Ана Јоковић КСС: Рио круна напорног рада...
ГОДИНЕ 2014. СРПСКА ЖЕНСКА КОШАРКА КРЕНУЛА КА ВРХУ, А СЕНИОРСКА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СЕ УЧВРСТИЛА У ЕВРОПСКОЈ И СВЕТСКОЈ ЕЛИТИ
Ана Јоковић
Година иза нас донела је нови талас охрабрења када је српска женска кошарка у питању. Сениорска репрезентација се дефинитивно учврстила у европској и светској елити, направљен је стабилан систем развоја млађих селекција и стручног кадра. И наравно, у КСС не помишљају да се на томе зауставе.
Много планова, акција и визија желе да остваре челници националног Савеза. О томе говори Ана Јоковић, неуморна потпредседница КСС задужена за женску кошарку у празничном интервјуу за „Спорт” и портал „Кошарка24 ”.
Како оцењујете досадашњи циклус од три и по године, од како сте у Савезу?
- Минула година је, могу с поносом да кажем, прошла веома успешно. Када су репрезентативне селекције у питању, све се некако десило веома брзо, муњевито су дошли резултати, а ретко ко их је очекивао. Зато сада морамо да спустимо тензије и притисак. Требало би чврсто да стојимо на земљи, јер је пред нама најтежа година у четворогодишњем циклусу. Ми смо 2011. поставили циљ коме су се тада сви смејали, а то је да обезбедимо пласман на Олимпијске игре, и сада желимо да то остваримо - почиње разговор Ана Јоковић.
Управо завршену годину, када су сениорке у питању, обележило је учешће на СП, каква је ваша оцена тог такмичења?
- Први пут смо на СП играли као Србија, у Турску смо дошли после 12 година неучествовања на овом такмичњу. Када изгубите четвртфиналну утакмицу на једну лопту, онда нема шта да се каже. Али, све иде својим путем. Годину дана раније на ЕП од Турске смо изгубили убедљиво. Тада није играла Ана Дабовић, а тешко да би и с њом добили ту утакмицу у Француској. Сада, на СП смо били близу, а нисмо имали ни среће. Али, уздам се у трећу срећу, можда и када буде најважније по нас. Очекујем четвртфинале на ЕП у Мађарској управо против Турске.
Пред сениоркама је ове године ЕП у Мађарској и Румунији, квалификационо за ОИ 2016.
- Чекамо нестрпљиво јун. Високи су циљеви, али понављам, јавност не би смела да ствара тензију и притисак. Оставимо Марину Маљковић и кошаркашице на миру. Тим који је почео 2011., када смо били нико и ништа, требало би пустити да ради као до сада.
Млађе селекције су у 2014. години освојиле два четврта места, уз горак утисак када је суђење у питању.
- Сматрам да је младој репрезентацији отета бронза. Али, то је спорт. Јуниорска селекција је четвртим местом направила много бољи резултат него што се очекивало. Тиме су нам на неки начин задали муке, јер нас у 2015. очекује и СП за јуниорке до 19 година. Сада морамо да правимо „гимнастику” и формирамо селекције које се неће брукати. Сениорска репрезентација је приоритет, а имамо плејаду младих играчица попут Мандићеве, Црвендакићеве, Станковићеве, Топузовићеве, које куцају на врата, или су већ чланице А тима. У зависности од тога која ће од њих да игра за сениорски тим одлучићемо о саставима осталих. Не очекујем медаљу од млађих категорија, што не значи да их неће бити. Млада селекција има за циљ да сачува статус у А дивизији. Јуниорска репрезентација, генерација 1997/98, уз две, три играчице рођене 1996, представљаће нас на СП. То ће им бити припрема за ЕП. Све ово причам уз подсећање, да неко не заборави, да имамо рупе у годиштима и да смо, када смо дошли 2011. на чело КСС, почели да радимо са 1997. годиштем.
Кошарка се пробила у сам врх женског колективног спорта у Србији. Сведоци смо да из других спортова сада долазе по савет када је организација у питању.
- Направљен је велики „бум” у женској кошарци. Пре свега, захваљујући Драгану Ђиласу, Марини Маљковић, Зорану Тиру, пре тога Зорану Ковачићу, тиму људи који је успео великим радом и посвећеношћу да нешто направи. За себе могу да кажем да приватни живот и немам, 24 сата дневно сам посвећена кошарци. Женска кошарка је била у дебелом минусу, када је ово руководство дошло, а сада смо на нули. Далеко смо од плуса, али сада је много лакше. Били смо принуђени да радимо нешто што је морало да постоји. Требало је и раније да женска сениорска репрезентација има нормалне услове за припреме, за путовања, опрему, дневнице... Све као и мушкарци... Ништа спектакуларно нисмо урадили, већ оно што смо морали. Да је моја генерација имала услове и пажњу каква данас постоји за сениорке, постигла би много више. Надам се да ће у другом мандату, ако нас изаберу, да буде још боље.
Какав однос имате према критичарима и опозицији?
- У сталном сам контакту са људима из целе Србије. За претходне три године прешла сам преко 100.000 километара, говорим само о Србији. Треба да постоје критика и опозиција. Увек сам истицала да су врата Савеза свима отворена. Може свако да дође да културно разговарамо, али не да се дође на трач партију. За то постоји кафана на ћошку код Савеза. Потрудили смо се да помогнемо свакоме. Претежно су незадовољни они којима деца константно одлазе у велике градове, углавном у Београд. Зоран Тир има одлично питање: „Добро, а шта КСС има са тим, зашто многи криве Савез?“ Ако дете жели да промени средину, да оде у други клуб, онда се ти као тренер или власник тог клуба запитај о чему се ради. Имамо последњи пример Иване Катанић, њен клуб Смедеревска Паланка је добио лепо обештећење у складу са Правилником и не видим шта је ту спорно. Клубови из унутрашњости требало би да наставе да лепо раде.
Јоковићева истиче и дефицит квалитетних спортских радника.
- Имамо пар ентузијаста и то је то. Немамо квалификоване и стручне људе. Волела бих да се што више бивших кошаркашица укључи, а леп пример је Новосадска ЖКА где постоји ентузијазам бивших кошаркашица и која полако прераста у озбиљан клуб. Слична прича је у Суботици, где Спартак тренутно опстаје само захваљујући некадашњим играчицама. Убедљиво најбоље ради Радивој Кораћ, од срца им честитам на триплој круни у 2014. години. И на свему што су урадили за женску кошарку и желим им да наставе тако. Волела бих да дођу до финала регионалне лиге и наставе низ учешћа наших клубова који у финалима, која су и освајали.
У КСС се максимално труде да побољшају и стручни кадар.
- У последње три и по године сигурно седам-осам тренера је добило црвену лиценцу и још петоро-шесторо уписало школу. Трудимо се да форсирамо млађи кадар и то из свих региона. Југоисточни регион који је најсиромашнији и најслабији, имао је два перспективна тренера Стевана Петровића и Зорана Костадиновића на „Меморијалу Гордане Богојевић Ковачевић”. Регион Војводине је најбољи, Милкан Мрђа одлично ради, такође Жељко Васиљевић, који држи три региона, и Весна Деспотовић. Видели сте, ту су Сандра Радуловић, Селена Павловић Несторовић, сада се појавила Данијела Ризвић, затим Богдан Буљ, Слободан Субић... Не могу да не споменем Јована Гореца, који је до јуче био са нама, сада је у мушкој кошарци. Намерно сам за крај оставила Милоша Павловића. Радио је у репрезентацији, он је први који ће у будућности добити опет шансу, али сада нисмо хтели да му дамо кадетску селекцију као „врућ кромпира“. Тај тим од недавно води Дејан Мудреша, који последњих година са Врбасом прави одличне резултате - конкретна је Ана Јоковић, потпредседница КСС, прва дама српске женске кошарке.
ПРОБЛЕМИ „ВЕЧИТИХ“
Поптредседница КСС се осврће и на проблеме „вечитих“.
- Невероватно је да Звезда има 22-23 регистроване кошаркашице. Партизан је нешто бољи у том смислу. За све важи исто, ако вам је буџет 50.000 евра не можете да потрошите 100.000 евра. Ако Партизан нема новца, дугује од раније играчицама, питам се одакле им пара да играју у регионалној лиги. Једно домаћинство кошта сигурно 300 до 500 евра. Боље да се те паре дају играчицама. Наравно, Савез не жели да се меша и улази у структуре клубова, само се питамо како се и шта ради у наша два највећа бренда Црвеној звезди и Партизану.
КОНТРОЛА СВАКОГ ДИНАРА
Каква је финансијска ситуација у КСС?
- За сваки динар се зна где и за шта иде. Када је женска кошарка у питању, све је беспрекорно урађено. Имамо наговештаја да ће ова година по питању финансија да буде нормална. Вратили смо седам дана за припреме млађих селекција. Председник КСС Драган Ђилас, прошлог јануара је уплатио свим женским клубовима по 250.000 динара. Имам идеју да се направи фонд. Свуда је нормално да клубови плаћају котизацију Савезу. Француски савез има буџет 30 милиона евра, а од клубова добија 12 милиона евра. Смета ми што наши клубови плаћају котизацију регионалној лиги 800-900 евра, а овде не плаћају. Како то да имају пара за тамо... - директна је Јоковићева.
НОВЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЛУДИЛО
FIBA Европа је променила систем квалификација за ЕП првенство 2017. године, који на први поглед делује прилично компликовано.
- Када размишљам о 2015. години, онда поред ЕП, које је у јуну, морам да мислим и о новембру. Из FIBA је стигло писмо у коме кажу да су променили систем квалификација за ЕП 2017. Све репрезентације, без обзира на пласман на ЕП 2015 играће квалификације, и то у три термина. Термини су новембар 2015., фебруар и новембар 2016. године, односно баш када је клупска сезона у пуном јеку. Прекидаће се домаће лиге по целој Европи, Евролига и Еврокуп. Можемо доћи у ситуацију да играмо на ЕП у Мађарској, па у квалификацијама за ЕП 2017 и за ОИ 2016, па на ОИ и опет у квалификацијама за ЕП 2017. Све то до краја 2016. године. Никада до сада у каријери овако нешто нисам доживела.
