Вучевић: Срба је између 1912. и 1945. страдало више од два милиона, а праве од нас - нацију џелата

ГОВОРИО НА ДРЖАВНОЈ КОМЕМОРАЦИЈИ СРБИМА, РОМИМА И ЈЕВРЕЈИМА У СПОМЕН-ПАРКУ „ЈАЈИНЦИ“

* Председник Владе Србије Милош ВУЧЕВИЋ: Двадесети век може назвати веком страшног суда за поједине народе. Од 1912. до 1945. године више од два милиона Срба изгубило је животе услед ратних дејстава и чудовишних политика окупационих режима

* На комеморацији говорио и Милинко Чекић, преживели логораш из Јасеновца, указавши: Само у једном списку забележена су имена 10.083 логораша убијена у кругу логора Сајмиште, од којих је из пет поткозарских општина 4.076 мушкараца између 12 и 60 година, а само из општине Козарска Дубица 3.764

____________________________________________________________

            ПРЕДСЕДНИК Владе Србије Милош Вучевић рекао је на државној комеморацији поводом Дана сјећања на страдале Србе, Роме и Јевреје у Спомен-парку "Јајинци" у Београду, да се српском народу данас намеће наратив да је народ џелата, а заправо је народ жртва.

            Вучевић је рекао да се 20. век може назвати веком страшног суда за поједине народе и да је од 1912. до 1945. године више од два милиона Срба изгубило животе услед ратних дејстава и чудовишних политика окупационих режима.

            - И данас би многи волели да се о овоме не прича, да наше жртве нису вредне помена. Намеће нам се наратив да смо ми народ џелата, а заправо смо народ жртва. Шта друго може бити него жртва, кад је по званичном наређењу наших 100 живота вредило као један нацистички - поручио је Вучевић, који је комеморацији присуствовао као изасланик председника Србије.

            Он је истакао да су Срби први у Европи током Првог светског рата искусили шта значе концентрациони логори за цивилно становништво и указао да незамисливо истребљивање и сатирање српског становништва, као да је поставило идејне претпоставке за зло које ће уследити у Другом светском рату.

            - Србија је била предмет сурове и тешке окупације у Другом светском рату. Београд никада није био тако мучки разаран као 6. октобра 1941. године, када је у једном дану убијено више од 2.000 људи - рекао је Вучевић.

            Он је подсетио да су окупационе немачке власти изабрале бивше војно стрелиште у Јајинцима као простор за погубљење, према проценама, више од 80.000 људи - Срба, Јевреја и Рома, као чланова и присталица "и једног и другог" покрета отпора.

            - Читав један већи град овде је побијен зато што се нису убрајали у политичке и идеолошке концепције ондашњег освајача - рекао је Вучевић.

            Он је поручио да ће Влада Србије учинити све да се достојанствено чува сећања на страдалнике убијене на овом мјесту, као и да се чува и поштује спомен-комплекс у Јајинцима.

            На комеморацији говорио је и Милинко Чекић, преживјели логораш из Јасеновца, који је поручио да Срби не могу да забораве злочине који су над њима чињени, тим прије што, како је нагласио, они који треба да се извине, данас величају злочинце, а Србе који су им створили државу и ничим их никад нису повредили сматрају непријатељима.

            - Само у једном списку забeлежена су имена 10.083 логораша убијена у кругу логора Сајмиште, од којих је из пет поткозарских општина 4.076 мушкараца између 12 и 60 година, а само из општине Козарска Дубица 3.764 - рекао је Чекић.

            Овим бројевима треба додати, како је нагласио, око 5.000 козарачких заточеника које су Немци из Сајмишта вратили у Јасеновац, где је 70 процената умрло током транспорта без воде и хране, а осталих 30 процената су људи који су полуживи дотучени у Градини.

            Према Чекићевим речима, 720 Козарчана преминуло је усљед исцрпљености код Костолца, гдје су радили у немогућим условима.

            - Ови подаци објашњавају зашто ја данас говорим као бивше дете логораш Јасеновца, из дечјег логора у Сиску. У Сајмишту су ми убијени отац, два стрица, ујак и више других сродника - рекао је Чекић.

            Државну комеморацију и полагање венаца на споменик у Спомен-парку "Јајинци", организовао је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а присуствовали су између осталих и представници Војске Србије, верских заједница, као и дипломатског кора.

            (Срна)  


 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари