Чудесна судбина „златне“ Соње Петровић
СА 23 ГОДИНЕ „МАЛТЕНЕ БИЛА ИНВАЛИД“, СА 26 СЕ ПОПЕЛА НА КРОВ ЕВРОПЕ
СА ТИТУЛОМ ЕВРОЛИГЕ И ЗЛАТОМ ЕВРОБАСКЕТА
Соња Петровић
ТАЛЕНАТ и рад су ме довели до врха, сада треба да имам карактер да ту и останем. Тешка повреда, пад моћи, тражи вољу и умеће да се устане. Те интимне, мотивационе речи у углу почетне странице сајта Соње Петровић као да су преписане из њеног дневника. Девојка која са 23 године умало није завршила каријеру, са 26 се попела на европски трон.
Када је као мала испред Скупштине скандирала „Ми имамо свога бога, име му је Бодирога“, одмах је била заражена кошаркашким лудилом које се са малих екрана преливало на београдске улице. Тада је решила - биће кошаркашица. Није одустајала ни када се са утакмица враћала на штакама. Ни када јој је у финалу Европског првенства колено отекло.
Свако злато српских спортиста рађа нове шампионе. Домино ефекат почиње чим се заврши неки шампионат. Клинци на игралишту пуцају тројке и кад једна коначно уђе, еуфорично вичу „Ђоооорђевић“. Соња је имитирала Бодирогу. Волела га је зато што је мало причао ван терена, а много на њему. Деловао је повучен, а увек је био најбољи кад загусти. Баш као и она.
- Почела сам да тренирам кошарку после злата кошаркаша у Атини 1995. - рекла је недавно Петровићева, која је десетак година после тог дочека израсла у најбољу младу кошаркашицу Европе.
Тачно 20 година касније, са саиграчицама је украла шоу чувеној генерацији. Спремали су се навијачи да 2. јула певају „Сад си узео трофеј Паспаље“ на обележавању две деценије од прве журке крај Скупштине, али је већ у понедељак, 29. јула, изненада наступила једна сјајна предгрупа.
- Све играчице су спремне да се жртвују за ову екипу и да прихвате најразличитије улоге зарад победе. То је прави доказ какве особе имамо у саставу - поносна је Петровићева.
Током незаборавних тинејџерских дана у дресу младих националних селекција, освојила је чак седам медаља, прву са само 15 година! Ипак, шест година Соње није било у сениорској репрезентацији. Наступала је за најбоље европске тимове (Барселона, Бурж, Спартак, УСК Праг), опробала се и у WNBA са Чикагом. Освајала је Европу неколико пута, али и плаћала цех повредама.
- Са 23 године сам малтене инвалид. Не могу више, завршавам каријеру. Имала сам две операције колена, проблеме са хрскавицом, разне преломе, истегнућа, ушивали су ми и лице - говорила је Петровићева у интервјуу за лист „Спорт“.
Али, ћерка чувеног кошаркашког судије и некадашњег генералног секретара КСЈ Радета Петровића имала је превише кошаркашких крвних зрнаца да би одустала. Као да је знала да је на крају тунела чека - балкон.
ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ
Соња је завршила Основну школу „Петар Петровић Његош“ у Београду са свим петицама! Још пре него што је почела да сакупља признања са највећих кошаркашких такмичења, крунисана је наградом - ђак генерације.
ВУКОВАЦ
Паралелно са тренинзима, Соња је решавала домаће задатке и вредно учила у Трећој београдској гимназији. И у њој је низала све петице и поново била вуковац. У првом разреду је донела својој гимназији победу на кошаркашком такмичењу београдских средњих школа.
СТУДЕНТ ФОН
По завршетку гимназије, Петровићева није ставила тачку на образовање. Иако је одабрала кошаркашки пут, положила је пријемни на Факултету организационих наука и уписала смер информатика.
ПОЛИГЛОТА
Спортисти често кажу да је тешко ускладити образовање и тренинге, али Соња је пример да се све може кад се хоће. Погађала је кошеве, полагала је испите и још је нашла времена да на Институту за стране језике усавршава енглески језик. Служи се и руским, француским и шпанским.
