Тачи и НАТО за Хитлеров сан!

Шта наредних дана и недеља чека Србе на северу Косова и Метохије?

• Прво ће доћи до освајања граничних прелаза Брњак и Јариње. Зато се четири српске општине на северу КиМ – из Приштине, тог европског центра трговине наркотицима - представљају као легло најгорег криминала свих врста
• Затим ће – према истом плану - уследити преузимање општинских и окружних судова, пошта, болница и школа од стране власти у Приштини. Ко од Срба не буде хтео да живи у таквим околностима - моћи ће да се исели „без икаквог притиска“
• Потом ће бити расписани и избори и постављена локална власт у све четири општине. Она ће бити под контролом Приштине. Опет: коме се то од преосталих Срба не свиди – моћи ће да се сели
• Да ли ће Србима оставити барем библиотеке са књигама на српском, или се подразумева да нови уџбеници стигну из Приштине (можда и из Тиране) на албанском? Соња Бисерко ће рећи да је то нормално, да грађани једне државе треба да уче и читају из књига написаних на званичном државном језику - албанском
• Већ сада је јасно да је фактички мандат `међународне заједнице` на Косову био настанак и функционисање још једне албанске државе на Балкану
• „Српско питање“ ће тако – буде ли све зависило од Тачија, америчког амбасадора у Приштини и НАТО - бити решено „једном за свагда“, као у Хрватској

       Пише: Јово Вукелић

       ПОСЛЕ егзодуса Срба и Црногораца са Косова и Метохије, у лето 1999, када је око 200.000 српских становника те покрајине стигло у Србију, најновији догађаји показују да их је ипак, по мишљењу Албанаца са Косова, на северу остало премного!

       Тих 40.000 – 50.000 Срба који чине већину становништва у четири општине на северу покрајине (Звечан, Зубин Поток, Лепосавић и северни део Косовске Митровице) представљају огромну сметњу реализацији идеје чисте етничке државе.

       Од првог дана нелегалног оснивања државе Косово 2008, албански лидери из Приштине непрестано су тражили начин како да, у сарадњи са менторима, Србе са севера покрајине ставе под своју контролу.

       Сметало им је што Срби сами одлучују о сопственом образовању, здравству, локалној управи, судству, безбедности... Они су од стране покрајинске власти (која од 2008. представља државну власт у Приштини) доживљавани као страно тело које треба одстранити.

       Да би лакше реализовали ову идеју, политичким вођама Срба са севера КиМ су подметали да су ратни злочинци (Оливеру Ивановићу) и шверцери (др Марку Јакшићу и др Милану Ивановићу), а српски привредници су проглашавани за криминалце. Циљ је био да се најугледнији и најутицајнији Срби сатанизују, прогласе опскурним личностима тако да грађани српске националоности остану без лидера са ауторитетом, без својих вођа, без људи у које верују.

__________________________________________________________________________

„Да би се та јединствена група Срба, која се залагала за тесне везе са Србијом, разбила и уништила - реализована је кампања сатанизације владике Артемија.“

__________________________________________________________________________

       Како су поменуте личности и још неки угледни Срби уживали и уживају скоро неподељене симпатије и поверење Срба са севера покрајине и како су, још уз то, имали врло добре односе са представницима Српске православне цркве, тачније са владиком Артемијем – представљали су сложен и тежак проблем. Њихова елиминација била је - и поред бројних покушаја - неизводљива.

       Да би се та јединствена група Срба, која се залагала за тесне везе са Србијом, разбила и уништила - реализована је кампања сатанизације владике Артемија. У њој су учествовали и неки Срби и део СПЦ. Самом владици Артемију су приписане финансијске малверзације. Ти аргументи су на први поглед деловали врло убедљиво. Проблем је само у томе – што до данас те оптужбе нису  доказане!

       Судбина Артемија је била запечаћена, настала је врло непријатна драма његовог истеривања са КиМ.

       После елиминације духовног вође Срба са Косова и Метохије преостало је да се компромитију и осрамоте и српски политички лидери и привредници. Сада се управо реализује ова фаза, после које – по плановима Хашим Тачија и његових западних покровитеља – треба да уследи протеривање и осталих, тачније преосталих 40.000 до 50.000 Срба са севера.

       У том циљу, претходних недеља, по избијању кризе на административним прелазима Јариње и Брњак, у јавност је пласиран документ НАТО који говори о наводним криминалним, шверцерским активностима др Милана Ивановића и др Марка Јакшића. Медији су почели да објављују делове тих оптужби, а потом и информације о могућем хапшењу ових лидера. Јасно је да се припрема терен за ту акцију.

__________________________________________________________________________

„Многе ће ово подсетити на егзодус Срба са севера КиМ 1999, после НАТО агресије и бомбардовања Србије. Или на оно што је било у акцији „Олуја“ у Хрватској 1995...“

__________________________________________________________________________

       Из Приштине су, прво из уста председника Владе Тачија, а потом и других званичника, почеле да стижу оптужбе о великом криминалу на северу Косова и Метохије. И комадант КФОР придружио се тим оптужбама. Тако су четири општине на северу КиМ представљене као легло најгорег криминала свих врста! А те оптужбе стижу из средине за коју сви страни посматрачи и институције кажу да је центар трговине наркотицима и свих других облика најтежег криминала!

       У завршној, трећој фази реализације пројекта протеривања Срба са севера Покрајине, која је на делу ових дана, припрема се преузимање административних прелаза од стране косовске полиције и царине. Административни прелази постаће тако гранични прелази између две државе: Србије и Косова.

       Затим ће – према истом плану - уследити преузимање и других институција: општинских и окружних судова, пошта, болница и школа од стране власти у Приштини. Ко од Срба не буде хтео да живи у таквим околностима, моћи ће да се исели „без икаквог притиска“.

       Потом ће бити расписани и нови локални избори и изабрана локална власт у све четири општине. Она ће бити под контролом власти у Приштини. Коме се не свиђа, може да се сели!

       По захтеву Ангеле Меркел, немачке канцеларке, треба укинути све српске „паралелне“ институције на северу КиМ! Да ли ће Србима оставити барем библиотеке са књигама на српском, или се подразумева да нови уџбеници стигну из Приштине (можда и из Тиране) на албанском? Соња Бисерко ће рећи да је то нормално, да грађани једне државе уче и читају из књига написаних на званичном државном језику - албанском. Сви Срби треба да знају албански, вероватно ће рећи проверена поборница за остварење албанских права на рачун права Срба. Понављамо, коме се не свиђа, нека се сели у Србију!

       Многе ће ово подсетити на егзодус Срба са севера КиМ 1999, после НАТО агресије и бомбардовања Србије. Или на оно што је било у акцији „Олуја“ у Хрватској 1995, када су стотине хиљада Срба у неколико дана на силу исељени, истерани из Хрватске пут Србије, ка околним земљама или било куд. Хрватској није било битно куда ће они отићи, само су желели да их протерају из Хрватске. Многи Срби су тада убијени.

       Такав сценарио овог пута изгледа није потребан. Кад се Србима „затвори“ граница са Србијом на северу КиМ, кад стигне косовска царина, па потом и полиција у градове, варошице и села, кад наредних недеља стигну тужиоци и судије из Приштине и ЕУ, кад дођу нови директори предузећа и школских и здравствених установа, а део општинске власти буду Албанци, кад им наредних месеци порезници Албанци закуцају на врата – шта ће Србима преостати?

__________________________________________________________________________

„Кад Срби освану у средини без икаквих српских обележја, кад се пробуде у „младој, демократској, мултиетничкој и мултикултуралној држави Косово“, кад их буду штитили УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и НВО Соње Бисерко, они ће тек тада схватити шта је слобода...“

__________________________________________________________________________

       Рачунају да им неће ни бити потребно сурово и брутално протеривање Срба. Због садашњег расположења светског јавног мњења и политичких констелација у многим утицајним државама, Албанци вероватно неће масовно убијајти Србе и неће им вадити и продавати органе на светском „црном тржишту“, као што су то, на КиМ, радили 1999, или у мартовском погрому, 2004.

       Кад Срби освану у средини без икаквих српских обележја, кад се пробуде у „младој, демократској, мултиетничкој и мултикултуралној држави Косово“, кад их буду штитили УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и НВО Соње Бисерко, они ће тек тада схватити шта је слобода, шта су људска права, шта је равноправност, шта је демократија... Са вих страна и свих екрана ће им се сугерисати да су деценијама њима манипулисали Артемије, Марко, Милан и Оливер...

       Шта, дакле, чека Србе са севера Косова и Метохије наредних недеља и месеци?

       По свему што се догађа, по свим показатељима, по ономе што говори и како се понашају међународна заједица и њени представници, по акцијама власти у Приштини – Србе чека протеривање - одлазак.

       Какво протеривање, какав одлазак? Да ли ће релативно мирно напустити своја огњишта, или ће их Албанци у крви протерати, за неколико дана и ноћи, или у неколико месеци – видећемо.

__________________________________________________________________________

„Треба старховати да делови међународне заједнице, иако јавно осуђују насиље, заправо охрабрују Албанце да наставе погром Срба.“

__________________________________________________________________________

       То неће зависити толико од силе и моћи која је – ако се ствари сагледавају само у оквирима КиМ - апсолутно на страни Албанаца. Много више ће зависити интереса и спремности „међународне заједнице“ да контролише њихов бес и мржњу према Србима. Зависиће, наравно, и од српске самоорганизације и отпора.

       Албанци досад нису морали (а ни хтели) да се контролишу, а представници међународне заједнице стизали су увек касно да их смире. Треба старховати да делови међународне заједнице, иако јавно осуђују насиље, заправо охрабрују Албанце да наставе погром Срба. Јер, мало је доказа да је „међународној заједници“ уопште до српских „људских права на Космету“, односно до заштите живота и имовине малих, обичних људи. Иако нема довољне историјске дистанце, већ сада се поуздано може рећи да је фактички мандат међународне заједнице на Косову био осигуравање постојања и функционисања још једне албанске државе на Балкану.

       „Српско питање“ ће тако – буде ли све зависило од Тачија, америчког амбасадора у Приштини и НАТО - бити решено „једном за свагда“, као у Хрватској. Срба више неће бити на северу КиМ.

       Тако ће се на просторима Балкана почетком 21. века реализовати идеја чисте етничке државе. Да је жив, верујем да би се Хитлер овоме веома радовао. НАТО реализује његов неостварени сан!