи окршај Партизана и Макабија.
Гост Београда био је Понос Израела, једна од најбољих европских екипа последњих деценија, а огромна већина Гробара ич не зарезује велико име гостију. Прича само о дуелу против старог ривала, доскорашњег брата из Подгорице.
Нема двојбе, чудна времена су дошла! Тим који је у великом стилу шест пута освајао титулу шампиона Јадрана, два кола пре краја Регионалне лиге озбиљно стрепи да на фајнал-фору у Београдској Арени не буде у публици!
Ни по јада за то, али изостанак из финала аутоматски доноси и искључење из Евролиге следеће сезоне и то после деценије и нешто више непрекидног учешћа.
Још на почетку сезоне написао сам да чудновати новопромовисани систем игре црно-белих звани топло-хладно може грдно да им се освети. Човек не сме на кладионици да се бави Партизаном, јер су осцилације невероватне за један тим таквог реномеа. На једној те истој утакмици а камоли на две-три.
Тако су се Гробари лупали у прса после сјајне игре и победе против Бајерна, а после само два-три дана им је дошло да плачу гледајући игру својих љубимаца у Љубљани. Није ни чудно, пошто су у Стожицама били разбуцани баш као да Панта једе питу!
Е, дошао је час истине, када се поставља наградно питање за бити ил’ не бити. Прилике за поправни више нема. Или ће Партизан и најесен бити међу великанима Старог континента, или оде сасвим на маргину Еврокупа, такмичења само које победнику нешто доноси. Трећега нема.
Због свега овог утакмица против старог ривала из Тел Авива испала је практично потпуно неважна. Отприлике само као лако загревање за Подгорицу у којој победа доноси огромну ћар, а и пораз мањи од седам поена прилично је профитабилан.
Ако је судити по синоћњем окршају, ђаво не би ништа могао да прогнозира. Било је и онако и овако, хвала Богу да је на крају куглица у специфичном Партизановом рулету погодила прави бој. Три четвртине су наши момци поприлично главињали, промашили море зицера, све грешке извадили сјајном игром у последњој деоници. Без обзира што ова победа у материјалном смислу не доноси богзна шта јасно је да црно-бели имају чим да се поносе пошто су у пребогату ризницу сместили још један бисер.
Како би лепо било да црно-бели поремете досадашњу традицију и саставе две добре игре заредом.
На крају још нешто, можда најважније. Расплет замешатељства на Јадрану умногоме зависи од игара Звезде и Меге. Чекати помоћ од другог ретко када је срећу доносило. Зато остаје констатација да је ова сезона, бар до сада без обзира на пласман у ТОП-16 и неколико блиставих победа прилично неуспешна. Ипак, мртви се броје на крају!
