Гојко Пјетловић: Ово злато је некако друкчије
НЕМА ЛЕПШЕГ НАЧИНА ДА СЕ ОСВОЈИ ТУРНИР, НЕГО ЛОШЕ КРЕНУТИ,
А ОНДА ЕКСПЛОДИРАТИ…
ЛЕПО је бити светски и европски првак, али једном у животу први пут се постаје олимпијски победник. Зато су златни ватерполисти и даље у шоку, још не верују да су додирнули звезде, да су остварили снове о којима су маштали од дечачких дана.
- Ја сам између шока и чуда. Мислим више у чуду. Освојили смо све, сви циљеви су остварени. Сада треба да уживамо, да једно време заборавимо на ватерполо - срећан је Милош Ћук.
Магични голман Бранислав Митровић истиче да му је пуно срце када је загрлио супругу и кћерку:
- Оне су ми најпрече, вредније од медаље, недостајале су ми три, четири недеље. Такав сам, а што се тиче злата најискренији нисмо свесни успеха који смо направили, нисмо свесни величине које смо радили у последње три године. Једино чега сам делимично свестан је шта смо све преживели у последње три недеље. Много тога се дешавало између нас, које људи неће сазнати, кроз шта смо све пролазили и начина на који смо се бодрили у тешким тренуцима. Емоције после сваке утакмице, после освојеног злата су неописиве. То ћу памтити целог живота. Хвала свима који су нас бодрили, хвала Србији. И још једном живела Србија!
Слободан Никић понавља да нема бољег начина да се заврши репрезентативна каријера од освајања олимпијског злата.
- Било је много тешко, напорно, играли смо мало лошије у групи, али на крају се све поклопило и тај труд и рад који смо уложили у протеклих 15 година. Сви смо сањали олимпијско злато. Било је успона и падова, али када се освоји злато све се заборавља. И заиста је посебно. Јер, када кажете био сам пет пута европски и три пута светски првак, одговоре ти - а олимпијски? А сад могу да кажем да имам олимпијско злато и да ми је пао камен са срца.
Стефан Митровић је поновио да су Игре заиста специфичне уз опаску да су се вратили са златом:
- Једва сам чекао да се видим са мојима. Свака част свима, осам медаља је мало ко очекивао. Када се вратиш са најсјајнијим одличјем онда се све заборавља. Проблеми, тешкоће, муке остају иза тебе. Ушли смо у историју, као можда најбоља генерација свих времена. Још нисмо свесни шта смо урадили, да ћемо годинама о овоме причати.
И Душко Пијетловић је горео од жеље да се види са најближима:
- Невероватно, прелеп осећај. Захвални смо до неба за дочек. Нема лепшег начина освојити неки турнир, него лоше кренути, а онда експлодирати када је најважније.
Гојко Пијетловић подвлачи да су играчи још под еуфоријом:
- Ово злато је некако другачије, јер нисмо навикли да освајамо олимпијске игре. Наредних дана ћемо славити.
Никола Јакшић је у 19. години објединио све три круне:
- Прешао сам игрицу. Пресрећан сам, драго нам је што нас је оволико људи подржало. Показали смо убедљиво најбољу игру и заслужено смо освојили Игре. Сада славимо са народом.
