Треба ли Србија да зазире од Вучићеве изборне „листе за све укусе“ или да јој се радује?

ДА ЛИ ЈЕ ИПАК СХВАТИО ДА ЈЕ ВРЕМЕ ДА БАР МАЛО ДЕМОНТИРА

СВОЈУ ПАРТИЈСКУ ДРЖАВУ?

• ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: На изборној листи СНС је цео политички спектар - од левог до десног, од еврофанатика до евроскептика, од присталица NATO до оних који говоре о прикључењу Србије ОДКБ-у. Све је то Вучић покрио. Та листа делује шизофрено! Али, показује његову намеру да уништи и угуши све политичке опције сем оних које су под његовим кишобраном
• ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: Листа је свеобухватна - од NATO лобиста Драшковића и Драгишића до веома гласних противника уласка Србије у NATO, попут Лазанског и Ненада Поповића. Уочљива је једна врста артикулације Народног фронта, која личи на оно што је пре неколико година радио Путин. Вучић ће свој наредни мандат црпети из неке врсте легитимитета који му даје та листа, наравно, уколико с њом освоји већину, а не просте изборне математике, која би налагала да листу напуни једнообразним страначким људима
• СЛОБОДАН РЕЉИЋ: Шта ће сви ти „гости“ СНС? Да се још једном подели колач. Много је напредњачких кадрова ненамирено, али - мора се. То врховно вођство СНС зна. Јер, њему организовање привреде заиста, ни издалека, не иде добро као организовање избора. Не, неће ти људи који сваком у јавности - па и патронима из СНС - изгледају као пљувачи у лице самим себи - привући нове гласаче. Могу да, евентуално, наговоре сопствену жену да иза паравана заокружи бр. 1 обећавајући јој да ће бити амбасадорка или бар лепша половина државног секретара на пријему у јулу у америчкој амбасади… Једино ће да обесхрабре оне који би могли да буду против
• ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ: Листа СНС је булдожер ровокопач који захвата и по дубини и по ширини. Први циљ таквог захвата је да СНС покупи што више процената гласова и уместо расутог материјала, да направи армирани бетон обухватајући гласове које никада не би добила да је ишла сама. Други је циљ да што мање остане десници и грађанској, односно либералној опцији, па им на овај начин сужава бирачко тело

        СРБИЈА пре неки дан као да се вратила у време Социјалистичког савеза и то - ССРН без Савеза комуниста над главом.

        Напредњаци су РИК пријавили изборну листу на којој се нашло све што је за владање заједно са СНС и под диригентском палицом Александра Вучића и све што се уклапа у његов „социјализам“.

        Зато су се на листи - коју је РИК муњевито регистровала - наши и љути поборници NATO, ЕУ и САД (Вук Драшковић и tutti quanti) и евроскептици и присталице даљег зближавања са Русијом (Ненад Поповић и његова СНП).

        Али, то је тек део „мешаног меса“. На листи су се нашле и јавне личности које никада нису показивале никакву видљиву наклоност према напредњацима и њиховој идеологији. Зашто су пристале - то је посебно питање, али је очита Вучићева амбиција да привуче - поред пензионера и осталих - и оне који, рецимо, воле и читају књиге Љиљане Хабјановић-Ђуровић...

        Да ли је ово Вучићево претварање СНС у напредњачки „ССРН“ последица страха да без тога не би прошао на изборима довољно добро или је то ипак некакво ширење социјалне базе партије и њено отварање бар некима у друштву?

        Признаје ли Вучић на овај начин кадровско сиромаштво сопствене партије или су они који листу СНС чине листом Вучићевог „ССРН“ добили прилику само да би провереним напредњацима обезбедили сигурне нове мандате?

        Да ли ће Вучић ипак макар делимично да демонтира своју партијску државу или је проширена листа у функцији баналне изборне хипнозе и држања власти?

Вучић показује да Србији нико није потребан сем СНС и њених партнера

Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, главни уредник НСПМ

 

        ПОТПУНО је јасно шта је намера Александра Вучића са ширењем листе СНС!

        Има два мотива.

        Први је да укључивањем личности ван партије прикрије недостатак сопствених кадрова, односно мањак стручних и квалитетних људи.

        Други је да се пласира приступ, односно концепт, да Србији нико и ништа друго није ни потребно сем СНС и партнера!

        Цео политички спектар, од левог до десног, од еврофанатика до евроскептика, од присталица NATO до оних који говоре о прикључењу Србије ОДКБ-у. Све је покрио.

        Та листа делује шизофрено! Али, показује намеру Александра Вучића да уништи и угуши све политичке опције сем оних које су под његовим кишобраном.

Листа је плод Вучићеве политике окупљања и неке врсте српског политичког мејнстрима

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник Новог Стандарда

 

        ДВА СУ момента битна на Вучићевој листи: њен састав, односно ко је на њој; и битно је то кога на њој нема. 

        Листа је очигледно веома промишљено направљена, разумевајући политичко деловање као нешто што је све удаљеније од идеолошког, што није тренд који је измишљен у Србији.

        Друго, листа је свеобухватна - од NATO лобиста Драшковића и Драгишића до веома гласних противника уласка Србије у NATO, попут Лазанског и Ненада Поповића. Уочљива је дакле једна врста артикулације Народног фронта, која личи на оно што је пре неколико година радио Путин, мобилишући у истом строју либералног Медведева и радикалног Рогозина, који један поред другог функционишу веома добро, и тако би функционисали само са Путином у центру.

        Треће, Вучић ће свој наредни мандат црпети из неке врсте легитимитета који му даје та листа, наравно, уколико с њом освоји већину, а не просте изборне математике, која би налагала да листу напуни једнообразним страначким људима.

        На крају, таквом листом се артикулише политика окупљања и неке врсте српског политичког мејнстрима, што ће у сваком случају у перцепцији бирача радикализовати и његове противнике с лева и здесна. Можда највећа општа вредност те листе јесте порука о уједињавању различитих политичких полова унутар нације, тако да делује изузетно интегративно.

        Истовремено, уочљиво је да на листи нема министара СНС, што значи да они који не буду позвани у владу мање-више нестају са политичке сцене, уместо да своју каријеру наставе да граде у парламенту и страначким органима.

        Због свега тога, ову листу сматрам веома успешним и промишљеним политичким потезом.

Све служи чувању власти и - прави још дубљи јарак око СНС-тврђаве

Слободан РЕЉИЋ, социолог

 

• Циљ је да СНС и њен вођа добију формално право да са што мање зебње и страха обављају послове због којих ће их Кајл Скот, кога у Београду из милоште зову Скат, хвалити из дана у дан, а понекад ће и уважени Џон Мекејн (од кога је премијер „много научио“) громко да се сва Србија ори „поздравити отпор Александра Вучића Путину“

• А нова власт ће плаћати данак ММФ по сваку цену - са отпуштањима са убедљивим образложењем како то сигурно доноси „бољи живот“. Нема везе што то не би успело ни Исусу Христу, у том ће после образложења (не)успеха бити драматичнија. Наставиће и предају (то Вучићев професор Коста Чавошки правно означава као „велеиздаја“) Косова и Метохије државнику Тачију, темпом о којем се одлучује у Вашингтону. А треће: убрзаће гурање земље Србије у NATO и ојачати храбри „отпор Александра Вучића Владимиру Путину“, без обзира што четири петине Срба Вучићеве „NATO пријатеље“ отворено држе за убице своје деце

 

        ОВИ избори, од самог расписивања, имају један циљ: да СНС сачува што већи колач власти, по могућству - потпуну контролу парламента, те да би ова партија и њен вођа добили формално право да са што мање зебње и страха обављају послове због којих ће их Кајл Скот, кога у Београду из милоште зову Скат, хвалити из дана у дан, а понекад ће и уважени Џон Мекејн (од кога је премијер „много научио“) громко да се сва Србија ори „поздравити отпор Александра Вучића Путину“, а што ће нас с времена на време обасјати као надземаљска метеорска светлост. Јер, то су тешки послови, а никад се не зна с народом који није рад постати протестантски.

        Дакле, јасно је дефинисано: прво, плаћати данак ММФ по сваку цену - са отпуштањима и логично повећањем рачуна и акциза, а са убедљивим образложењем како то сигурно доноси „бољи живот“. Нема везе што то не би успело ни Исусу Христу, у том ће после образложења (не)успеха бити драматичнија; друго, наставити предају (то Вучићев професор Коста Чавошки правно означава као „велеиздаја“) Косова и Метохије државнику Тачију, темпом о којем се одлучује у Вашингтону; и треће, убрзати гурање земље Србије у NATO и што више ојачати храбри „отпор Александра Вучића Владимиру Путину“, без обзира што четири петине Срба Вучићеве „NATO пријатеље“ отворено држе за убице своје деце и што постају све свеснији добробити осиромашеног уранијума којим их је NATO несебично даривао у пријатељском наступу „Милосрдног анђела“.

        Засад су Александар Вучић и Главни одбор СНС схватили које су то биле користи за Србију и спрски народ, а сада се од њих очекује и да затуцаним српским масама пренесу та своја изванредна сазнања, макар као што је то учинио Мило Ђукановић.

        Због осигурања тог пута учињен је предизборни напор окупљања у СНС-тврђави људи који знају да је исплативије седети пет минута у крилу владара него две и по деценију међу светом који се држи некаквих принципа и националног интереса као пијан плота.

        Богаму, зар постоји принцип скупљи од 1000 евра? А од 1000 евра месечно? Ма, немогуће. То нема ни у овом „лудом народу“. СНС-ов штаб то узима као недодирљиву чињеницу. Једино је проблем што ће за све мање сарадника бити и сендвича. Али, нећемо о томе у предизборној кампањи.

        И сада у првим СНС-редовима, ваљда сви као „независни кандидати“ (како то гордо звучи!), марширају заштитници пензионера чији је врховни циљ да се пензионерима смање пензије, русофили којим је мало мезе с америчким председником у шатри која је толика да они могу да га виде само с двогледом ипак укусније од сваког кавијара, анти-натоисти који ће се клети да су то остали и кад их хвале Мекјен и пријатељи, јер они су вешти да „убацују клипове у точкове NATO-тенкова“ на српским путевима а да NATO то и не примети, и још свакаквог финог света - социјалдемократа, паракомуниста, полусоцијалиста, тренера, менаџера, политичара, дипломата, критичара, суперстарова, аналитичара, статистичара.

        Али шта ће они СНС? Да се још једном дели колач, а толико партијских кадорова је остало неподмирено? Али, мора се. То врховно вођство СНС свакако зна. Јер, морате признати да њима организовање привреде заиста, ни издалека, не иде добро као организовање избора.

        Не, неће ови људи који сваком у јавности - па и патронима из СНС - изгледају као пљувачи у лице самим себи - привући нове гласаче. Евентуално, да наговоре сопствену жену да иза паравана заокружи бр. 1 обећавајући јој да ће бити амбасадора или бар лепша половина државног секретара на пријему у јулу у америчкој амбасади.

        Али они ће да обесхрабре оне који би могли да буду против. И утврдиће СНС редове. Циљ је да се СНС изборна формација не нарушава: ко ће, бре, да сложи толико неуклопивих смерница у глави без нове инфузије. Рецимо, читав живот сте радикалски страсно „волели“ да NATO губи, а сад кад је почео да губи ви на славама морате да објашњавате како је највиши циљ Србије да уђе у NATO. Е, па знате шта, за то је било експерата у СНС, али недовољно. Зато је тим „који добија“ ваљало ојачати. И то баш „умереним“ критичарима СНС.

        Мислите да је то мало? Не изгледа. Пребројавање гласова ће показати. И онда ће Марко Благојевић, тај велики неимар презаузет обновом Србије из муља, наћи времена да 24. априла, ипак, оде до свог ЦЕСИД-а и донесе - благовест. Отвориће се шампањац у изборном штабу победника. И нешто као подлога. Скромно, за јавност. И да видимо да ли ће и овај пут неверни Тома на изборно славље, на мала врата, увући Aлександра Бабакова „специјалног изасланика Владимира Путина“, како су објавили „најбуднији медији“ оног 16. марта 2014. године.

Шешељ се не држи на исти начин према Вучићу и Николићу, што његови бирачи не разумеју

Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ, директор агенције „Прагма“

 

• Ако Путин и Медведев мисле да имају најбоље односе са Србијом и огромном већином у њој - не би смели да током ове кампање примају или долазе ни код Николића ни код Вучића, јер то није фер према 75 одсто грађана ове земље. Ако Путин пређе преко споразума са NATO и не тражи исти за (Руско-српски хуманитарни) центар у Нишу, онда ће он дати ветар у леђа опцији коју персонификују Николић и Вучић

 

        ЛИСТА је булдожер ровокопач који захвата и по дубини и по ширини.

        Први циљ таквог захвата је да СНС покупи што више процената гласова и уместо расутог материјала, да направи армирани бетон обухватајући гласове које никада не би добила да је ишла сама.

        Други је циљ да што мање остане десници и грађанској, односно либералној опцији, па им на овај начин сужава бирачко тело.

        Ако пређу цензус, за центар је добро што странке иду у две колоне (демократе и грађанска опција) јер међу њима постоје личне нетрпељивости и сујете.

        Социјалистима је рејтинг на силазној путањи и није им пало тешко што је ПУПС - одбегла млада - отишла у СНС, будући да је ПУПС више добијао од социјалиста него што им је доносио. Кркобабић млађи нема ону пензионерску харизму коју је имао Кркобабић старији.

        Истовремено, СНС контролише средства за манипулацију афера против Дачића и његових сарадника.

        Национална опозиција такође иде у две колоне. ДСС и Двери врло вероватно прелазе цензус, можда и нешто више, али није добро што се још не удружују са мањим странкама и покретима. Заветници су, на пример, на скупу против NATO окупили 15000 људи, што не може ни једна национална странка!

        Штета је и што са њима није Ненад Поповић као странка која је русофилска...

        Добро је што СРС иде сама, јер се Војислав Шешељ на један начин држи према Вучићу, а на други према Николићу, што његови бирачи не могу да разумеју.

        Лоше по националну опцију је што је Вучић овим усисавањем СНП-а, односно његовим стављањем на листу СНС, хтео да покаже да је он гарант добрих односа са Русијом. То је морао пошто му спочитавају сарадњу са NATO.

        Какви ће бити резултати те стратегије зависи од Николићеве посете Москви и потом доласка Медведева. Ако Путин и Медведев мисле да имају најбоље односе са Србијом и огромном већином у њој, не би смели да током ове кампање примају или долазе ни код Николића ни код Вучића, јер то није фер према 75 одсто грађана ове земље. Ако Путин пређе преко споразума са NATO и не тражи исти за (Руско-српски хуманитарни) центар у Нишу, онда ће он дати ветар у леђа опцији коју персонификују Николић и Вучић.

        Диана Милошевић