Суд и странке ће на старту утврђивати рок парнице

 НОВИНЕ У ЗАКОНУ О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

Снежана Маловић

• До закључења главне расправе странке могу да изнесу нове чињенице и предлажу нове доказе само ако без своје кривице нису могле да их изнесу, односно предложе на првом рочишту за главну расправу

     БЕОГРАД, (ФоНет) - Министарка правде Снежана Маловић изјавила је да ће се усвајањем предложеног закона о парничном поступку створити нормативне претпоставке за ефикаснији парнични поступак који ће омогућити бољу судску заштиту у грађанској материји.

     Она је, образлажући Предлог закона о парничном поступку, рекла да доношење овог прописа представља једну од обавеза Србије у процесу стицања статуса кандидата за чланство у Европској унији.

     Као најбитније новине, када је у питању парнични поступак, Маловић је рекла да је прописано да странке имају право на закониту, једнаку и правичну заштиту својих права, а суд нема право да одбије доношење одлуке о правној ствари за коју је надлежан.

     Она је рекла да новину представља и решење којим је предвиђено да правоснажна судска одлука кривичног суда у парници не производи правно дејство према лицу које није имало могућност или право да учествује у кривичном поступку у коме је та одлука донета.

     Маловић је рекла да Предлог закона посебну пажњу посвећује начелу суђења у разумном року, и у том смислу је предвиђено да ће суд, већ на почетку парничног поступка заједно са парничним странкама, бити дужан да одреди временски оквир за предузимање парничних радњи, чиме се одговорност за остварење суђења у разумном року равномерно распоређује, како на суд тако и на парничне странке.

     „Прописивање обавезе суда да одреди временски оквир представља једну од најзначајнијих новина у Предлогу закона. Уместо досадашњих законских решења, прописивањем кратких и униформних рокова за предузимање појединих парничних радњи, предложено је системско решење овог значајног проблема, тиме што суд на почетку поступка утврђује временски оквир за одржавање рочишта, извођење доказа и предузимање парничних радњи“, рекла је она.

     Посебна пажња је посвећена дужности савесног парничења и процесне дисциплине.

     Уведена је и посебна месна надлежност у споровима за заштиту права потрошача, а према пребивалишту потрошача.

     Прецизиране су и одредбе које се односе на искључење и изузеће судије тако што су дефинисани рокови и садржина захтева за изузеће или искључење, а у циљу спречавања злоупотребе овог института.

     Предлогом закона је предвиђено и да у поступку странка може да учествује самостално или преко пуномоћника који може бити искључиво адвокат.

     Новину у Предлогу закона представља решење да суд може да застане са поступком само када је то изричито прописано посебним законом, али не и када оцени да је то целисходно, чиме се додатно убрзава поступак.

     Када је у питању главна расправа, најзначајнију новину представља то да су странке дужне да на првом рочишту за главну расправу изнесу све чињенице и предложе све доказе за њихово утврђење уколико припремно рочиште није одржано.

     До закључења главне расправе странке могу да изнесу нове чињенице и предлажу нове доказе само ако без своје кривице нису могле да их изнесу, односно предложе на првом рочишту за главну расправу.