Власт је за ЕУ, патријарх за везивање српског чамца за велики руски брод – а ви?

СРБИЈА НИКАКО ДА СЕ САСТАВИ СА СОБОМ И СВОЈОМ БУДУЋНОШЋУ

         СРПСКИ патријарх Иринеј изговорио је оно што већина народа осећа и жели. Оно са чим је сазвучна цела национална историја.

         Јер, рекао је „само” ово и оволико: да Србија треба тренутно да сиђе са низбрдице евроатлантских интеграција и да се окрене Русији. При том је – иако цео државни врх и даље сложно кличе „ЕУ, ЕУ, ЕУ...” - указао:

         „Свој мали чамац треба да вежемо за велики брод нашег великог словенског братског народа, са којим смо повезани крвљу и вером. Они су наша подршка и нада, а увек су били са нама кад нам је требало, а данас нам требају највише“.

         А може ли се Русији – заправо, прво до краја Србији и Косову и Мтохији – окренути садашње државно руководство које је јавности невидљивим нитима иинтересима повезано са Берлином, Бриселом и Вашингтоном?

         Не би ли прво морало да се поравна у складу са оном јеванђељском: ако желите да чините добро – прво се удаљите од зла? Од оних који вашем народу желе и чине све најгоре...

         Чија позиција вам је ближа: СПЦ и патријархова или нове власти (Николићева, Дачићева и Вучићева)?

 

 

Љиљана ХАБЈАНОВИЋ-ЂУРОВИЋ, писац

Сагласна сам са патријархом и Синодом

         КАО верник СПЦ, увек сам поштовала нашег патријарха и Синод и само могу да се сложим са оним што су рекли.

         Драго ми је што у овом времену - кад се многи устручавају да кажу шта мисле - они имају храбрости за то.

         Црква је увек имала храброст да води свој народ.

         Зато и траје оволико векова. 

 

Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар спољних послова СРЈ

Власт неће послушати патријарха, премијер није скоро читао Свето писмо

• Садашња власт настоји да има добре односе и са Истоком и са Западом, али се институционално опредељује за Запад, а као партнер се наслања на Исток. То неће задовољити ни Исток ни Запад

         ПАТРИЈАРХОВУ изјаву сам доживео као крик у очајању, јер је видео да се ствари крећу у правцу недостојне трговине, да смо спремни да се скратимо по територији, само да бисмо наставили пут ка ЕУ. Хтео је да прозове људе од одговорности да три пта размисле пре те једначине у којој признајемо тзв новонасталу реалност на Косову и Метохији.

         Власт се оријентисала према кретању које је дефинисано 5. октобра, и после избора идемо ка ЕУ чак пуним једрима.

         Садашња власт настоји да има добре односе и са Истоком и са Западом, али се институционално опредељује за Запад, а као партнер се наслања на Исток. То неће задовољити ни Исток ни Запад.

         Дакле, власт неће имати слуха за патријархове речи, а из премијерове реакције се види да скоро није читао Свето писмо. Јер да јесте, знао би да се не живи само од хлеба, него и од достојанства. Веома је важно долазити до хлеба насушног, али је и важније да се одржимо на сопственом ногама и у усправном ставу. То пропуштају да нам нагласе, али нам зато предочавају крај ако не прихватимо курс ка ЕУ. Јер, наводно, без ЕУ не можемо да физички преживимо.

         То је превише дефетистичко размишљање и спречава тражење алтернативног излаза. А један такав излаз се нуди сам по себи. Из Русије нам долази подршка не само за Косово него и за опстајање у статусу независне државе.  

 

Милорад ИЛИЋ, писац књиге „Практикум за владу која жели добро свом народу“

Србију везивање за ЕУ индиректно кошта до десет милијарди евра годишње

• Треба да кажемо Русији - а она ће то разумети - да немамо финансијска средства којима можемо да плаћамо енергенте из године у годину, него треба да - као некада - направимо државне аранжмане којима се договара шта Србија може да испоручи у замену за увоз енергената и сировина. Српска економија не може на тржишним основама бити конкурентна за Русију и зато јој је потребан посебан „вез“

         ПРВО треба размотрити економски аспект – борба против корупције неће нахранити народ, док се држава, потпуно погрешно, бесомучно задужује у иностранству. Србија је себе лишила највећег економског ресурса сваке земље: емисионе моћи тј. штампања новца.

         На овом нивоу економског развоја треба се везивати за све бродове који постоје, а не само за ЕУ. За Србију је апсолутно погрешно везивање за ЕУ, јер нас тај „вез“ сваке године кошта бар две милијарде евра директних трошкова, а индиректних близу десет милијарди. 

         Када је реч о економском везивању за Русију у смислу тржишта, Србија има проблем што мало производи. Немамо текстилну и кожарску индустрију, прехрамбена индустрија не може да презавиђе свакодневне проблеме који јој не дају да иде у развој и извоз, а наша пољопривреда ради под неком аграрном полуполитиком која не дозвољава повећање производње и извоз. Дакле, прво морамо то све да променимо.

         Шта је добро? Од Русије увозимо енергенте који су нам неопходни, и то тако да нема повољнијих алтернатива.

         Из претходне две ствари које сам рекао произилази шта треба да урадимо: да кажемо Русији - а она ће то разумети - да немамо финансијска средства којима можемо да плаћамо енергенте из године у годину, него треба да - као некада - направимо државне аранжмане којима се договара шта Србија може да испоручи у замену за увоз енергената и сировина. Српска економија не може на тржишним основама бити конкурентна за Русију и зато јој је потребан посебан „вез“.

         Дакле, треба да се везујемо за разне чамце, али да видимо колико нас који кошта: онај са ЕУ кошта од 2 до 10 милијарди евра годишње. А ЕУ нам ни политички није ништа прихватљивија!

 

Мило ЛОМПАР, секретар Српске књижевне задруге

За Србију би било добро да се окрене Русији - и Пашић је везивао за руски брод

• Стојан Новаковић је говорио да треба да водимо политику која ће превасходно имати утемељење у српским интересима. То је много касније формулисао Милош Црњански познатом реченицом о „српском становишту”. У том смислу, и ја стојим на српском становишту 

         РЕЧ је о крилатици која је приписивана нашем најпознатијем политичару Николи Пашићу – да морамо везати свој мали чамац уз велику руску лађу, па шта буде њима, биће и нама.

         Пашић је био један од ретких српских политичара који је имао трајно и ваљано поверење руске политике. Подржавали су га постојано, као мало ког нашег политичара. Можда су у извесном степену подржавали и Стојана Новаковића, који је био аустрофил, а касније русофил.

         Новаковић је још рекао да не треба да се делимо на аустрофиле и русофиле, него да водимо политику која ће превасходно имати утемељење у српским интересима. То је много касније формулисао Милош Црњански познатом реченицом о „српском становишту”. У том смислу, ја стојим на српском становишту.  

         За Србију би сада било благотворно да се окрене Русији и руској политици, јер би макар уравнотежила овај непромишљени и погубни смер који нас окреће политици да Европа нема алтернативу. Та политика ни данас у суштини није напуштена. Патријархова изјава иде у правцу уравнотежења и позитивна је.

         Оно што је негативно је неукусна и неприлична реакција премијера. Иако му је упућен јавни изазов да сруши споменик у Прешеву, ни зуба није обелио, а споменик је остао, али је зато за само сат времена нашао за сходно да реплицира патријарху.

         Рекао је да њему нико не треба да говори шта је интерес Србије и да се сећа редова за хлеб и млеко. То говори каква је то политика и какви су то људи.

 

Драгољуб ЖИВОЈИНОВИЋ, историчар, академик, аутор књиге „Зашто је Британија увек била непоуздан савезник Србије“

ЕУ нас притисне кад год нешто хоће...

• Не треба да се трајно везујемо ни за кога, него да се повучемо ако нам ситуација изгледа опасна, као што раде и друге земље. Дакле: да се склањамо да се не би нашли на удару великих сила, јер ћемо бити шутнути и бомбардовани

         ТАЧНО је да смо мали народ, крвљу везан за Русе. Патријарх то има на уму када говори превасходно о политичким питањима, мада не узима обзир, што је Рогозин рекао, да Русија неће бити адвокат уместо Србије.

         Русија је велика сила. Има своје рачунице. Цар Николај је због Србије ратовао са другим великим силама и због тога довео руско царство, себе и своју породицу до краја. После 100 година, Русија то неће поновити, него ће односе са другим великим силама градити на основу својих интереса.

         Ми исто тако треба да пратимо свој интерес у везивању са овима или онима. Али, не треба да се трајно везујемо ни за кога, него да се повучемо ако нам ситуација изгледа опасна, као што раде и друге земље. Дакле: да се склањамо да се не би нашли на удару великих сила, јер ћемо бити шутнути и бомбардовани.

         Не треба да се везујемо ни за кога, јер нас је то коштало и у Првом и у Другом светском рату када смо се везивали за САД и Британију.

         Сада смо везани за ЕУ и то свим нитима које можемо да замислимо, а они кад год им је потребно и кад год хоће нешто од нас – притисну нас. Јер, оданде долази кредит, не знам која нам је земља највећи партнер или пријатељ...Сада нас Русија везује преко Јужног тока. Ми смо у блоку, копрцамо се и не знамо шта ћемо даље.

 

Милан ИВАНОВИЋ, председник СНВ северног Косова и Метохије

Руси су постали већи Срби од Срба, од српских власти

• Крајње је време да престанемо са болесном политиком да тражимо подршку од оних који нам наносе највећа зла, бомбардују нас, уведе санкције и распарчавају земљу. Морамо се окренути пријатељима који нам нуде инвестиције и уговоре о колективној безбедности, који нуде најсавременије наоружање и одбрану – онима који су нам историјски пријатељи
• Болесна политика током најмање 12 година, није нас довела само пред распад, већ нас је сарадња са Хагом довела дотле да ми треба да испаднемо грбави дежурни кривци – укључујући и кривцу за то што нас је бомбардовао НАТО пакт

         ПАТРИЈАРХОВ позив Срби са Косова поздрављају!

         Црква мора да се укључи у решавање питања српског народа.

         Са друге стране имамо САНУ, која се свих ових година више бави тендерима за мостове него прворазредним националним питањима и то правда тиме да се „не бави дневнополитичким питањима“.    

         Крајње је време да престанемо са болесном политиком да тражимо подршку од оних који нам наносе највећа зла, бомбардују нас, уведе санкције и распарчавају земљу. Морамо се окренути пријатељима који нам нуде инвестиције и уговоре о колективној безбедности, који нуде најсавременије наоружање и одбрану – онима који су нам историјски пријатељи.

         Болесна политика током најмање 12 година, није нас довела само пред распад, већ нас је сарадња са Хагом довела дотле да ми треба да испаднемо грбави дежурни кривци – укључујући и кривцу за то што нас је бомбардовао НАТО пакт. Време је да се та политика нормализује и да се, између осталог, потпуно прекине сарадња са Хагом.

         Руси су постали већи Срби од Срба, од српских власти. Уместо да ми тражимо прекид сарадње са трибуналом због правде која је селективна на етничкој основи (што је створило предуслов да Србија плати велике ратне одштете и да будуће генерације немају перспективу), ми смо дочекали да Русија тражи укидање трибунала. Само пуним прекидом сарадње, а не овим козметичким мерама, можемо да поручимо да одлуке трибунала не могу били легитимне.