Врањеш: Берлин, Лондон и Париз желе да диктаторску палицу у БиХ након Шмита преузме Брисел

„РЕПУБЛИКА СРПСКА ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА – ПОЛИТИКА БАЛАНСИРАНИХ ОДНОСА“ – ИЗЛАГАЊЕ АЛЕКСАНДРА ВРАЊЕША

* Заједно са Бриселом су заузели чврст став да америчко-италијански кандидат Занарди Ланди не би требао да постане будући високи представник, због његове наводне србофилије и спремности да угаси ”Бонска овлашћења” што је изузетно неприхватљиво за ову, тиранији склону, европску дружину

* Њој би евентуално било прихватљиво да се "Бонска овлашћења" утопе и наставе да постоје кроз приступне преговоре, тако да би се тзв "државна имовина БиХ" рјешавала кроз преговарачке кластере, као и свако будуће обесправљивање Републике Српске

* Замислимо да се америчка страна, која се припрема за велике инвестиционе подухвате у БиХ, коначно повуче из ПИК-а и да са собом можда повуче и још коју њима лојалну државу, а да у овом фантомском тијелу остане само европска дружина. Па такав крњи фантомски ПИК одлучи да именује неког лажног Шмитовог насљедника, а онда на њихово изненађење, САД направи договор са Русијом и Кином и на СБ УН-а они именују легалног високог представника

* ПИК-ов лажни високи представник би се повукао пред легалним, то би значило крај ПИК-а, а расцјеп у "колективном Западу" би остао трајан. Да ли је овај сценарио могућ? Јесте у оној мјери колико САД озбиљно планирају да дугорочно инвестирају у БиХ

* Наставак ”шмитовања” кроз преговарачки поступак са ЕУ је опасност која би могла трајно да нашетети Републици Српској и свака српска политичка опција која би то заговарала, морала би трајно да буде одстрањена на будућим изборима

____________________________________________________________

             БОСНА и Херцеговина се опредијелила за приступање Европској унији кроз политичке акте као што су: Одлука Савјета министара БиХ о покретању иницијативе за приступање БиХ ЕУ из 1999. године, разне резолуције, изјаве и закључци у оба дома Парламентарне скупштине БиХ, преко Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ који је ступио на снагу 2015. године, затим формалног захтјева БиХ за чланство у ЕУ од 2016. године, одговора БиХ на Упитник Европске комисије из 2018. и 2019. године, до добијања кандидатског статуса за чланство у ЕУ децембра 2022. године и коначно отварања приступних преговора са ЕУ из марта 2024. године.

             Сви ови документи нам говоре да су се политички представници три конститутивна народа усагласили да је ЕУ заједнички циљ Босне и Херцеговине већ више од 27 година. Међутим, циљ овог текста јесте да се фокусира на ЕУ перспективу према БиХ са питањем да ли је званични Брисел прекршио одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ, да ли је одступио од владавине права кроз своје дјеловање у БиХ, да ли кроз условљавања угрожава уставни поредак БиХ и напослијетку - да ли је рјешење да се на референдуму испита воља народа о даљем приступању БиХ Европској унији? 

             Да бисмо ову тезу сагледали из свих углова, неопходно је прво да се осврнемо на Члан 1 Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и БиХ  (ССП) који у ставу 2 наводи:

             "Циљеви овог придруживања су да: (а) подржи напоре Босне и Херцеговине у јачању демократије и владавине права; (б) допринесе политичкој, економској и институционалној стабилности у Босни и Херцеговини те стабилизацији у региону; (в) пружи прикладан оквир за политички дијалог који омогућава развој блиских политичких односа између страна; (г) подржи напоре Босне и Херцеговине у развијању економске и међународне сарадње, укључујући и усклађивањем њеног законодавства са законодавством Заједнице; (д) подржи настојања Босне и Херцеговине да заврши пријелаз у функционалну тржишну привреду; (ђ) промовира складне економске односе те поступно развија област слободне трговине између Заједнице и Босне и Херцеговине; (е) развија регионалну сарадњу у свим областима обухваћеним овим споразумом".

             Такође, није лоше се осврнути и на Члан 2 истог споразума који истиче поштовање демократских принципа, људских права и основних слобода.

             Све ово наводимо из разлога да покажемо да је управо ћутање званичног Брисела на политичко и правно насиље лажног високог представника Кристијана Шмита, али и суфинансирање Шмитових акција, које је ЕУ сносила у износу већем од педесет одсто укупног буџета ОХР-а, представља директно кршење одредби из Члана 1 и Члана 2 ССП-а.

             Напоменуо бих само да је Европска комисија у Мишљењу о кандидатури БиХ из 2019. године навела да је „тако опсежан међународни надзор“ (укључујући ОХР и Бонска овлаштења) „у принципу неспојив са суверенитетом Босне и Херцеговине, а самим тим и са чланством у Европској унији“.

             Ово је био званичан став ЕУ двије године прије доласка нелегалног Шмита у БиХ, да би само коју годину касније директно финансирали "тако опсежан међународни надзор". И, овдје није само ријеч о политичкој недосљедности, него је у питању заокрет ЕУ према БиХ који је у директној супротности са потписаним ССП-ом. При томе, финансирати и одобравати Шмитове злоуптребе на територији БиХ је само по себи доказ кршења ССП-а.

Александар Врањеш

             ЕУ се, с једне стране, декларативно залаже за поштовање демократских принципа и људских права и слобода у БиХ, док су с друге стране финансирали кршење тих истих права и принципа од стране Шмита против сва три конститутивна народа.

             Подсјетио бих: Шмит је извршио нелегално и ванпарлементарно наметање измјене Кривичног закона БиХ како би на основу тога монтирао судски процес против демократски изабраног предсједника Републике Српске. То није било само кршење Додикових људских права, него и демократске изборне воље комплетног српског конститутивног народа у БиХ.

             Заустављање Устава Федерације БиХ на један дан - како би се приликом формирања Никшићеве Владе заобишао потпредсједник ФБиХ Рефик Лендо - било је кршење демократске воље бошњачког народа.

             Такође, чињеница да поред бројних злоупотреба диктаторских "Бонских овлашћења" против Републике Српске и српског народа, нисмо видјели да су се исти користили како би спријечили бошњачко прегласавање хрватског конститутивног народа код избора хрватског члана Предсједништва БиХ, из чега је видљиво да Бриселу ова пракса не смета, чиме су ћутке подржали и дискриминацију хрватског конститутивног народа.

             Упадљива тишина Брисела, њихово саучесништво, као и суфинансирање стране тираније у БиХ, експлицитан је доказ кршења ССП-а и да БиХ има барем мало самопоштовања, одавно би био покренут механизам спора предвиђен споразумом.

             Међутим, ствари су потпуно другачије. Политичко Сарајево не само што оберучке прихвата ово понижавање од стране Брисела, него се узда да ће се та пракса наставити и у будућности као нови облик окупационе управе у БиХ послије Шмита.

             Након неуспјеле прве рунде преговора између чланица Управног одбора фантомског Савјета за имплементацију мира (ПИК) дошло је до расцјепа међу донедавним савезницима на тему будућег високог представника и његових ”Бонских овлашћења”.

             Заједно су Брисел, Берлин, Лондон и Париз заузели чврст став да америчко-италијански кандидат Занарди Ланди не би требао да постане будући високи представник, због његове наводне србофилије и спремности да угаси ”Бонска овлашћења” што је изузетно неприхватљиво за ову, тиранији склону, европску дружину.

             Из свих доступних информација, европском дијелу "колективног Запада" није прихватљиво да се дикаторска овлашћења укидају, а будући високи представник је прихватљив само у оној мјери колико је спреман да настави са тиранијом и да јасно манифестује негативни став према српском народу и Републици Српској.

             Европској дружини би евентуално било прихватљиво да се "Бонска овлашћења" утопе и наставе да постоје кроз приступне преговоре, тако да би се тзв "државна имовина БиХ" рјешавала кроз преговарачке кластере, као и свако будуће обесправљивање Републике Српске. Само онај високи представник који би био лојалан овом европском антисрпском концепту добио би њихов глас. Што дословно значи да су они замислили да након Шмита диктаторску палицу преузме Брисел.      

             Занимљиво, овакве ставове с њима не дијели званични Вашингтон који је такође заузео чврст став да будући високи представник може добити њихову подршку само ако буде имао временски орочен мандат, без Бонских овлашћења и усмјерен ка затварању ОХР-а.

             Прошле недеље одржао се састанак Управног одбора ПИК-а на нивоу амбасадора, али том састанку није присуствовао нити један представник Амбасаде САД-а у Сарајеву, што је била њихова порука у складу са ранијим саопштењем, да уколико не дође до заједничког става по питању високог представника, да САД разматрају повлачење из ПИК-а.

             С друге стране Берлин, Лондон, Париз и Брисел су у свему овоме видјели прилику и почели да фантазирају о наставку међународне тираније у БиХ, али овај пут без САД-а. Ваљда су сви почели колективно да сањају традиционалне њемачке снове на Балкану о доминацији и експлоатацији, који су се обично неславно завршавали.

             Замислимо сад ситуацију да се америчка страна, која се припрема за велике инвестиционе подухвате у БиХ, коначно повуче из ПИК-а и да са собом можда повуче и још коју њима лојалну државу, а да у овом фантомском тијелу остане само ова европска дружина. И такав крњи фантомски ПИК одлучи да именује неког поновно лажног Шмитовог насљедника, а онда на њихово изненађење, САД направи договор са Русијом и Кином и на Савјету безбједности УН-а они именују легалног високог представника под неким озбиљним пријетњама које би суперсиле упутиле оним регионалним са правом вета.

             Шта би у том случају било? ПИК-ов лажни високи представник би се повукао пред легалним, то би значило крај ПИК-а, а расцјеп у "колективном Западу" би остао трајан.

             Да ли је овај сценарио могућ? Јесте у оној мјери колико САД озбиљно планирају да дугорочно инвестирају у БиХ, а ако се крене од пројекта Јужна интеконекција, па до преузимања аеродрома под концесије, инфраструктурне пројкте и сл, изгледа да су озбиљни у тој намјери.

             Како ће се ова драма између ранијих савезница "колективног Запада" распетљати, знаћемо до Видовдана.

             Како год се завршило, Република Српска мора да кристално јасно види да су Брисел, Лондон, Берлин и Париз злонамјерни, да су ЕУ интеграције превара која треба додатно да развласти РС, а српски народ додатно дискриминише. Наставак ”шмитовања” кроз преговарачки поступак са ЕУ је опасност која би могла трајно да нашетети Републици Српској и свака српска политичка опција која би то заговарала, морала би трајно да буде одстрањена на будућим изборима.

             И на крају, вратимо се на почетно питање овог текста. Брисел је сам прекршио ССП, спонзорисао је Шмитову окупациону управу, планира да то настави и у будућности да ради, тако да је апсолутно дошло вријеме да се српски народ изјасни на референдуму шта мисли о даљем приступању оваквој Европској унији.

             (Трибина је одржана 27. маја у Прес-центру УН, у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва РС у Србији)