Људи би могли да преживе гашење Сунца
ВЕЋ У ПРВОЈ НЕДЕЉИ БЕЗ СУНЦА ТЕМПЕРАТУРА ЗЕМЉЕ ПАЛА БИ НА 17 СТЕПЕНИ ИСПОД НУЛЕ
- Температура би у првих годину спала на -73 степени, а површина светских океана би се замрзла, али би то заштитило остатак океана од смрзавања барем неколико стотина хиљада година
- Дејвид Стивенсон, професор планетарних наука на Калифорнијском инситуту за технологију, тврди да би пар милиона година након гашења Сунца, Земља имала стабилну температуру од 240 степени испод нуле
- Наша врста би могла да преживи у грађевинама на дну океана, или да користи нуклеарну или геотермалну енергију планете за одржавање животног простора
ДА ли би Земља и људи преживели када би се Сунце једноставно угасило, тема је која се наметнула у години када астрономи предвиђају врхунац соларног циклуса.
Када би ставили врућу шољицу чаја у замрзивач, она се не би одмах охладила, па би се слично десило и са нашом планетом, када би се Сунце угасило, обавио је PopSCI.
Земља би остала топла у поређењу са простором око ње чак неколико милиона година, али би бића на њеној површини много раније – најблаже речено - осетили захлађење.
Температура би већ у првој недељи без Сунца пала на 17 степени испод нуле, а у првих годину би стигла на -73 степени.
Површина свeтских океана би се замрзла, али би то заштитило остатак океана од смрзавања барем неколико стотина хиљада година.
Дејвид Стивенсон, професор планетарних наука на Калифорнијском инситуту за технологију, тврди да би пар милиона година након гашења Сунца, Земља имала стабилну температуру од 240 степени испод нуле.
Иако ове бројке делују застрашујуће, постоје начини да људи преживе. Наша врста би могла да преживи у грађевинама на дну океана, или да користи нуклеарну или геотермалну енергију планете за одржавање животног простора.
Пример коришћења Земљине геотермалне енергије је Исланд.
Једно од решења би било и црпљење топлине из вулкана, а Ерик Блекман, професор астрономије на Универзитету Рочестер указује да би то могло да се ради стотинама година.
Што се тиче осталих бића, већина биљака би изумрла након пар недеља због престанка функционисања фотосинтезе, али би велико дрвеће опстало неколико деценија захваљујући спором метаболизму и резервама шећера.
Већина животиња би врло брзо нестала због поремаћаја лествице исхране, а најдуже би живели лешинари који би се хранили остацима док их не истреби хладноћа.
